Tradicionalna destinacija svih onih što su s vremena na vreme bežali sa časova. "Klupa u parku" obično se birala po konfiguraciji terena, odnosno, morala je da bude dobro skrivena od neželjenih pogleda prolaznika (to su mogli biti i roditelji koji se vraćaju sa posla). Nadalje, poželjno je bilo da ima i naslon za leđa. Na tom naslonu se sedelo, urezivala su se srca i inicijali simpatije. Oni koji su sedili na naslonu obično su i pušili. "Klupa u parku" imala je svoje naročito značenje u večernjim satima, kada su se na istoj izmjenjivali i prvi poljupci.
Veoma avantgardno dizajnirana urbana sedeljka. Na veliku betonsku pljuvaonicu su postavljene četiri metalne nogare, povrh kojih je pričvršćeno nekoliko dasaka kombinovane širine stola za ručavanje, koje služe kao postolje za noge. Sama površina za sedenje je gornja ivica jos nekoliko vertikalno postavljenih dasaka i širine je svega oko 3-5cm. Naslona nema.
Klupa,koja za razliku od drugih klupa ne služi samo za sedenje,već u jesenje dane prolaznicima služi kao ''skidač blata sa cipela'' ,a onome ko je obrisao blato pre vas, naravno sledi dobra psovka.
Klupa koju domaćin donosi u kuću od komšije kad mu na slavu dođe veći broj gostiju od očekivanog.
Nekad je to bila poslednja klupa, ali danas je privilegija za one koji sede u njoj. Pre bi se reklo da je magareca klupa iz poslednje presla u prvu...
Nekada poslednja, sada prva klupa u učionici.
Osoba koja vas jednostavno tera svojim neodoljivim glasom da isprobate sve avanture u zabavnom parku.
-Ajmo,ajmo ubacuj zetone,ajmo idemo
-I vezite se polecemo,uz nove hitove nase Seeeeemse
-Ajmo malo bendzina u krvi da prorade crvi
-I idemo
-Nagradna voznja za simpaticne devojke u ferariju broj 22
Prva klupa na kolokvijumu kod asistenata i profesora.
Klupa iz koje večina političara dolazi do poslaničke stolice.
Izraz koji se koristi za nešto što je lako, što može da se uradi bez po muke, onako laganezi, bez kapi znoja, pičkin dim što bi se reklo, jer šetnja po parku, posebno po lepom danu, relaksira i ne treba utrošiti mnogo snage ili mozganja na nju.
- Brate evo je sreda, a mi i dalje nemamo para da vratimo Paji Gipsu.
- Ma opušteno, nabavićemo nešto.
- Šta opušteno kretenu i ono što smo imali juče, gurn’o si u struju. Sada sve moramo iz početka, a malo je vremena.
- Ne brini, imam lukav plan.
- Kakav?
- Pa ja sam namerno juče izgubio pare, jer sam ionako planir’o da opljačkam kladžu večeras, tako da ću pokupiti opet te pare nazad plus još para od današnjih uplata.
- Jesi ti lud bre? To je Kizina kladionica. Još i sa njim treba da se kačimo. Šta ako te izvali?
- Ma nema šanse. Biće to šetnja po parku.
- Vidim ja da ćemo nas dvojica provesti narednih godinu dana sa pomoćnim točkićima i da ćemo vrlo malo šetati.
Opšte je poznato da smo mi kao narod u poslednjih jedno sto, sto pedeset godina imali jako burnu istoriju u kojoj smo manje-više konstantno ratovali protiv skoro svih naroda u bližoj i daljoj okolini, pa stoga imamo i masu spomenika u maltene svakom gradu, nekog našeg junaka kako baca bombu i naravno većina tih spomenika se nalazi u nekom parku.
Ti spomenici bi trebali uvek da nas podsećaju na događaje koje su naši preci, a i mi sami preživeli u skorijoj ili daljoj istoriji, kao i da nas podsećaju na junaka čiju hrabrost i žrtvu treba pamtiti dokle god postojimo i prenositi na nove generacije.
