Stiglo je proleće, stigla je jesen dve teme za sastav iz srpskog koje su nas pratile kroz celu osnovnu i srednju skolu.
a ovako bi glasio moj sastav (skracena verzija)
1. uvod
za sastav o prolecu: Stiglo je prolece jedno od cetiri godisnja doba.
za jesen: Stigla je jesen jedno od cetiri godisnja doba.
2. razrada
-prolece: Ptice selice polako dolecu sa juga i prave svoja gnezda,ljudi odlazu svoju zimsku garderobu u orman i oblace se laganije.
-jesen: Ptice selice polako napustaju svoja gnezda i sele se na jug u toplije krajeve,ljudi odlazu svoju letnju garderobu u orman i oblace se toplije.
3 zakljucak
-prolece: Najvise volim prolece jer je to po meni najlepse godisnje doba.
-jesen: Najvise volim jesen jer je to po meni najlepse godisnje doba.
Pandan na pesmu ''Jesen u mom sokaku'' koja se koristi je kada je Vaš stomak pretrpeo toliko alkohola da je u njemu sve uvenulo kao sav biljni svet u jesen.
Najodvratniji deo godine,kada pocinje ozbiljno hladno vreme,sunca gotovo i da nema,dani su kraci,sto kod nekih ljudi utice na pojavu depresije.Kasna jesen je vreme kada ne mozete da parkirate auto u dvoristu,a da ostane cist,cak ni kada je suvo vreme,zato sto proklete macketine cik osete toplu haubu,penju se na nju i useru je sa prljavim sapama,jebeni vetar nanosi i lepi lisce na soferku.Uz kosavu i usran auto,ujutru kada krenete na posao,ako jos pada i kisa,uzitak je potpun!
Posto u kasnu jesen tepmperatura zna da oscilira,tako da ujutru moze da bude 2-3 stepena,a popodne i 12-13 stepeni,pederi iz toplana gase grejanje i nase kuce pretvaraju u stenare,tako da moramo da palimo klime i grejalice da bi smo se zagrejali.
Leto je zakon i tesko mi je da zamislim da neko uziva u jesenjem ,usranom i pasjem vremenu.U jesen prodaja bensedina i ostalih "veselica",vrtoglavo skace....
Stih iz narodne izvorne pesme, upućen neženjama koji su već odavno trebali da u uđu bračne vode.Pošto se danas brakova manje nego nekad postoje i varijacije:
"Jesen dođe, ja ne diplomirah..." ili "Jesen dođe, ja se ne zaposlih..."
Ustaneš ujutru-napolju mrak, oblaci, kiša, i to ona sitna, najdosadnija... Da bar pljusne ljudski, za 10 minuta da pokisneš k'o pička pa posle toga da udari sunce i osuši te, ali ne! Sunca ne vidiš po 4 dana uopšte, kao da na Aljasci živiš. Napolju sve umire, drveće sablasno ogolelo, a nekako su i ljudi umrtvljeni, ni do čega im nije. Ako hoćeš da prošetaš-moraš poneti kišobran i slojevito se obući (by Nada Macura), jer pobogu-jesen je, temperatura može varirati od -5 do +30, sve je to očekivano. A uostalom-zašto bi igde i išao!? Vid' kako odvratno vreme. Zatvaraš se u svoja 4 zida i željno iščekuješ barem zimu, iako je ne voliš. I po' metra snega je lepše od ovog sivila. Jesen-dijagnoza i stanje duha, pa tek onda naziv godišnjeg doba.
-Ej maćori, aj do kladionice da gledamo tekmu večeras?
-Ne mogu brate, vidi kišu napolju, ne mrdam iz kuće.-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, šta se desilo sa Kizom? Ugojio se lik 20 kila za mesec dana! Bog zaboravio kad je poslednji put bio na terenu!
-Pitao ga Ćomi pre neki dan baš kad je bio kod njega je l' sve u redu sa njim. Samo je uzdahnuo, odgovorio mu kratko "Jesen, druže", zagledao se kroz prozor u jednu tačku i nastavio da umače slaninu u eurokrem i zaliva pivom.
