Mesto u Srbiji.
U vreme kada je stvarao Branislav Nušić krajem XIX i početkom XX veka, pojam za nedođiju (slično kao Sibir u Rusiji). Nažalost,ni danas situacija nije mnogo bolja, pa se i na primeru Ivanjice pokazuje da je genijalni Nušić svevremenski pisac.
Gospođa ministarka zetu Čedi:”Ići ćeš ti meni u Ivanjicu!“
Skup puluobrazovane i pismene mase koja se okuplja obicno u renomiranim objektima na periferiji grada, koji nose urbane nazive tipa "Kod Voja", "Kod Dragana Seljaka", "Prvi Maj"... Mada usled nedostatka seljaka na samim selima sami zakoni ekonomije ih premeštaju u sam centar grada. Pa tako postaju mesta okupljanja mnogo "zajebanih" i "opasnih" likova koji su tu došli da uživaju uz stihove narodne muzike koji se uvek pretvore u šund turbo-folk hitove(ovo je sigurno pleonazam). Dok najopasniji likovi spremni su i da se upute u pravcu mondenskih mesta u Kotraži, Maloj Moštanici i zaseoka u okolini Ivanjice u kojima će pored već navedenih hitova moći da uživaju i u najlepšim poljoprivrednim šlagerima.
Vraćam se kuci i ne mogu da prođem od silnih kola koja su parkirana oko prodavnice i birtije. Levo stoji neki lik i olobađa se sadržaja svoga želudca direktno iz kola, desno ne može jer se u tami krije drugi koji je priveo neku i pamprči, a nije u redu prekidati čoveka u sred posla. Polake se provlačim i gledam, u birtiji se peva o prednostima i teškoćama rabadžijskog života: "Malo Slađa, malo Zorka, malo trupci i motorka..." Premotavam u glavi sta mogu da slave, al' mi ništa ne pada na pamet. Pitam neku devojku šta je ovo, a ona odgovara: "Nemam pojma, neka seljoteka..."
Kec iz srpskog rukava u partiji svojatanja znamenitih ličnosti. Naučno je dokazano da svaka iole značajna ličnost u istoriji čovečanstva u svojim venama nosi makar četvrtinu srpske krvi, koju je nasledila od baba Mare. Baba Mara može biti iz Futoga, iz Ivanjice, iz Raške, sa Kavkaza, iz Vavilona, bitno je da u ključnom momentu možete izgovoriti: "Ih, Bizmark, pa on je naše gore list, po babi Mari." ili "Grof Drakula tj. Vlad Cepeš je ratovao protiv turaka širom Balkana, dosta je boravio u okolini Šapca, koji je jednom prilikom i oslobodio. To je potpuno logično, jer je on srpskog porekla, njegova baba Mara je iz Mačve".
- Vidi ga ovaj Obama, kako nam uvaljuje. Lepo kaže narod, nema goreg Turčina od poturice.
- Što je on poturica?
- Pa Obama ti je poreklom Srbin, po ocu.
- Šta lupaš, kakav Srbin po ocu, kad mu je otac iz Kenije?
- Ko sad lupa, ti ili ja? Čovek je Srbin, baba mu je Mara iz Kusatka, zvali je Crna Mara, bila čakarasta, zato je i on onakav garagan.
još nekoliko primera:
kad ću da se udam?- kad izbacite monitor iz kuće
kad će moja ćerka da zatrudni?- za tri minuta, karte kažu dnevna soba
zovem iz nemačke kako da dobijem na lotou?- uplatite u Minhenu a na ulazu grada, razbijte lubenicu o znak (tablu) na kojoj piše Minhen
ja da pitam za zdravlje...-uuuu, bolje ne pitajte, ja ovo ne smem da vam kažem...c,c,c
kako da oženim sina?-neka stavi crvenu nošu na glavu i neka tako prodje Ivanjicom, oženice Milenu iz Ivanjice
gospođo, vas maltretiraju vaša deca... -ali ja NEMAM decu...- MA IMATE, IMATE DVOJE, SAMO VI TO JOŠ NE ZNATE!!!!!!
gledajte ga na TV DUGA ne znam tačno termine, ali nećete se pokajati!
