Pomalo naivan i možda previše fin ali sve u svemu normalan dečko, fino građen čak često i veoma pametan, međutim iz nekog razloga dosadan I nezanimljiv svojoj devojci u koju je nadasve zaljubljen. Tako on postaje žrtva želje za reklamiranjem njegove devojke koja je očigledno samo zbog toga sa njim. Naime cura koja ima veoma visoko mišljenje o sebi (nafurana sponzoruša/pa i metalka/neki drugi oblik istripovanosti) time želi da pošalje široj javnosti poruku: “eto I ja mogu da imam normalnog dečka’’. Međutim dotični je vec predodređen za korpu i cura će pasti u ruke tipu koji je malo prikladniji za nju i koga je u stvari sve vreme pokušavala praviti ljubomornim (polupismeni džiber sa skupim kolima/metalac hejter/itd).
Veza može da se završi na 2 nacina:
1) Pptp boy biva prevaren i ostavljen (jednostavnija varijanta)
2) Ukoliko pokuša da održi vezu ona će ga izluđivati stalnim prebacivanjem i za najneverovatnije stvari (“ti meni nikad ne pišeš po zidu na fejsbuku” ) dok on konačno ne popizdi I otera je u tri lepe , time postaje monstrum I biva okrivljen za raspad veze – klasično prebacivanje krivice (što dođe za nju jednostavnija varijanta).
Inspiracija za naziv potekla je od kompjuterski novoobrazovanih profesora na pojedinim fakultetima koji uporno forsiraju Power point prezentacije da bi pokazali svoje kompjutersko (ne)znanje.