Debilna tema za pisanje sastava u bar 6 razreda osnovne skole; ponavlja se svake pozne jeseni i zadaje se najcesce u vidu domaceg zadatka.
Postoje i varijacije:
Pozna jesen,
Blizi se jesen rana,
Jos jedna jesen.
Odgovor okorelog neženje na kevinu žalopojku - jesen stiže ti se ne oženi.
A u sebi peva ... ma i neću blago meni.
Godisnje doba predestinirano za zenidbe i udaje ... usrao si motku ako se ne ozenis do Jeseni
- Jesen stize, Dunje kise, cu se zenim oce mi se ...
- Jesen prodjeeee, ja se ne ozeniiiii, ...
Šta urednice ženskih časopisa zapravo misle kada u uvodniku za oktobarski broj napišu: "Iako većina ljudi slavi proleće kao godišnje doba ljubavi, ja smatram da je jesen mnogo romantičnija, pogledajte samo te ulice prošarane kišobranima ispod kojih uvek ima mesta za dvoje..." i tako dalje.
Alo, ženska glavo, nađi neko muško, ide zima, a ko će da ti cepa ova silna drva!?
to je ona odeća koju dobijamo od ljudi na poklon a koja je obično nekliko brojeva veća i koju moramo da obučemo jer smo provalili da smo se ugojili desetak kilograma za vreme slavskog perioda jesen-zima i da ne mozemo da udjemo u normalne stvari
Dva godisnja doba koja od pocetka 21.veka vise ne postoje. Iz papuca u cizme i obrnuto-izmedju...ne postoji. Zagovaraci teorije zavere bi rekli da su pomenuta godisnja doba ukinuli(na nekoj tajnoj, masonskoj sednici) pripadnici energetskih mafija da bismo samo trosili struju, gas za grejanje zimi odnosno struju za klima i rashladne uredjaje leti.
Vratite nam prolece i jesen, skotovi!
Kratka i jasna potvrda u smislu: da, tako je, sve je tako, samo te ne shvatam previše ozbiljno da bih ti odgovorio/la sa - jeste.
Namenjeno pre svega da zbuni i zamađija sagovornika tj. liričkog rivala, sa kojim se vodi neka jako zamorna ili glupa debata.
- ...što dokazuje moju teoriju da su vanzemaljci među nama i vladaju svetom, a mi smo samo robovlasnička nacija bez prava na slobodu...
- Jesen.
- Šta?
- Ništa, samo nastavi baš si me zaintrigirao.
- Bilo kako bilooo, gde sam ono stao?
- Ne znam brate žurim kući, aj nastavićemo nekom drugom prilikom kad se budeš setio važi, pozz.
-----------------------------------------------------
Milomir Marić: Dakle istina je da ste smanjivali državni budžet svakog meseca za tri miliona ojra?
Mlađan: Jesen.
Milomir: Šta jesen?
Mlađan: Svake jeseni, ne svakog meseca.
Jesen sedamdeset i neke. Hiljadu četristo sedamdeset i neke. Tada si otišla iz mog života. Tada sam se okrenuo nauci. I tamnoj strani. Posle tebe ne nalazim zadovoljstvo u ženama. Samo u izumiteljstvu. I mladim dečacima. Ah, toliko mi nedostaješ da sam čak u stanju da... izumim... vreme... plov... Što ću verovatno i da uradim, za koju godinu. Samo da završim ovu sliku. Ne mogu da nađem Judu, pa to ti je... Jebeš sliku, odo da smislim vremeplov! Imaću svo vrijeme svijeta da je završim. Taman da malo budem Doktor, bem mu Galifrej njegov i kud me posjeti...
31.12.1499. godine.
