Jedna od najglupljih, a takodje i najcescih tema za pismene zadatke iz srpskog tokom cele osnovne skole, a moze se naci i kao tema u prvoj godini srednje, u koju god skolu da idete. Ponavlja se svake godine, ako ne za pismeni, onda kao domaci zadatak na pocetku svakog godisnjeg doba. Svedoci smo promene klime u zemlji, pa je bas glupo kad ti da temu Prolece u mom kraju, a napolju pljusti kisa, hladno je, ili jos bolje, ima ostataka snega i blata od zime. Onda mi pocnemo da pisemo o bujanju zivota u prirodi, o tome gde bismo na letovanje, o sustanju osuselog lisca koje gazimo po ulice, kako jedva cekamo da pravimo Sneska Belica i da se grudvamo... Vecina autora sastava sa ovakvom temom nisu deca, vec njihovi roditelji, a ponekad i strine, tetke, komsinice, starija braca i sestre...
Uciteljica:,,Deco, za sutra da napisete sastav na temu Jesen u mom kraju!"
Deca: Neeeeeeeee..........zar opet.........
Tema sastava koji smo pisali u svakom od razreda osnovne skole. Ali se mora reci da ga nismo pisali osam puta vec samo jednom, u prvom razredu i jos uz pomoc roditelja. Svaki sledeci razred koristili smo onaj sastav iz prvog da se ne bi mucili u smisljanju.
- Kevo, gde mi je sveska od prosle godine iz srpskog?
- Sta ce ti, jes to resio da ucis?
- Ma jok nego pisem sastav , dala nam temu ' Stigla je jesen "
Jebeno dosadni sastav koji se piše svake godine. Može bilo šta drugo... na primer , tema - Kako sam se proveo za vreme raspusta... mada, i ona se ponavlja svake godine.
REFORMA ŠKOLSTVA DURADI NEŠTO!
- Borko, sastav je toliko dirljiv. Tebi baš leže ove teme. Prosto sam zamislila tu jesen i njene čari... Ajde sad ti Hranislave pročitaj domaći rad.
- Nisam uradio domaći, mrzelo me.
- Pa, dobro, možeš i usmeno, ako želiš.
- Daj profesorka, nemoj me smarate, ajd' nekog drugog.
- Hranislave, upristoji se i počni.
- Dobro... Jesen je došla na moja vrata, video sam je kroz špijunku i rekao joj: Gora si od Jehovinih svedoka.
- I, šta ti je ona rekla?
- Da sam šašav i da ona samo radi kirbi promocije.
- I, kako vuče?
- Ko?
- Bože, dete...
- Bolje od Kirbija.
- IZLAZI NAPOLJE DROGERANTU JEDAN!!!
Lokalni lerdi dobio novu turu pajda.
-Alo brate.
-Alo.
-E, brate, Mića Šljiva je doneo jesen.
-Ae saću da dođem.
Pesma u izvodbi Miroslava Ilića sa njegovog osmog albuma Putjuem, Putujem iz 1984. godine. Muziku je napisao Dragan Aleksandrić a tekst Srđan Jovanović.
Sinopsis:
Uz standardni četvero četvrtinski turski ritam u pratnji bongoa, harmonike, akustične gitare, tamburica i prepoznatljive kontramelodije na fruli, posle kratkog foršpila koji se ponavlja posle svakog refrena osim poslednjeg, Miroslav, direktno se obraćajući bezimenoj devojci, utrvđuje svoju averziju prema kiši i padajućem zlatnom lišću čiji uzrok bi inteligentniji slušalac trebalo da poveže sa u refrenu oslikanom scenom jesenjeg dana u kojoj Miroslav poslednji put šeta kraj reke sa dotičnom devojkom od koje ništa od onda nije čuo, nakvašen metaforičnim suzama koje jesen plače - naravno, omraženom mu od tada na dalje, kišom.
Miroslav, koji se na regularnoj bazi neuspešno raspituje o devojci najmanje pet godina u vreme snimanja numere, pretpostavlja da ni devojka ne voli kiše, ali, uzimajući u obzir poslednju strofu u kojoj on otkriva da je ona ta koja je otišla i da stoga najverovatnije ne pripisuje dovoljno važnosti opsianoj šetnji da bi ista u njoj izazvala jednako izražene psihološko-traumatične asocijacije sa jesenjim padavinama kao što ih Miroslav ima, slušalac je slobodan da njegovu pretpostavku pripiše generalizaciji da većina ljudi nisu ljubitelji kiša.
Stanje propadanja, alkoholičarske ''ode mi jetra'', pušačke '' pluća su mi k'o katran'' i narkomanske oduzetosti. Stanje klonulog duha, hroničnog umora i neobjašnjive lenjosti. Stanje koje je teško objasniti sagovorniku koji nije u tim ''vodama''.
Kao i godišnja doba i mi imamo nekoliko faza. Jedna je ova. Sledi nakon lude noći koje se uglavnom i ne sećamo ali su svi ovi simptomi upravo tu da bi nas podsetili na prethodno veče.
D : Brate, ajmo na neku kaficu. A?
M : Ma beži bre sa kaficom, ne znam gde sam. Sve me boli.
D : Pa kako i neće kad si sinoć popio gajbu piva i popušio tri kutije cigara.
M : Znam, jbt. Sušim se. Jesen u meni caruje.
D : A u meni proleće. Tako da ja odo' na kafu sa Markom pa ti bani kasnije.