Habibi Adebajor je bilo dosta svega, radila je kao manikir majstor u kozmetickom salonu u Čadu, bio je avgust i sezona branja ovsene raži. A svi znamo, najgore je raditi manikir ljudima kada dodju iz polja. Njen suprug Adis Adebajor bio je jos očajniji jer je shvatio da neće biti u stanju da donese hleb (plodove hlebnog drveta tačnije) na sto, hleb koji je tako žarko čekao tromesečni Obafemi. Naime, Adis je pre nekoliko meseci potrošio svu ušteđevinu na kupovinu priplodnog bika, za kojeg ce se kasnije saznati da je homoseksulane orijentacije i da je za spolno opštenje sa ženskim jedinkama zainteresovan kao i Papa Ivan Pavao II za rezultate Lige Budućih Šampiona. Odlučili su, napustiće sve i otići u Etiopiju, zemlju večitog proleća, i tamo otvoriti agenciju za finansijski konsulting i grinfild investicije. Put nije bio nimalo lak, no, godine 1868. oni stigoše u odredišnu zemlju. Razvili su šator na prelepom proplanku i dok je Adis rešavao Sudoku (srednje težine), Habibi je proveravala spisak za put koji su napravili pre polaska kako bi utvrdila da nešto nisu zaboravili. U tom trenutku nedaleko od njih prolazio je industrijalac(u nastavku: bogati industrijalac) koji je u potrazi za naftnim nalazištima naišao na ovu oazu crnog zlata i učtivo upitao gospođu Habibi sledeće :”Ti,ti, buđava, kako se zove ovo mesto?”. No, ona ništa nije odgovarala već je nemo posmatrala spisak. Između stavki plazma i vlažne maramice uočila je neprecrtan pojam “beba” i u istom trenutku je iz sveg glasa uzviknula :”ADIS, A BEBA?”. Bogati industrijalac(u nastavku: prebogati industrijalac) je čudno pogledao i promrljao :”Čuo sam te, ne moras da se deres, konjino jedna.”. Na ovom mestu prebogati industrijalac otvorio je rudnik ”Adis Abeba doo” oko kojeg se kasnije razvio velelepni grad. Ovo je istinita prica o nastanku jednog prelepog grada i njegovog imena, današnje prestonice Etiopije.
ps. Mali Obafemi je danas živ i zdrav i igra fudbal za Javor iz Ivanjice.
Predviđanje sudbine sopstvenog naroda.
"U Srbiji godišnje nestane jedan grad veličine Ivanjice, Knjaževca ili Ćuprije, rečeno je danas na konfrenciji..... " - Blic, 2010.
Efikasno sredstvo za ubijanje povampirene ljubavi prema evropskim fudbalskim ligama. Primenjuje se nekoliko puta godišnje, novijeg je datuma, a probada i crveno-bela i crno bela srca-skoro ravnomerno.
FK Javor iz Ivanjice skoro redovno" iznenađuje" Zvezdu, Partizan i Vojvodinu - zatrpa ih ko sneg putare
Mesto na jugozapadu Srbije, zahvaljujući čijoj famoznoj satelitskoj stanici su starije generacije mogle po prvi put u SFRJ da uživaju u direktnom prenosu BEATLES-a, a radnici koji tamo rade u prvom besplatnom porno kanalu, pre zločinačke pojave skremblovanja. Takođe grad poznat po svom krompiru, građevinskoj kompaniji, učmalosti građana, snegu do kolena i zagađenoj rečici čija voda, ako je sipate u čašu, svetli kad ugasite svetlo...
Moja bivša riba je iz Ivanjice. Jedva je dočekala da zapali odande...
Grad u zapadnoj Srbiji,u Nemanjickoj Srbiji se zvao Gradac. Ne zna se kad je osnovan jer postoji jos od Ilira, jer su na lokalitetu grada nadjeni ostaci ilirskog naselja, bio je grad i u rimsko vreme (u gradu postoje Rimske terme). Posle drugog svetskog rata komunisti su izvršili urbanistički genocid i srušili dobar deo grada, smanjili ulice da bi procvetala socrealisička arhitektura.
Još od turskog vremena čuven kao grad "specifičnih" stanovnika, uvek spremnih na pobunu. Čačani kažu da je to zbog naročiti svojstava vode koju piju.
Predgrađe Atenica je jako čuveno u Italiji, posebno među karabinjerima. Za svoje komšije, Užice i Kraljevo Čačni smatraju da su lepa mesta samo malo daleko od grada.