Leo: E da pokrenemo ovu šklopociju.Povlači random niz ručica na upravljaču, na novoizgrađenom staklenom prikazivaču vremena pojavljuje se niz slika. Leo povlači drugu ručicu i na fono-tubi se čuje zvuk. Nejasne prilike razgovaraju. Leo razaznaje prilike i shvata da je to vjerovatno neka daleka budućnost.
Jabuka: E narode, još malo pa nova godina! Jipijej, još jedna godina života!
Kupus: Mrš jebem ti mater, meni se spoljni listovi već suše... Tigre jebote, oladi malo!
Sabljozubi tigar: Mrljmrljmrlj, izvini Kupuse, liske su ti tako sočne... Mmmm...
Kupus: Sočna ti keva, odabij na dužinu etalona za metar!
Jabuka: Koristi internacionalne jedinice! Nismo džaba dizali revoluciju protiv ljudske vrste! Reci fino, odabij na dužinu mutirane banane.
Sabljozubi tigar: Pička vam materina mutirana, što ste me i oživljavali, vegun da budem. Pa šta će mi ovakav život brate mili end dragi?Leo se zaprepasti i slučajno povuče ručicu koju je napravio iz zajebancije i tu prebaci gorepomenute u svoj vremenski period. Jabuka izađe, vazduh krene da joj šteti, istrune u roku od odma', sabljozubom tigru udare primalni instinkti u mozak, pođe da kasapi Leonarda, kupus se valja po podu manifestujući razne psihoze i ludila. U tom trenutku počne da se dešava neka anomalija u prostoriji u kojoj su. Jaka svjetlost obasja pola Venecije, pojavljuje se figura razbarušene kose, noseć gitaru u rukama.
Leo: (zaprepašten) Kuj si sad pa ti?
Figura: Ne boj se slavni izumitelju, Rambo Amadeus Svjetski Mega Car pred tobom stoji. (audio)
Leo: Koji kurac? Šta s' dešava ovo?
RASMC: Vidi, Leo... Mogu da te zovem Leo, a? E, 'vako. Ti si izazvao temporalnu distorziju daleke budućnosti. Da bi to popravili, Intergalaktički Savjet za Ravnotežu Vremenske Linije, dakle ISRVL, prkno im jebem, poslaše mene, Ramba, Svjetskog Mega Cara da popravim sranja.Rambo uperi džitru u Jabuku i fisne Gdur po njoj, Jabuka se diže ko sa grane ubrana. Usmjeri džitru u Tigra Sabljozubog, odsvira G-C-Dmol, Tigar se smiri i poče da liže Lea. Kupusu uputi Emol-A sekvencu i jednu solažu, Kupus ustade normalan.
RASMC: Slušaj me sad dobro Leo, nemoj slučajno da čujem preko razglasa da si opet nešto ujeb'o ili ćeš da slušaš Miroslava Ilića i "Jesen je plakala s tobom" narednih 143 godine, ščuo?!
Leo: Jesa... Ček... Ali...
RASMC: Ništa ali, jezik za zube, nikom ni riječ o ovome! Jabuko, jes dobro?
Jabuka: Jesam, samo ne daj Tigru da me gricka.
Sabljozubi tigar: Neću, časna pionirska. Kupuse, da me zoveš kad ti otpanu liske, more?
Kupus: Agreed. Bićeš pozvan.
RASMC: A sad, da vratimo sve kako je bilo.Rambo poče da svira neki zajeban solo, poiskakaše pragovi sa gitare, izdužiše se i stvoriše ikosaedričnu, pa dodekaedričnu strukturu okružujući Ramba, Jabuku, Sabljozuboga tigra i Kupus. Mahnu Leonardu rukom, šeretski se nasmija i puče Gdur iz sve snage. Opet bljesnu pola Venecije i nestade ekipe.
Leonardo se trgne, probudi u fotelji i u rukama mu bješe Rambova gitara s potpisom njegovim, na šta Leo opsova i reče:
"Jebem ti gljive Gugijeve i što ih izmisli. Nikad više! Ništa! Ni prah bubašvabe obični!"