Konstatacija koju izgovorite kada vas žena umesto s normalnim ručkom , dočeka s kojekakvim žutim i zelenim listovima salata i kaže kako treba da se zdravo hranite...
Mmm umirem od gladi! Šta ima bebo?
A danas specijalno za tebe Debeli-vitamiska salata! Ima ja tebi da skinem taj holesterol!
Šta je bre ovo? Zeleni , šareni , žućkasti listići? Da pasem a? " Jesen u mom stomaku"?
Debeli to je vitamiska salata. Skinula sam s interneta! Moraš zbog sebe zdravo da jedeš!
Aha hoću...Spakuj mi to da ponesem kod "Debeljka", da ne trošim ljudima priloge kad naručim vešalicu...
Suptilan način stavljanja do znanja sagovorniku da možete sa lakoćom utvrditi tačnu geografsku širinu i dužinu sa koje je povađen luk koji je dotični uneo u organizam.
- I tako joj ja kažem...
- Ček ček!
- Šta je bilo?
- Samo da vidim koliko žvaka imam. Samo pola pakovanja. Jebiga, nije dosta.
- O čemu ti govoriš?
- Kako o čemu? Pa svaki put kad otvoriš usta suze mi poteku kao kiše u jesen. Ako nastaviš tako, moraću sutra kod očnog na pregled.
Omiljeno godišnje doba svakog deteta u zavisnosti o kojem piše sastav u drugom razredu osnovne.
Pismeni zadaci o godišnjim dobima su unificirani i prenose se iz generacije na generaciju, kao nekakav učenički sveti gral.
Mira 21.10.2010: "Ja volim jesen najviše na svetu, jer drveće tada obuče svoje šarene kapute. Ptice idu na jug, pa mi ih je žao. Ja krećem u školu i ponovo vidim moje drugove i drugarice."
Mira 27.12.2010: "Moje omiljeno doba u godini je zima. Priroda je obukla svoju belu bundu i ja se do mile volje mogu sankati sa drugaricom Milicom."
Mira 07.05.2011: "Moje omiljeno godišnje doba je proleće. Svet oko nas se budi i vesele ptice selice se vraćaju sa juga. Priroda obuče cvetne zelene haljine a ja berem visibabu i jagorčevinu sa drugaricama Vericom i Milicom"
Mira 18.06.2011: "Bliži se, bliži leto. Kao što kaže naš pesnik, dolazi leto, moje omiljeno doba u godini. Tada idemo na raspust i možemo se igrati po ceo dan. Priroda se skine gola i ukrasi žitnim zlatnim klasjem."
Standardna tema koja se obrađuje druge nedelje svakog septembra u osnovnoj školi.
Lišće je požutelo. Vetar je počeo jako da duva i stalno pada kiša. Ptice se sele na jug,u toplije krajeve. Ponovo smo krenuli u školu i jako se radujem što ću se igrati sa drugarima opet, i naučiti nešto novo na časovima.
Jako volim kada padne kiša. Obožavam da skačem po barama kao moj omiljeni Šljapko iz crtanog Cipelići. Kada sam se vratio sa mokrim patikama i čarapama mama je opsovala sunce i pitala me zašto sam toliko mokar i jel sam normalan. Rekao sam joj da volim da budem kao Šljapko. Poslala me je u sobu da igram igrice na kompjuteru. Tata je došao sa posla ljut i psovao neki hofenhajm i neku bragu. Pitao sam ga šta su hofenhajm i braga on mi je rekao da ćutim i idem da igram igrice na kompjuteru. Baba je isto stalno ljuta zato što deda stalno pije rakiju. On kaže da je to jer će sad da zahladi i uhvatiće ga išijas i reoma. Pitao sam dedu šta je reoma a on mi je rekao e moj sinko shvatićeš kad omatoriš k'o deda. Niko nije hteo da mi pomogne oko domaćeg jer su svi stalno besni. Deda je rekao da ne može da mi pomogne jer je popio puno rakije, baba ne može da mi pomogne jer je Esmeralda otišla na operaciju i sad treba da sazna hoće progledati,a mama je besna i viče na tatu jer sve pare ostavlja na nekim aparatima i na duvan.
Mnogo volim jesen i to je moje omiljeno godišnje doba.
Obavezna tema na početku školske godine uz "Kako sam proveo letnji raspust"
Godišnje doba u kome pocinje sezona otimanja carapa sa ukucanima...
Jebo te,sve carape ste mi pokupili...u kurac,idem sutra na pijacu da kupim 10 pari,ima da ih stavim kod mene i ne dam nikom nista pa se jebite sa ovim kabrioletima...
Godišnje doba u kom su Adam i Eva morali da promene gaće.
Doba godine kad zbog žutih noktiju misle da uživam krokodil, a ja mrčo našao mandarine na akciji.
Najusranije godisnje doba koje postoji. Kisa, blato, smaranje, nemozes iz kuce nikud, gubis se uz komp, definises nesto, cekas toplije vreme da bi picio basketa, isao gde oces i kuda oces bez da budes ometen od strane meteoroloskih prilika (ima toga i tada ali manje).
Najdivnije godisnje doba ako vam je obuca cela.
Godišnje doba kada počinjemo da nosimo čarape na noge,
i prestajemo da sečemo nokti na noge.
I tako sve do Vaskrsa...
Godišnje doba u kojem uvek možeš u prirodu,da šetaš psa,voziš bicklu a da se ne plašiš čime ćeš da obrišeš dupe kad prigusti!
Krmad skiče, sekire zveče, čuje se vapaj motorke!
