Kazu, o ukusima ne vredi raspravljati.A ja kazem, a i verovatno se 99% vas slaze sa mnom, o filmu Ko to tamo peva ne vredi raspravljati.Film je jednostavno nas najbolji, deo nase kulturne istorije, sjajno opisao nas mentalitet, ima galeriju sjajno napisanih likova, nezaboravne replike, neponovljivu glumacku ekipu, savrseno uklopljene boje, i, naravno, babu u crnom, koja sve vreme simbolizuje smrt.
Tata, vidi ko covek bez nogu i ruku.
Nebitan lik.
Misteriozno biće.
Stalno je tu, a retko ko ga primećuje. Uvek je u pozadini i njegova uloga u društvu je kompleksno pitanje.
Lik1: -Brate trebao si sa nama da ideš sinoć. Olešili smo se.
Lik2: -Ma nisam mogao brate, imao sam neke obaveze, znaš već, šetao sam papuče.
Lik3: -A čuo sam da si smuvao onu malu, kako beše se zove. . .Senka da.
Lik1: -Auuu da znaš kakvu sisu ima, ček ček, brate ko vam je ovaj?
Lik2: -A? A on. Ma Sale iz kraja, pusti ga bre vidiš da je ko baba u autobusu iz Ko to tamo peva.
Naziv za najtanju najlon kesu na svetu čija izdržljivost zavisi isključivo od udaljenosti pijace i kuće. Flaša kisele vode, "smoki" i deset jaja se nose na sopstvenu odgovornost. Zajedno sa belom čokoladom i embargo-tortom, kesa nastala u vreme sankcija i još uvek postoji kako bi nas podsećala na neka prošla vremena
Izvin'te komšija imam samo ko-to-tamo-peva-kesu
daću vam dve
Traganje za tasterom u krimogenim krugovima.
-Šefe, Štuka je javio da su drotovi preseli još jednu pošiljku. Izgleda da je među nama taster.
-Zovi Kaniđu, neka otkrije ko to tamo peva!
Svi znamo šta je i kako zvuči, ali puno ljudi zaboravi da se zove - drombulje
1: E, Marko, kako se zove onaj instrument iz ''Ko to tamo peva'', znaš, onaj što mali Ciga svira.
2: Drombulje matori, drombulje.
Pitanje koje profesori često postavljaju na časovima
Profa priča i uspavljuje sve učenike, ali jedan se sa snom bori tihim pevušenjem. Melodija je veoma prijatna, ali nemuzikalni profesor ne misli tako. Iznerviran toliko da su mu iskočile vene na čelu viče:
-Ko to zamo peva!!!???
Vukajlijaš u očima običnog smrtnika.
Verovatno vam nije ništa jasno, pa ću da pojasnim...
Brka je uloga koju igra naša glumačka legenda Danilo Bata Stojković u gore navedenom filmu. Uvek sa sobom nosi svoj notes u koji je beležio, kako sam kaže, "narodne umotvorine" sa svog puta, pokušavajući da očuva srpski jezik i kulturu od zaborava.
Ambiciozni i ozbiljni Vukajlijaši, takođe , nose svoj tetfer kako bi zapisali ideje koje im padnu na pamet u toku dana. U suprotnom, padaju u zaborav, i ništa od mogućnosti da budu pohvaljeni ili čak da se nađu na naslovnoj strani omiljenog im sajta. Bez obzira na okolnosti, društvo, doba dana ili noći, ako se pojavi ideja za potencijalno kvalitetnu defku, sve se zapostavlja, vadi se tefterčić i hemijska i zapisuje se. U očima autora javlja se bukteći plamen, usne se razvlače tako da se brk zadovoljno smeši.
Opisana pojava u društvu nailazi na nerazumevanje i sprdnju, jer ne mogu da shvate nas i našu potrebu da se afirmišemo.
A: ...kad izleti budala brzinom od 120 nasat iz nepregledne krivine...
B: Čekaj, čekaj. Kažeš nepregledna krivina? Hmmm... :vadi notes i zapisuje: ne-pre-gle-dna kri-vi-na.
C: Brate, za kakvu stranu informativnu agenciju ti radiš, izdajice!? BIA, CIA...!?
A: Daj to 'vamo. :otima notes: Labudova pesma, Opušak Smrdibuba, Kokosov orah, Krem društvo... Šta koji kurac!?
C: Ma pusti ga, brate, vidiš da piše narodne umotvorine, ipak nije izdajnik...
A: Hahaha. Koji trip! Počeo ko onaj Brka iz "Ko to tamo peva"...
Ko peva, zlo ne misli, a ko peva u Grandu dobro i zaradi.
Ironična pesmičica
Hajmo svi do Granda,
u Grandu je sreća,
ne pevaj u kupatilu
u Grandu je lova veća.