Naravno, vickasti i jezički inovativni kakvi jesmo, pored tih standardnih namena, ovakvi spomenici nama služe i da izrazimo nešto što se nikada neće dogoditi, jer davno je utvrđeno da se spomenici ne pomeraju sami od sebe tako da tu bombu sigurno nikada neće baciti.
- Daj pičke. Ej ti, ti, šta se praviš gluva, daj malo pičke, znam da imaš.
- Skloni se od mene.
- A daj samo da ubodem koji put.
- Rekla sam beži.
- Samo liz jedan, ajde.
- Ne može.
- Griz?
- Znaš kad ću da ti dam pičke?
- Opaaa kad?
- Kad onaj u parku baci bombu. Otpišaj.
-----------------------------------------------------------------------------------
- Ja sam siguran da ćemo mi ući u Evropsku Uniju već dve 'iljade šesnajste godine.
- Ma važi. Znaš kad ćemo mi ući u Uniju?
- Kad?
- Kad onaj Boško Buha tamo u parku baci bombu.
------------------------------------------------------------------------------------
- Izvinite kada stiže voz iz Niša?
- Je l' vidite onaj spomenik tamo u parku, Mirko i Slavko kako se spremaju da bace bombe?
- Vidim. Kakve to ima veze sa vozom?
- E pa dolazi voz čim ih oni bace.
Klupa na terasi ili u dvorištu gde se ode i uz cigarete iskulira neko vreme nakon napravljenog sranja i napušavanja.
- Tata je l' to opet do optuženičke klupe?
- Daj mali nemoj i ti da me jebeš!
- Samo pitam, šta se ljutiš? Čuo sam kad ste se raspravljali, znaš... ti si bio u pravu.
- E ne seri, ajde reci... kol'ko ti treba para?
Po nekom nepisanom pravilu u selima Mačvanskog okruga ispred svakog dvorišta nalazi se jedna klupa.
Ova klupa je odraz gostoprimstva , jer je svaki Mačvanin pravi sa ciljem da mu komšija ne ulazi u dvorište . Dok u nekim planinskim mestima Srbije komšiju smatraju za svetinju (dočekujući ga sa dve ljute, jedom mekom rakijom i redom pršute) u ušorenim selima Mačve stvar je potpuno drugačija. Oni pre pribegavaju sudskom sporu , nego ugošćavanju komšije.
Nekada su na klupama ispred dvorišta babe štrikale sa uživanjem, pomno prateći dešavanja u selu.
Danas pak ove klupe se prave što neudobnije , često sa ekserima koji bodu stražnjicu, kako bi se komšija i tu što manje zadržavao.
Stara klupa u sremskom selu, naherena uz orah vlažne kuće, kojoj je gazda nadodao četiri plastična sedišta ukradena iz zabavnog parka kog su Cigani prilikom seoske slave montirali preko puta crkve.
Predmet obicno spravljen od drvenih daski i nekoliko komada metalnih sipki pobodenih u beton ili zemlju. Pretezno se postavlja u skrovite delove sumica i parkova, da bi omladina ,odlucena na bludne radnje ili protivzakonito opijenje, mogla da ispuni svoj naum.
U danasnje vreme se postavlja i ispred javnih mesta, npr. banki, i to sve u cilju dobrobiti coveka koji je, mozda upravo iz banke izasao sa saznanjem da mu je kuca na dobosu.
klupa je se razvijala od kamena, preko panja, pa tronoske i stolice...dok se nije stiglo do evolutivnog vrhunca predmeta na kom se sedi. Sada klupa moze biti dugacka nekoliko metara i imati kapacitet od 20-ak srednje gabaritnih pozadina. Vrlo cesto se koristi i kao podijum za extremne vidove plesa u alkoholisanjom stanju, cesto na jednom od krajeva iste. Moze biti ubojito sredstvo.
Jok. Nije to ona po učiniocama s dve pripadajuće stolice, negde pokidana, negde ne, izlepljena žvakaćim gumama i stolnim tetovažama tipa Sara mwah, Žjole kralj i slično.