Odjednom izviri Rambova glava ni iz čega, otvarajući pukotinu u vrijeme-prostor kontinuumu, kose oprane i razbarušene i reče mu:
"Jebiga Leo, ko se u mlijeko opeče i u jogurt duva."
Omiljena tema za pismeni zadatak iz srpskog kojom zatucani ucitelji dodatno zaseru deci ionako depresivni pocetak skolske godine, a sve sa ciljem ubijanja svake kreativnosti i sprovodjenja decenijama u nazad izlizanog skolskog programa. Obavezno se nadovezuje na temu ''Kako sam proveo letnji raspust''. Obiluje kliseima u uvodu i zakljucku.
''Jesen je zakucala i na moja vrata''
Filmska tema u Srpskoj kinematografiji koja obicno govori o svemu, samo ne o datom pojmu koji predstavlja vremenski period tj godisnje doba.
Jesen stize Dunjo moja,Kada lisce pada
Ah, ta jesen, to zlatno godišnje doba...
Pa još u mom kraju! To bre nema nigde.
Ta čarobna boja sunčevih zraka koja prolazi kroz krošnje drveća... ples žutog lišća na povetarcu, poslednji koncert žaba kod potočića i sve u duhu prirode.
Brda počinju polako da se pokrivaju braon ćebetom.
Božanstveni cvrkut kanarinaca, slavuja, lokera, cajzli koji vragolasto lete na nebu, oplemenjuje dušu i telo. Ma, kao da na svakom koraku slušaš Vivaldijevu jesen. Prirodni melem za mozak.
Neubrani kukuruzi se njišu... snajke se vataju za klipeve i jedna drugu podjebavaju istim u vidu cajpera. Ali, niko se ne ljuti. Vremešne domaćice vredno sa svojim komšinicama spremaju zimnicu jer mlađe neće. Nije njima teško za svoju decu i unuci ništa. One se zezaju tako što ćoravoj Radi ubace šećer u pinđur ili Stani stave pola kila džinki u blagi ajvar.
Veselih travara je na svakom koraku. Miris livadskog cveća prosto ih opija. Svačega se tu nabere a naročito po nepristupačnim obroncima. A, zima je duga...
Drugari sa pašnjaka se rastaju sve do proleća. Ovce, krave, sitna telad, svi plaču... čak je i konjska muva pustila suzu. A u mom kraju, te živuljke su se zezale i sa kurjacima i lisicama.
I sve je to tako lepo do, otprilike, polovine oktobra. Onda krenu kiše i loše vreme...
Al' mene bole kurac, ja sam do tada već daleko na jug.
Primite puno toplih i sunčanih pozdrava sa prelepog Madagaskara
Laki lasta
Definicija pisana za takmičenje Pačija Škola
Godišnje doba kada se ritam kupanja sa dva puta nedeljno (sreda pa subota),
smanjuje na jednom nedeljno (subota pa sledeća subota).
Hvala bogu stigla jesen-istanji mi se koža.A i propadoh kupujući silne sapune i šampone.
Svake godine nam iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" najavljuju kad po redu vožnje stiže jesen. A stiže uvek u sekund tačno. Zbog nje ni japanski ministar saobraćaja ne bi podneo ostavku. O harakiriju da ne govorimo. Bar za sada.
Nisam licemer, ne volim jesen. Uopšte! A i kako bih kad mi lokalna armija gačaka obavezno priredi kanonadu? Najavljuju jesen precizno kao i pomenuti astronauti. Nešto razmišljam, valjda oni kenjaju tokom cele godine, ali s jeseni kao po komandi dobijaju proliv. Bombarduju ulice, automobile, prolaznike... Sve što se nađe na putu njihovoj teškoj artiljeriji. Zlobnici, da, naziv je odgovarajući, će reći da to donosi sreću. Hm... Možda nekom koprofagu! Još ne videh srećno lice nakon takvog ataka!