U Čačku živi najmanje Čačana, uglavno žive ljudi koji su se doselili iz Dragačeva (Guča, Lučani), Ivanjice, Sjenice, Tutina, Nove Varoši...
Čuveni Čačani: Vojvoda Stepa Stepanović, Milan Stojadinović, Puriša Đorđević, Olivera Bakočević, Bora Čorba ...
Privremeni Čačani: Draža Mihajlović (učio u čačanskoj gimnaziji)...
Čovek sa nenormalno izvijenom šijom (kao u ćurana).
Ima selo blizu Ivanjice koje je puno takvih (ne bih da ga pominjem zbog dotičnih).
Smatra se zbog nedostatka joda u ishrani.
Žbun međ' ženskim butinama.
Jedan narodni pevač izvornih pesama iz Ivanjice je na očigled trojice poslovnih saradnika, uvatio jednu od svojih saradnica za međunožje, i rekao joj:"Jooooj, što imaš rundulju!" Ona se na to samo blago nasmejala.
Apsolutni pojam kvaliteta kada je pileće meso u pitanju. Neprejebivi momenat u uvek maštovitoj priči brkatog mesara/prodavačice na pijaci kojim vam isti/ista jasno stavlja do znanja da počivše pile za života NI SLUČAJNO nije zobalo jeftini i međ' narodom omraženi koncentrat već kvalitetnu domaću hranu i travu, te da će eventualna čorba napravljena od istog bez po muke izlečiti čak i siromaha u poslednjem stadijumu Side, uopšte da ne pominjem Kancer i ostale gluposti.
Elem, kako se na srpskim pijacama već eonima tradicionalno može naći isključivo ona "najkvalitetnija roba od sviju roba" ( u koju, između ostalog, ubrajamo: krompir iz jebene Ivanjice, kupus iz Futoga, papriku i paradajz iz Leskovca itd...), jasno vam je da celokupna ponuda piletine MORA dolaziti iz hiljada i hiljada dvorišta širom ove naše zdrave i zdravlja svesne države. Na kraju krajeva i ukoliko je to baš potrebno, krivicu vazda možemo svaliti na NATO bombardovanje. Cenim da se neće ljutiti, krv im jebem da im jebem agresorsku!
- Pošto pile?
- 250 dinara kilo, gospoja...
- Uh, mnooogo, bre...Svi ostali prodaju za 150-200, a ti udario cenu k'o da je rat, nedobog!
- E, pa, gospoja, tuđi pilići nisu kljucali po dvorištu k'o moji!
- Ma, nemoj?!
- Jes' vala...I kljucala, i zobala, i sve. Naprav'o sam im čak i onu - kako se zove - traku za trčanje u ambar, pa su mogli i da vežbaju...Ulož'o sam ja u nji' pošteno, red je da nešto i zaradim...
- Dobro, a pošto su ti jaja?
- Tries' dinara komad...
- Ju, ju, ju, sve gore od goreg! Da ih nisi možda zlatom hranio kad ih toliko ceniš?
- Vi se šalite, gospoja, al' kad bi vam rek'o da im je moja žena svako jutro cedila sveži sok od pomorandže da l' biste mi poverovali???
Turšija, kiseli kupus, krastavčići, karfiol, paprika... svako povrće koje se konzervira u sirćetu kako bi nam pružalo zadovoljstvo i tokom dugih zimskih dana kad siđemo u podrum, zavrnemo rukav i zagnjurimo ruku do lakta u ledenu tečnost iz koje izvlačimo prilog obroku.
Naročito se koristi kod zajebavanja domaćina koji je izneo kompletno meze, doneo razno piće i sve servirao baš kako treba.
- Kume, kakva je pršuta? A slanina? Probaj sira, to mi baba poslala sa Rumije...
- Dobro je, dobro, i rakija ti je odlična... pivo `ladno...
- Rakija iz Ivanjice, bratova, pivo `ladim u podrumu...
- A imaš li neke kiseline uz ovo? Misliće meza da je pas jeo...
- Imam kume, imam... (sad ćeš ti da vidiš za tu primedbu)... Ženo! Donesi papriku i karfiol iz ONOG bureta!