Školska klupa je ona klupa u dvorištu škole, uopšte nije nužno da ima oblik klupe. Mogu biti dve letve naslonjene jednom stranom položenih na neubetoniranu gomilicu gvožđa i cementa a drugom stranom naslonjenih na koznašta, moguće i samu travu ili ono što je od nje ostalo ugaženo godinama što tvojih što tuđih tabana.
Na toj klupici si gledao druge mangupe čekajući svojih pet minuta slave. Sedeli su tu, dodajući jedan drugom čašćenje matere, prvu cigaretu, prvi džok, fore zajebanih, dodavao im flajku vode, šta god treba, išao si. Nekad oko mrakače tu bi padao mrak, padale bi žvake.
Došao si i ti jednom na klupicu. Kralj si. Prosipaš fore, gledaju te junoše.
Kratko bilo trajanje.
Al uvek ćeš se nasmejati kad kraj nje prođeš. I nećeš dati da je ruše makar da grade najveći tržni u blizini. Jebe ti se i za posao koji gubiš i ostale male sitne a logične nepravde. Ne daje se školska klupa, ostalo nek' ide u pičku materinu.
Kaznena klupa za vreme kontrolnog/pismenog zadatka.
Profesori znaju da se na kontrolnom/pismenom zadatku svi trude da prepišu sa puškica pa zato neke koji im dižu kosu na glavi tokom cele godine onemoguće (kazne) premeštanjem u prvu klupu.
Profesor:
Izvadite dva lista iz sredine. Vas dvojica iz zadnje, predjite u prvu klupu.
Kao metla bez drške, kao WC šolja bez daske, kao tronožac bez jedne noge... To je ona klupa koja uvek zvrji prazna.
Penzioneri je uglavnom zaobilaze, jer mogućnost da smeste kosti je prepolovljena, oni nemaju na šta da se naslone, a mladi nemaju na šta da sednu.
Tvoja je dužnost i obaveza da siluješ po parku. Zašto? Postoji više razloga za to:
1. Mora neko i to da radi.
2. Život je samo jedan i tvoja dužnost je da ga učiniš zanimljivijim.
3. Toliko puta si gledao na filmu kako progone glavnog lika, i nadao si se da će se izvući. E pa vreme je da se staviš u njegovu poziciju - to je pravedno.
4. Redovan seks je zdrav i dobro utiče na normalno funkcionisanje tvog organizma, produžava život i čini te srećnijim.
Svako može da siluje po parkovima, ali to nije ono što ti želiš - želiš to da radiš kako treba, da o tebi pišu i govore, da te feministkinje mrze, žrtve uživaju dok ih trsiš, da postaneš legenda koja će se uvek izvući, kako bi i idućeg dana nastavio da izvršavaš bludni teror. Jednom rečju želiš da budeš profesionalac, i ja ću ti u tome pomoći sa nekoliko korisnih saveta.