Ne volim da se oblačim slojevito! Nisam glavica kupusa pa da se ogrćem jednim po jednim plaštom. Niti luka, crnog. Ili mi je pretoplo, ili se smrzavam.
Još kad krenu kiše! Da li sam obuo odgovarajuće cipele, ili ću kući "mokrih opanaka"? Ono suvo iz poznatog idioma mi ne gine! Da li će kineski kišobran izdržati jednu celu kišu?
A tek miomirisi za vreme spremanja zimnice! Snalažljive domaćice su se dokopale nekog poluizgorelog smederevca, instalirale ga u parkiću između zgrada i na prvi dimni signal se okupljaju kao Indijanci. Po ceo dan nešto peku i kuvaju, razmenjuju recepte, polemišu o količini i vrsti konzervansa i vode abrove. I verujem da je njima to najlepši i najispunjeniji deo godine. A ja sam kao klinac više voleo kad moji kupe zimnicu. Volim te jesenje plodove, ali ne i proces njihovog pripremanja.
Kako da volim nekoga ili nešto bez identiteta? Bez karakera! Stari kažu da više nema pravih godišnjih doba. Sve se polarisalo. Postoje leto i zima, a prelazi između njih su oštri i kratkotrajni pa i ne zaslužuju da nose titulu godišnjeg doba. I sam se sećam pravih godišnjih doba. Ovo danas nije ni g od godišnjeg doba. Ustvari, g možda jeste. Zbog koincidencije!
Da ne grešim dušu, u nekim drugim krajevima jesen je bivala i lepa. Čak vrlo lepa! Na primer, kod dede u selu. Ko nije video, ne može ni da zamisli takvu igru boja i oblika! Kao da je pijani slikar naivac prosuo svoje boje po platnu, a onda pokušao da ih pokupi kistovima. Pa branje lešnika i njihovo lomljenje zubima tu ispod leske, po cenu pucanja tek niklih šestica, zarad fantastičnog jezgra. Kao veverica, bokte! To je trajalo samo dan-dva godišnje, moralo se ići u školu!
Prestao sam da odlazim u selo kad su dedu rastrgle zveri. Baba kaže da je bio pijan i da je zaspao negde na ivici šume. Naravno! Treznom mu ni medved ne bi naudio! Bila je zima. Zato ne volim ni zimu!
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Kliše, ustaljena fraza, propala fora koja se prodaje za budzašto. Pričam ti priču o opalom lišću i vevericama po drveću... Da, vevericama, pazi slučajnosti.
Kad te neko otperja u bednom pokušaju blefa, a tako providno da vidiš kako mu ćelije u mozgu igraju rumbu dok te farba bez blama. Jednu jebem a druga mi puši samo na finjaka.
- ...I onda sam mu rekla, pa dobro, ako je već ne poznaješ, kako je mogla da ti krljne žvaku tek tako? A on će meni da je bila pijana i da pojma nema otkud ona tu i da je bila pijana. Što ustvari ima smisla, nije mi delovala baš čisto.
- Aha. Volim moj kraj u jesen. Kad sve postane braon i govna se utope u tu melanholičnu sliku... I kiše očiste moje dvorište dok spiraju suze i suze isplakane na trotoaru one noći kada sam ga poljubila. Jesen je divno godišnje doba...
- Šta pričaš bre?
- Šta šta pričam, ofarbao te k'o Sojerovi drugari tetkinu tarabu. Jesen u mom kraju. Verovatno je spremio puškicu pre toga. Nasela si na foru izlizaniju od ciganskih papuča. Sad bih ti rekla da jebeš tom idiotu sve po spisku, al' kad si već nasela daj mu dvojku za prolaz i ćuti.
Nezaobilazna tema prvog pismenog zadatka iz srpskog jezika, važi za sve razrede osnovne škole.I u svim razredima sastavi su gotovo isti.
" Jesen je stigla. Lišće je počelo da žuti i oada sa drveta. Dani su hladni i kišni, svi su pospani. Ulacama se širi miris ajvara..."
