Jedno israno govno smrdi vise nego cela kanalizacija.
Temelji ove teorije postavljeni su jos u vreme Rimskog carstva i doba prvih kanalizacija, medjutim tek sa razvojem tehnologije, sredinom XX veka, moglo se ozbiljnije pristupiti izucavanju ove pojave.
Naucnici sa instituta prestiznih svetskih univerziteta, decenijama pokusavaju da odgonetnu gde lezi tajna tog fenomena, ali uprkos koriscenju najsavremenijih metoda biotehnologije, spektralne analize i kvantne fizike, naucnici ne mogu sa sigurnoscu tvrditi sta dovodi do tolike razlike u smradu koja je obrnuto proporcionalna njihovim masama, iako je eksperimentalno dokazano da je ta teorija tacna.
Matematickim jezikom pisano, moze se iskazati preko Formule (gde je G- kolicina smrada govneta, K- kolicina smrada kanalizacije, S- smrdljiva konstanta, m- masa isranih govana, i t - vreme proteklo od trenutka iseravanja):
G=mKS/t
Ako oni lazu, matematika ne laze.
Ako na sav taj smrad dodamo i to da je jedan ljudski izmet mnogo manje zapremine nego 'sastav' iz kanalizacije, namece se zakljucak da je koncentracija smrada u njemu mnogostruko veca nego u kanalizaciji.
Tako da, ako zelimo nekoga da kaznimo (koristeci se naukom), bolje ga je zatvoriti u neki mali WC sa sveze isranim govnom, nego ga drzati vezanog pored kanalizacije.
Mozda je pored kanalizacije veca zaraza, ali smrad je daleko podnosljiviji.