1. Priprema:
Sutra se probudi kao i obično. Izljubi sve ukućane, zagrli ih, i ako baš moraš poželi im i dobro jutro, jer nećeš ih videti neko vreme. Rutinski kreni na posao kao i svakog dana do sad, ali umesto tamo idi u banku i stavi kuću pod hipoteku, jer trebaće ti sredstva za život, opremu i u najgorem slučaju dobrog advokata. Kako bi zaštitio svoju porodicu više im se nećeš javljati niti ih posećivati - to je za opšte dobro.2. Radna uniforma i rekviziti:
Svaki prekaljeni silovatelj iz parka zna da mora misliti i na žrtvu, te mora ostaviti dobar utisak (to ne podrazumeva da moraš imati milosti). Tvoj zaštitni znak biće crni, kožni mantil ispod kog ćeš nositi pantalone koje se lako i brzo otkopčavaju. Omamljivač je neophodan, kupi neki na struju, nismo u kamenom dobu pa da žene udaraš motkom u glavu - imaj stila. Kupi i neki egzotični vibrator ili neku drugu upečatljivu igračku, pravila to ne nalažu ali ti budi inventivan.3. Alat:
Poželjno je da imaš pozamašnu močugu koja će delovati nemilosrdno, i na sam pogled uterivati strah u kosti. Želiš da budeš legenda čije će ime ostaviti dubok trag u istoriji. Ako te priroda nije obdarila, to ne treba da te spreči u izvršavanju svog cilja - kvantitet nadomesti kvalitetom i izdržljivošću.4. Predostrožnost:
Obavezno obrati pažnju na to da ne pogrešiš lokaciju i odeš u gej park. Stavljaj dva kondoma jer bolesti ne biraju, napadaj u mraku i kada su manje gužve - nemoj nedeljom, tada su parkovi krcati a i nedeljom se ne radi. Nemoj silovati maloletnice, za to se ide u zatvor a i proizvode neobično mnogo decibela kada vrište (ne na travu, u novoj sam trenerci upomoć AAAAAAA!).5. Taktika:
Iskusni vuk pažljivo bira zaklon iz kog će da napadne i deluje. Nauči da se stapaš sa žbunjem i korom drveća, izvežbaj manevar čučanj-klupa-skok-žena, budi u dobroj kondiciji kako te ne bi uhvatili ukoliko budeš prinudjen da bežiš, i posle bludnih radnji se sredi i mirno udalji sa mesta seksualnog opštenja kao da se ništa nije dogodilo. Napadaj sa ledja, na prstima, odlučno i brzo. Nemoj da siluješ na svetlu kako te ne bi videli.6. Odstupnica:
Posle odredjenog vremena shvatiće kako se zoveš i ko si u stvari. Porodica će na tebe biti besna jer će ih banka izbaciti na ulicu, pa će sa policijom svesrdno saradjivati. Sklonište potraži kod neke starice za male pare, sa komšijama budi uljudan i prijatan, i odaj utisak najobičnijeg radnog čoveka. Ako te pitaju, radiš treće smene u jednoj fabrici, ništa upadljivo i zanimljivo. Promeni ime, ako može Ratko da jebe pola sveta, možeš i ti našu zatucanu i nesposobnu policiju.7 .Ostali saveti koji će ti dobro doći:
Babe sporije reaguju i teže se brane, lakše ih je savladati, ali ti želiš da budeš profesionalac, faca, i zato zajebi babe i skači samo na mlado i zgodno. Što duže istraješ, mit o tebi biće veći. Menjaj metode i lokacije, i nemoj žrtvama oduzimati novac i nakit - nisi klošar, ti si klasa - prva liga trsitelja. Ako te uhvate, uzmi dobrog advokata, a u zatvoru napiši knjigu kako bi po njoj bio snimljen dokumentarni porno film sa Rokom Sifredijem, koji će ti doneti potreban novac za nastavak karijere po izlasku iz zatvora.Srećno.
Lepo jedno mesto iz vremena vrste prošlo tipa : ja sam išao, ti si išao, išli smo,... Sigurno da ta neka oš Dragica Pravica VIII2 plava smena "Pantela Pantela kapiten na osma dva" budi neke lepe memorije.
Nači koje sam šale radio tipa onih što ti izazovu salvu smeha.
Fazon na fizičkom kaže profa: Panteliću donesi loptu za fudbal! a ja donesem rukometnu a vrsta koma! il na geosu pita učiteljica: jel zna neko gde se nalazi Portugal? a ja cibanišem sledeći lajn: na četvrtom mestu tri boda manje od Slovačke a Stankela kroz komu: to, to jebem ih usta šatirana pa na muzičkom: jel zna neko himnu Srbije e to Pantela mnogo lepo otpevo bez šale to nam mnogo znači ta himna da znamo svoje korenje!!! E a zipaj ovo pita srpkinja: Panteliću oćeš jednu čitanku? a ja: vidi je ova, pa i da ti kažem u koji ću ti ugao šutiram bićeš matirana, kučko! I tako bilo je tu još takoreći fora no piše Pantela s mobilnog a ode mu baterija tipa litijum-jonska. Ljub!
