Nepisana društvena konvencija po kojoj znaci postojanja lične seksualnosti različite od opšteprihvaćene ne smeju da se obznane van privatnog prostora u kojem se upražnjavaju takvi seksualni činovi. Nekim čudnim sticajem okolnosti taj prostor mora da ima četiri zida, i takođe čudnim sticajem okolnosti, većina ljudi tvrdi da ne mari šta se u tom prostoru dešava, mada, naravno, priče o tom dešavanju, kada ih ljudi saznaju, prenose se na sva usta. Prekršaj pravila četiri zida podleže oštrim sankcijama, koje dosežu čak do fizičkih. Ipak, nekim previdom, postoji mnogo grupa koje na neki način uspeju da za zaobiđu ovo pravilo:
- Eskimi (njihove kuće su okrugle)
- Indijanci (oni žive u šatorima)
- Domoroci u šumama (oni žive napolju)
- Parovi po parkovima (oni se sastaju u parkovima jer nemaju svoja četiri zida)
- Parovi po haustorima (isto i oni, ili im je baš stalo da urade to u tom trenutku)
- Parovi u automobilima (ko je čuo da automobil ima zidove)
- Ljubavnici na livadici (zidovi su nebo)
- Kamperi (šator, nebo, livada, šuma... mogućnosti su neograničene)
- Usamljeni čobani (jbg, ako se nešto gura pod tepih, ne znači i da ne postoji)
- Beskućnici (nemaju zidove)
- Podstanari (ne poseduju ta četiri zida među kojima upražnjavaju svoje perverzije)
- Pripadnici nomadskih plemena (boli ih uvce za norme tamo nekih divljaka po gradovima)
Verovatno ih ima još. Država, Crkva i navijači trebalo bi da urade nešto povodom toga.