Ljudi su oduvek migrirali iz siromasnijih sredina ,ka bogatijima u nadi da ce da ostvare bolje uslove zivota.Zato i imamo pojavu da je Beograd prepun dosljaka ,koji su tu u potrazi za poslom,koji je i u Beogradu problematicno naci,ali ipak imaju vecu mogucnost u odnosu na gradove iz kojih su dosli.To nisu losi ljudi i vrlo cesto su jedini koji hoce da se bave odredjenim zanimanjima.Ljudi bi pomislili da je lako naci dobre stolare,bravare,zidare i sl.na podrucju Beograda.Firme koje se bave ovim poslovima,uglavnom zaposljavaju samo dosljake,uglavnom sa juga(ili sa Ladu),ili iz Bosne.To su ljudi,koji ostave svoje porodice i dodju da rade,zive u dosta losim uslovima,posto gledaju da sto vise ustede i salju novac svojim porodicama.To je tezak zivot,posto mnogi rade i po dva posla ,samo da bi sto vise zaradili.Ljudi koji sude i lose se odnose prema ovakvim ljudima,moraju dobro da razmisle,sta bi oni radili da su u njihovoj situaciji.
Narod je postao mnogo fin i zaboravio je kako se radi.Vecina mladih bi volela da im prvo zaposlenje bude u drzavnoj sluzbi.Vecina bi volela u administraciju,a prljave poslove ,radi onaj ko mora.Ljudi koji imaju bolje poslove,MORAJU da ukazu postovanje i onima koji nemaju toliko srece,jer ko zna mozda ce i oni biti prinudjeni jednog dana da rade te poslove?
U prilici sam da svakodnevno saradjujem sa ljudima iz Bosne,Nisa,Leskovca,Ivanjice....posto posedujem gradjevinsku firmu.Da njih nema,sve gradj.firme bi mogle da se zatvore,jer ne bi imao ko da radi.Ljudi znaju da veoma lose da komentarisu njihove plate,koje i nisu male(dnevnica zidara je 50 e),ali bih voleo da vidim te iste seronje da dodju na gradjevinu i RADE,barem 5 dana.
Metrička zamena za pravu meru. Izostavlja se poređenje sa ISO etalonom i određuje se mera metodima od oka (kako je viđeno ili šacometrije). Mera može da se prestavi u standardnim jedinicama, ali je mnogo tačnije predstaviti meru ograničenjem resursa.
Od prilike 17 mešalica, 5 kvadrata.
Od prilike 14 kolica, tačno kubik.
Od prilike 22 kante, tačno kubik vode.
Od prilike 15 minuta peške, 1 km razdaljine.
Od prilike 2 sata vožnje, 100 km razdaljine.Specifična je prijava kada pitate seljaka, na pijaci, u Ivanjici: "Koliko ima od prilike sira u kanti?" On će vam reći: "Od Prilike do Ivanjice ima 9 km, a sir iz kante će da turimo na kantar."
Mitski lokalitet u Srbiji na kojem usled bio-energetskih zračenja iz zemlje i sakralno-magnetnih reverberacija sa okolnih brda rađa celokupan godišnji prinos krompira u zemlji. Verovatno i šire, da se ne lažemo. Pomenuti efekti posebno povoljno utiču na veličinu ploda ali i na njegovu nezaboravnu slatkost za koju se širom univerzuma već odavno zna. U prilog tome, naime, govori i čuvena anegdota iz 1949 god., kada je misteriozno se srušivši u pustinju kraj Rouzvela, Nju Meksiko, mali zeleni na samrti izjavio da je na Zemlju došao u miru i zbog ivanjičkog krompira. E, jebiga, I Ti - otiš'o si, krompir prob'o nisi!
- Izvol'te, izvol'te, komšija, 'oćete kesu...? To Vi je krompiiir, niko nema taki na celu pijacu!
- Da, da...
- A tek što je sladak, prijatelju...Ma, k'o šećer da jedeš, ovoga mi krsta! Uzmite, uzmite, nemojte da se stidite...!
- Da, da...
- Jel' sam rekla i da je iz Ivanjice? Jašta da je odatle, praktično iz centra, moj gospodine, ivanjički oriđinale!
- I-va-ni-cu?
- Ivanjički, ivanjički, iz Ivanjicu, bre!
