Akademski rečeno - onaj čije akcije imaju pokriće u praksi. Praktično, čovek kod koga viši ciljevi ne postoje, već samo oni zemaljski, bilo da su vezani za socijalne, fizičke, hedonističke ili bilo koje druge akcije.
U ovom modernom vremenu, pragmatik svemu traži poentu i može se okarakterisati onom filozofskom: "Čemu sve to?"
Samim tim, možemo reći da pragmatik želi sve na svojoj koži osetiti, jer sama spoznaja, po njemu, počinje od iskustva. Pričati pragmatiku da si opalio crnkinju, a da on tih iskustava nema - je besmisleno.
Ako podvučemo neku paralelu, pragmatik bi bio sušta suprotnost nadrealisti.
Hej, ljubavi, napaljena sam!
- Super, i ja sam... znači - seks?
Pa... šta ti misliš?
- Može, bože moj, da ispunimo i tu normu od tru puta nedeljno!
E, baš si romantičan, nema šta!
- Čekaj, zašto da se toliko time oduševljavamo kad nam je to potreba? Mislim... ne svršavaš od sreće kad si gladan i najedeš se, zar ne?
Da, ali ovo je ipak drugo...
- Kako to?
Pa, znaš, volimo se, i ovo je kao ljubav u praksi!
- I? Hoće li ta ljubav da mi produži život za pedeset godina? Ili da me spase ukoliko neko pripuca na mene?
Ček', po toj logici, znači ne treba ni da živimo, ni da se trudimo da nešto postignemo? Po tebi, sve je besmisleno?!
- Dobro, jesam malo preterao. Nego... gde smo ono stali?
Hmmmm, vidim da je ovde nešto nabubrilo? Jesi li za jedan felaćio?
- Ček', je l' moraš jednu tako banalnu stvar dizati na taj nivo? Kapiram da je potreba, ali zar ne možemo sve lepo odraditi po rutini?
Da, ali... ja te volim i ne želim da ovo izgleda kao neka rutina, jer nije, bar ne meni! Ovim ti želim pokazati kako mi je stalo i da bez tebe...
- Zajebavam te! 'Aj, meći ga u usta!