Lokalni autoprevoznik. Usput ilegalac, vozi na nekoj kraćoj ali nikako neisplativoj relaciji, a izgleda da nije baš najčistiji u glavi što se vožnje stiže. Dobro poznata ličnost studentima, koji bolje znaju njegov random raspored kretanja i on njihova predavanja nego radno vrijeme kafane.
Čovjek koji je uvijek na autobuskoj stanici i žica ljude da ih vozi. Taj je redovniji na autobuskoj nego tete one u biletarnici. U narodu poznati kao Šumaher ne svraća na stanice koje inače izlude putnike u autobusu, već jednostavno ih prođe. Do cilja stižete za 1/2 vremena koje bi vam trebalo autobusom (može i manje, zavisno od raspoloženja Miška koji vozi) u rasklimanom kombiju slušajući, laži gore_pomenutog, ili ti ga u narodu poznatije kao šuplja priča. Naravno uz sav ugođaj je prisutan odgovarajući soundtrack, pa tako ako je naprimjer snijeg, onda je "neću s' tobom kume, ćelave ti gume" ili ako je slobodan put i dojave o "Ćukama" u zakonu poznatijim kao policiji kažu da ih na putu nema istih, soundtrack za tu priliku je"gas, gas".
Tu vožnju dobiješ za nešto jeftinije nego autobusom kad ideš i provječna dužina vožnje oko 2x duža nego KoToTamoPevaAutoprevozom.
Napokon,
Sve je ovo isplativo, ako uzmeš u obzir da možeš zaglaviti 10 god zatvora, jer želiš da zadaviš i vožača i konduktera legalnog preznika kad (s)krene k' odredištu gdje će napraviti pauzu ili pokupiti 2 putnika i izgubiti tebi dragocijenih 30 min.
Jeste da je koncentracija šećera u krvi malo povišena kad izađeš i malo ti noge drhte ali ubrzo se dozoveš i zahvališ OnomOgozgore jer si živ sigao na odredište bez presude osnovnog suda o ubistu vozača, konduktera i stavljanja u opasnost svo civilno stanovništo u autobusu.
Neko : E hoćemo li na bus u 18:00, ima Centrotransov autobus?
Nešto : Hajmo u 17:55 !?
Neko : Ko tad vozi? Nemoguće da imaju dvije iste linije u 5 minuta ?
Nešto : Tad ide KoToTamoPeva autobus, tj kombi, ne mogu da se smaram 80 minuta, ovako će mo ako stignemo piti kafu tamo za 45 minuta !
Neko: Haj super, jel skup?
Nešto : Batice ostaće ti i za kafe da ti ja ne plaćam vazda...
_________________________________________
Mama: E sine pita me neki čovjek, sjedi ovde na autobuskoj da idem sa njim on tako vozu tu turu, smijem li ?
Neko : Da mama, slobodno idem ja stalno sa njim ...
10 minuta od polaska
Mama : Jesi li ti normalan, jebaću ti sunce za ovo ... tu - tu - tu
20 minuta od polaska
Mama: Sigla sam, nemoj više nikad da sjedeš sa onim ludakom, onaj čovjek je lud, ludak čisti, ja sam molila da vozi sporije ...
_____________________________________
Neko : E Šumaher, haj idem kući čekaj me na raskrsnici
Šumaher: Ne mogu na raskrsnici izađi 10 m dalje, prave mi kontrolu, a ako nas ko zaustavi reci da si me ustopiro ili da si mi komšija i ja ti nisam naplatio ništa ...
Neko: Važi ...
Na dogovorenoj lokaciji ...
Šumaher : E jarane, pun sam, nema mjesta nego trči na autobusku imaš za 5 min autobus Centrotransov, nema gužve vjeruj mi ...
Neki kažu da simbolizuje smrt i loše događaje koji predstoje, neki da je to sam đavo, koji beži kada uđe pop, a neki da je samo htela prevoz do sa’rane. Švercovanje je postojalo i pre rata.Neki kažu da je to kamerman. Dok neki, da su se one svinje plašile vibracija koje proizvodi Miškovo sokoćalo pa je bakica morala da ih smiruje.Ko će ga znati?
Najcesce pitanje posetilaca Beer fest-a.
Dva filma koji na VHS kaseti postoje u svakom autobusu sa televizorom. Oni malo bolji su spoznali i DVD tehnologiju.
Dva najkultnija srpska filma - zbog čega?
Ova dva filmska ostvarenja ostaju stubovi naše kulture i naše sudbine zbog toga što prikazuju metaforički početak i kraj života u Srbiji.