- I-va-nij-...私はコールラビが来ることを見るときはここに横たわっている...
- Aman, čoveče, iz I-V-A-NJ-I...
- Ćuti, ženo, valjda vidiš da je neki kinez, ne moraš više da lažeš...
Poluhranljivi neukusni proizvodi koji se služe pre glavnog jela, nekad uz aperativ, često se mogu jesti prstima nekad su servirani sa čačkalicama. U kućnim varijantama to može biti i neka nemasna supa a na gastronomskim svečanostima poput slava, krštenja, ispraćaja i sahrana daljih rodjaka uglavnom je to veliki plehani tanjir pun suhomesnatih prerađevina (zbog dozrelosti) vraćenih sa polica bratstva Matijević. Glavni i jedini cilj njihove egzistencije je sprečiti poštenog ruralnog masnokožca da sam pojede ovna napucanog steroidima ili barem pun kanister domaćih sarmi. Masnokožci međutim često prozreju plan (samo naizgled) ljubaznih domaćina, ali i domaćini imaju par trikova u rukavu i sada se često mogu videti višesatne sedeljke na kojima se gosti izgladnjuju ne bi li bili primorani da obrste ketering sve sa ciljem da se napune pred pečenje, kao i razne estetski zanimljive kamuflaže da zavaraju goste da jedu običnu salamurštinu sa maslinama.
Razgovor muža i žene na sestrićevom ispraćaju u zatvor.
Muž: Pa šta ako je pečenica iseckana u obliku delfina ispred Visokih Dečana sve jedno će da se upropasti kad je budem vratio prirodi. A i toga imamo tri kile kod kuće doneo tetak iz Ivanjice.
Žena: Nemoj Simo estetika je to
Muž: Ma kakva estetika to je samo predigra dok ne dođe pečenje. Kao ono kad se u onim filmovima raznosač pica pola sata raspravlja sa Tori Blek da li ima ili nema da mu plati.
Nastaje pojavom društvenih mreža poput fejsbuka, majspejsa, tvitera, jutuba, vukajlije...
Onaj mit o ljubavi na prvi pogled, sada se apgrejdovalo u nešto novo, još bolje, brže i još bizarnije pre svega. Ljudi su nekad tvrdili kako su mogli da vide osobu prvi put i da se prema njoj odmah razviju jaka osećanja, a sada, osobu dodaš na svoj akaunt neke od ovih društvenih mreža, pošalješ joj poruku ili bocneš i postoji mogućnost da se razviju toliko jaka osećanja, slanjem već prvog elektrona.
Ranko iz Ivanjice je na fejsbuku dodao Milenu iz Bele Crkve...
Ranko ne oženjen, Milena neudata, po 30 godina oboje, Ranko ju je bocnuo, lajkovao par statusa i Milena je osetila nešto posebno u vezi toga.
Milena: AAAAaa ponovo me je bocnuo, i lajkovao sliku, šta sad da radim...
Njena najbolja i jedina drugarica, koju zna još iz osnovne škole Vuk Karadžić Dragica: Ti baš imaš sreće u životu, kad bi meni neko posvetio toliko pažnje...
Milena: Juče mi je poslao poruku na četu, i pitao me jel imam dečka i jesam li za ozbiljnu vezu sa ozbiljnim muškarcem...
Kao što takvi gosti nisu obicni, svakodnevni, tako i utakmica koju oni čekaju da bi došli u goste nije obična, već najčesće jedna od retkih kada vaš klub igra dobro u Evropi ili nekom drugom takmičenju.Namerno kažem čekaju, jer prsto je neverovatno kako uspeju da banu tačno u minut pre početka utakmice, pa vas na taj način onemoguće da potražite azil u obližnjoj kladionici ili kod komše jataka.
TV:I evo utakmice koju su generacije navijača ovog kluba željno iščekivale...
DING-DONG:
Otac i sin se zbunjeno gledaju.Ćale se obraća majci:-Idi vidi ko je, ako su ovi iz Kirbija samo odškrini vrata ja ću im odavde reći šta imam, gurnuću im svaki nastavak za usisivač u dupe!!!
Posle 2 min ulaze gosti a za njima uplašena majka koja zna šta se sprema.
Gosti:Ooooo dobar dan, dobar dan jeste radi gostima hohoho...
