Misao koja često zna da se stvori prilikom upoznavanja ili prepoznavanja. Greška u koracima, takođe često, kada se izgovori. Zdravo - zdravo, ja taj, ti onaj, poznat si mi! Znam ti facu odnekud. Mnogo faca sam sreo u životu. Većina su imale po dva oka i obrve, usne i nos komada jedan, baš tako kao ti, pa mi možda to poznato.
Verovatno mi uopšte i nisi poznat, izgledaš kao Aladin bez čarobne lampe, a ovde svi izgledaju kao Aladin bez čarobne lampe, pa si mi sav neinteresantan, jednostavno sam zaglavljen sa tobom, a tišina je teža od razgovora, pa mi treba početak.
Ma sigurno te znam odnekud, odakle si, jesi iz Novog Sada, nisi iz Novog Sada, iz Loznice si. A znaš li možda Gagija? ne znaš Gagija. Inače ja i Gagi smo igrali zajedno u podmlatku Sartida svojevremeno. Sad smo izgubili kontakt, mora da je zapalio vani...
I eto, jebiga, pričam ja sad o Gagiju. Ne kao sav normalan svet koji priča o vremenu i kako je zaledilo u pičku materinu, ja pričam o Gagiju. Jebo me Gagi. I ko je Gagi uopšte?
- Hm, Mirko... Baš mi poznato nešto deluješ. Da nismo mi, terali loptu nekud zajedno tu krajem devedesetih?
- Ne, nego si mi jebo sestru.