Težnja ka Beogradu, našoj prestonici svih nas koji smo iz provincije, a ima nas, simbolički počinje s firmom "Krstić", a sami znamo koliko je takvih firmi u svakom gradiću u Srbiji. Uspeti u Beogradu znači životni uspeh za koji vredi prodati njivu u provinciji, ostaviti svoje ognjište i krenuti u svet.
Ono šta se u međuvremenu dešava kao da i nije važno kad smrt podvuče crtu. Zato su Maratonci neprevaziđeni jer nam na vedar način prikazuju taj drugi najvažniji momenat u životu, posle odlaska u prestonicu, a to je smrt.
Baba obučena u crno koju niko ne primećuje iz prvog gledanja. Provališ je tek posle nekoliko puta, ili kada ti neko skrene pažnju (što je češće).
Kažu da predstavlja smrt..
Za raju je to svaki autobus sa haubom bez obzira na marku i tip....
Mercedes, Praga, Krajsler, Fargo, FAP, Chevrolet, LUAZ, Pionir, Saurer, Berna itd....
Ko peva zlo ne misli a ko misli nije mu do pevanja!
Vozač: Spremite se, polećemo.
Student medicine: Majstore, može neka zika?
Vozač: Može.
Student medicine: Svaka čast, majstore.
Vozač: Hehehe, opušteno.
Bilo je kasno popodne kad je autobus na relaciji Budimpešta – Beograd počeo da gazi drum. Krenula je neka dosadna kiša, onako sitna i retka a opet dovoljna da nervira i blokira sve radove u polju. "Lastin" bus je, pak, nesmetano krenuo put srpske prestonice iako je jedini zastoj pravio par brisača koji je teškom mukom uspevao da postigne ono čemu je namenjen. Unutra, kao i u svakoj sferi života, različiti profili ljudi mada su im lobanje bile nekako slične. Na prvu loptu, čovek bi rekao da kao takvi mogu izdržati put do Beograda bez ikakvih barijera i potkačivanja ali ljudska psiha, temperament, dosada i, pre svega, navike diktiraju drugačiji ritam. A put je dug.
Reper: Bratori, aj leba ti, promeni tu stanicu ili ugasi to njesra.
Vozač: Alo, majmune, nemoj da jedeš govna inače nećeš stići ni do Kišombora.
Reper: Brate, ništa nisam rekao, aj bar malo jebeno smanji?
Vozač: Da smanjim Gagu Mirković? Pa da li ti znaš da je moja baba iz Kasidola rodom?
Reper: Poštujem, brate, samo smanji.
Kondukter: Je l' ima ovde nekih problema?!
Reper: Neće da smanji muziku, brate!
Kondukter: I ne mora, Mićo odvrni!
Vozač: Volume 86%?
Kondukter: K'o Bog!
Pošto je reper izgubio bitku dva na jedan, Dragana Mirković je zavladala autobusom. Niko se nije nešto specijalno bunio, osim "kopije" Grua. Samo je ponekad bacio pogled pun mržnje ka vozaču i kondukteru koji su uveliko raspravljali da li je Luče iz Kasidola bolja riba od Viki Miljković. Tišinu su natremice prekidali glasni uzdisaji vozača kome se Gaga ipak više sviđala a reper se u sebi kajao zašto je uopšte i polazio kod tetke u Beograd. Odjednom, začuo se munjevit urlik.
Časna sestra: KOOOOČIIIIIIII!
Vozač: Šta je bilo, stara majko?
Časna sestra: Neki čovek trči za autobusom. Maše rukom da stanete.
Kondukter: Pa on nosi lopatu na leđima?
Vozač: O, Bože, ko to tamo trči?
Grobokopač: Nego, da li si primetio ovu preko puta? Kao da joj nije dobro.
Frizerka: Buuuhaaaaaaaa, buuuhaaaaaaaa...
Student medicine: Pozlilo joj od vožnje izgleda. Izvini, je l' ti dobro?
Frizerka: Ma nisam popila tabletu pre polaska. Uzgred, ja sam Jaca.
Grobokopač: Ja sam Velibor. Kopam rake.
Student medicine: Jebotebog, ajde ućuti više. Iskoristiću znanje stečeno na faksu da te iskasapim iz jednog poteza.
Pošto je bila pomalo pospana i "ubijena" od povraćanja, frizerka nije primetila kada je grobokopač ušao u autobus. Zbog toga je pomislila da je u nekom srodstvu da dečkom pored.
Frizerka: To ti je deka?
Student medicine: Ma koji deka, ušao u Segedinu i seo pored mene. Nego, vidim da sediš sama, da li je slobodno?
Frizerka: Jeste, sedi.
Grobokopač: Mali, kad ti se ispoliva u krilo, ja te neću primiti nazad!
Student medicine: Bolje i to nego grobo...