Ćale predinfarktnim mumlanjem:Dobar dn dan udjite, udjite...
Majka:Vidiš sine ovo je moj brat od ujaka iz(grad udaljen 563km od vašeg mesta stanovanja), oni nisu bili kod nas, braco ima li 10 god?
Gost operisan od sporta:Ima vala 12 godina tačno.
Majka:Al lete godine.A ovaj mali bata s kojim ces da se igraš je njihov sinčic...TV:I zbog čega crveni karton.Kakav maler na samom početku utakmice!!!
Sin:U sudija jebem ti(dodati po potrebi šta ko više voli) zašta crveni, dal je ovo moguće!?
Žena gosta operisanog od sporta:Jel to igraju Zvezda i Partizan?
Sin:NE!Ovo igraju Javor iz Ivanjice i Big Bul iz Bačinaca finale kupa kralja Španije!Slušaj vamo, ti mali eno ti gore kompjuter imaš pornića pusti gledaj, vi ostali neću da vas čujem, da pijete tu kafu ko na daći el jasno!12 godina niste dolazili i sad ste našli...
Majka oduzeta:A da predjemo gore da vam pokažem na spratu laminat što smo postavili...
Coa bratina. Fin dečačić, nema šta. Kažu jedna od boljih trenerskih pojava u veoma bogatom srpskom fudbalu. Pristojan, sav na mestu, iako bez nekih profesionalnih uspeha.
No, jebeš to sve. Kad on progovori, fudbal dobija neku kosmičku dimenziju samo njemu znanu. Lopta postaje život, a trava, jelte, prepreke koje život donosi. Prema njegovim rečima, fudbal nije samo filozofija, već i više od života. Nakon njegovih reči, teorija relativiteta zvuči tako prosto, kao sranje u klonji s pet zvezdica. Njegovo objašnjenje fudbala ravno je konceptu menstrualnog ciklusa električnog kola.
NOVINAR: Gospodine Jankoviću, kako komentarišete igru Vašeg tima i nadasve ubedljiv poraz od "Javora" iz Ivanjice?
AJ: Pre svega, suština je u pravilnom postavljanju stvari... Ako u apsolutističkim parametrima merimo performanse, više je nego očigledno odsustvo korelacije tela i duha igrača koja je dovela do ovog signifikantnog poraza. Međutim, ako stvari postavimo u neke komparativne okvire, videćete ambivalentan pristup kome ste vi novinari skloni. Vama je sve ili sjajno, ili očajno, što smatram za više nego očiglednu grešku. Exempli gratia, da je ovaj poraz nastao kao rezultat odsustva sinergičkog efekta hemija među igračima, vi biste kritikovali mene, a, pak, da je sinergija postojala, opet bih ja bio kriv, što je, priznaćate, paradoksalno.
NOVINAR: Dakle, mislite da naš fudbal kaska za inostranim? Šta mislite da je glavni problem?
AJ: Stvar je više nego jasna, indiferentan odnos lokalnih fudbalskih aktera prema konzistentnim dešavanjima u današnjem fudbalu. Što bi naš narod rekao: "Ne možeš proći svlačioncom da ne vidiš kurca." Možda to Vama zvuči irelevantno, ali suština je u tome da se ne okreću leđa esencijalnim dešavanjima. Efekat dinamičnog razvoja je više nego uočljiv, što dalje implicira da vaginalne intervencije bez lokalne anestezije dovode do ozbiljnih menstrualnih problema i našeg kluba. Sve u svemu, dinamičan razvoj garantuje procentualno veću šansu za heterogenizaciju samog društva.
NOVINAR: Za kraj, šta biste poručili dečacima, koji su pred potpisivanjem svog prvog profesionalnog ugovora?
AJ: Pre samog čina parafiranja svog prvog profesionalnog ugovora, moraju shvatiti sam bit relativističkog i nadasve postmodernističkog razvoja fudbala. To je sasvim jednostavno - uticaj visoko androgenih hormona, koji je kod njih u tom periodu veoma izražen, dovodi do nagle promene pogleda ka anglosaksonskim intencijama, što i mene neretko iznenadi. Naravno, sve se to može sprečiti pragmatičnim i utilitarističkim pristupom, koji, barem tako verujem, nije njima stran. Fudbal je zaista divna igra!
(urednik sportskog programa izvršava sepuku)
