Unutrašnje stanje. Srećan kako kuče u liftu, izgubljen kao kuče u liftu.
"skinuh cubase sa neta.... ne bi li snimio ponesto moje licne i personalne izvedbe..... i izgubio sam se kao kuce u liftu"
"..strasno su ga retko pustali na 'nacionalnim' kanalima... tako da, kad sam bio klinac, svaki put kad puste ja se odusevim ko kuce u liftu"
Ne znam da li postoji životinjska nirvana, al mislim da su kučići blizu nje kad se voze liftom.
-Evo ti cd, jebao te cd.
....
-Jel si srećan sad?
-Ko džeki u liftu.
Dokaz neispoljene muškosti, kurčevitosti. U liftu prde svi, tako je, ali kada su sa nekim u liftu taj procenat dobrano opada. Eventualno neki tihomir padne.
Prdež u liftu je simbol vapaja za slobodom, dokazanošću, da u životu iskažeš sebe kao šmekera, mangaša. Ali nisi u mogućnosti jer si đana. Zato prdiš u liftu. Kad si sam.
- E ćao Boki, jel možeš da mi završiš jedan tke, nisam baš u dobrim odnosima sa Rusom.
- Pa da ti znaš samo da prdiš u liftu, a kad si na ulici tišina. Nema ništa od tkea idi igraj se sa džijadžojcima.
Mnogo jebeno stvorenje. U lift se švercuje na razne načine, a najčešće se nekom magijom teleportiše iza vas. Kada je već u liftu nema vam spasa. Obično izlazi posle vas ili u ekstremnim slučajevima sa vama. Kada se baba naže u liftu postaje veoma razdragana i hiperaktivna, zanima je sve a ponekad i nešto(o.0). Od babe u liftu se očekuje da svakog trenutka skoči na vas i da počne da vam kida lice. Beg od navedenog stvorenja jednak nuli.
Hladna jesenja noć. Vreme 12:15. Pred ulazak u zgradu mogući napadi histerije i panike. Pred ulazak u lift moguća smrt. U liftu pokvareno svetlo, a do 9. sprata 15 min vožnja.
Dnevnik Pančevačkog samoubice septembar 2009.
-Ulazim u lift, i pritiskam broj 9 (inače spaljen upaljačem pa moram da guram prst u dugme), iza mene se čuje blago kreštanje, okrećem se nema nikoga, nastavljam da gledam u vrata lifta koja se polako zatvaraju. Kreštanje se nastavlja i ja se okrećem ponovo, ovoga puta vidim nakostrešenu, prepolovljenu babu sa mačkom(mora da je Milisav) u ruci. Gleda me. Zanemeo sam. Polako dolazi prema meni i spušta mi ruku na rame. Počinjem da se znojim, boranija mi se sliva niz čelo. Počinje i krompir i paradajz! Baba se približava i tiho mi govori...."sinko, ahhmhmmhm, ja ću 10. sprat", polako približavam ruku tabli sa dugmićima i pritiskam broj 10. Nastupa muk. baba se vraća u svoj kutak, i nastavlja da krči. Polako stižem do odredišta, izlazim iz lifta gledajući u mrak, gde nije bilo nikoga....
Poslednje stranice iz dnevnika pančevačkog samoubice, slučaj Killer Grany
Srećan, ne zna šta mu se događa (vrti se u krug)
Nemi svedok svega sto se dogadja u liftu u toku voznje,neprestano izlozeno kretenskim facama koje ljudi prave u toku voznje ,dok su sami.Iz nekog razloga ,ljudi kad god su sami u liftu,imaju potrebu da se ogledaju u ogledalo i da prave razlicite face,da se krevelje,gledaju da li im je nesto zapalo medju zube i sl,bas kao majmun kada mu das ogledalo.
Inace,prava funcija ogledala u liftu je da se vidis kada ulazis u kabinu,da se ne bi desilo da pokusas da udjes u istu,a ona nije tu i da ne zviznes u podrum sa sprata i pogines,zato sto je moguce da se mehanizam na vratima pokvari tako da je moguce otvoriti vrata ,dok kabina nije na spratu.
Rečenica koju kažemo onima koji po ceo dan sede na kompu i ne izlaze iz kuće igrajući kanter, pes, ili su na fejsbuku, vukajliji ili gledaju televizor. Izraz je nastao po uzoru na našeg napadača Marka Pantelića koji u svakoj utakmici mora bar po 10 puta da se nadje u nedozvoljenoj poziciji.
-Otac: Ajde idi do prodavnice da kupiš sijalicu...ova je pregorela.
-Sin: Ali ćale, ne mogu sad...radim nešto.
-Otac: Ajde bre odma...ne izlaziš iz kuće ko Pantelić iz ofsajda , ceo dan visiš na tom kompjuteru.
Zaljubljeni par tinejđera zaglavljenih u liftu, gde je ona istog časa prešla na blajvanje, kako bi im brže prošlo vreme.
Izraz za čoveka koji hoda iskrivljen u sagitalnoj ravni, tj. noge mu nisu u istoj ravni sa trupom, tj. deo tela iznad struka je rotiran u stranu u odnosu na karlicu... Teško je rečima opisati takav hod, ali je to karakterističan hod koji kad biste videli odmah bi uporedili sa hodom seljačke džukele kojoj neki seljaci vezuju kanap oko trupa na čijem je kraju panj. Obično je samo krugu seljaka koji to rade jasno zbog čega to rade. Homo sapiens to teško može da razume...
- Vidi popa kako ide niz džadu, iskrivio se ko Ranka Boricina...
- Vidi stvarno, ko kuče kad vuče panj...
Iz izraza "pogubio se ko prase u pezejac". Izgubljen malo više nego kuče u liftu, s obzirom na veličinu gepeka pezejca i veličinu praseta kupljenog na pijaci rano sabajle.
Razgovor vkv majstora i njegovog nkv pomoćnika (na krovu).
-Daj mi taj čekić.
-Evo mastore.
-Alo bre, čekić! Čuk mi daj , čuknem ti ga strine, ne teslu! Šta si se izgubio ko prase u pezejac!