Frizerka: Buuuhaaaaaaaa, buuuhaaaaaaaa...
Student medicine: ...vi i krstače.
Reper: 'Nači, reci... Aha. Aha. Brate, e'o skoro stižemo do Horgoša... Da.
Frizerka: Buuuhaaaaaaaa, buuuhaaaaaaaa...
Reper: Izvini, matora, brate, peglaš bez daske, jebote. Tiše malo, pričam sa ortakom iz bloka.
Student medicine: Kog bloka? Petice ili onog za skiciranje hahahaha?
Reper: Moram da prekinem, čujemo se posle, čaos... E SAĆU NEKOM DA RAZBIJEM PIČKU LJIGAVU! PA KAKVI SU TO FAZONI SA BLOKOVIMA, E?!
Frizerka: Buuuhaaaaaaaa, buuuhaaaaaaaa...
Reper: Nisi interesantna više, znaš? Nego, ti mali, dođi ljubi čiki glavu.
Student medicine: E, jebem ti ja takvog repera koji ni sluške nema!
Kondukter: Ima li ovde kakvih problema?
Student medicine: Obuzdajte ovog čoveka, molim vas.
Kondukter: Da se smirite obojica jer će u suprotnom da letite iz autobusa. I spremite pasoše svi, za pet minuta smo na mađarskoj granici. Je l' ima neko nešto da pita?
Šnajderka: Izvinite, gospodine?
Kondukter: Da, recite?
Šnajderka: Ako možete gospođi iza da date neku kesu jer mi je dete isprskala povraćkom po glavi.
Kondukter: Odmah dođe. GRAAAAANICAAAAAAAAA. VADI PASOŠE.
Stanite!
Odjednom se umesto carinika pojavio neki čovek. Mrak je već pao i momentalno se razbio u deliće. Misteriozna prašina se podigla a čovek se stajao ispred autobusa, nepomično i bezvoljno. Ko to tamo stoji?
Kondukter: Deda, ako nešto mrzim u svom poslu, to su ljudi koji žele da sednu na sedište koje im je numerisano na karti! Bus je poluprazan, zato nemoj da sviraš da te ne iznabadam tom lopatom!
Grobokopač: Jete govna, meni to ovde piše, ja tamo i odoh! Eno, pored onog dečka što sedi na broju 13.
Dok se grobokopač polako približavao sedištu koje mu je pisalo na karti, dečko pored kojeg je trebao da sedne, gledao je izgubljeno u pravcu vozača i tek na momente zatreptao očima. Nije mu bilo svejedno, al' jebiga. Karta je kurva. Kondukter je makro. Grobokopač ga i nije pitao da li je slobodno jer nije ni bilo potrebe; a i dečko je čuo gore pomenut razgovor tako da je bio u mat situaciji. Ubrzo je deda počeo da ga smara svojim "grobljanskim" pričama. Neko vreme je trpeo i klimao glavom ali je došao trenutak kada više nije mogao da izdrži.
Grobokopač: Je l' znaš ti mali koliko je meni likova pobeglo sa lopate? Nijedan! Ja kad uradim, onda to bude da valja. Preporuči me.
Student medicine: Dobro, hoću, aj sad ućutite.
Grobokopač: Al' samo da znaš kakve rake kopam. Bombona!
Student medicine: Deko, dosadan si. Smaraš me od Segedina o ašovima, lopatama i grobnicama. Verujem ti, jebote, ali ako progovoriš još nešto o posthumlju i tim zajebancijama, oteraću te na drugo sedište.
Grobokopač: Dobro, neću. Ali samo da kažem da je Toma Nikolić kod mene nauč... Dobro, ćutim.
Tišina je ponovo zavladala. Student je kulirao, opušteno gladeći svoju studentsku bradicu. Bilo mu je super jer je grobokopač napokon ućutao. A on... Njemu je bilo kao na iglama što mora da ćuti zato što je po prirodi bio neki teški brbljivac. U par navrata je uzdahom počinjao rečenicu koju je, isto tako, uzdahom i završavao. Nešto ga je kočilo. Odjednom, prelomio je i ponovo ušao u konverzaciju.
Grobokopač: I ti u Beograd, a?
Student medicine: Aha.
Grobokopač: Dobro.
Student medicine: Pa dobro.
Grobokopač: Kaluđerica?
Student medicine: Zeleni venac.
Grobokopač: Pa dobro.
Student medicine: Dobro.
Grobokopač: Nego, da li si primetio ovu preko puta? Kao da joj nije dobro.
Buuuhaaaaaaaa, buuuhaaaaaaaa...
Student medicine: Pozlilo joj od vožnje izgleda. Izvini, je l' ti dobro?
Ko to tamo pegla?
