Džimi ( Gym-i ) je osoba koja u teretani jede, kaki, piški, spava... Najbolji prijatelji su mu drugi Džimiji. Lako se prepoznaju ne samo medju sobom nego i medju drugima. Glavna tema svakog Džimija jeste Gym ili drugi izvesni Džimi koga obavezno karakteriše ulazak na kant, na sva vrata, koja su mu uvek otvorena, kod svakog drugog Džimija. Nedostatak mozga obicno nadoknadjuju viškom mišićne mase...

Reč koja se koristi za nenormalno umišjenog lika, koji večito prica lovačke price i uvek je svuda bio prisutan i sve zna, a pritom je i sam sebe već ubedio da je sve što izmišlja istina.

Kategorija specifičnosti.

Džimi uvek živi na jednom spratu iznad, ili ispod tebe (osim kada si Džimi). Kuće nisu Džimijevo prirodno stanište. Još dok si odrastao, shvatao si da je Džimi po nečemu različit, divio si se njemu, i njegovoj kolekciji olovnih vojnika. Voleo si njegovog gumenog skočka i poštovao njegov kasetofon. Ali iznad svega, Džimi je svoju misteriju emitovao svirajući gitaru. Kada se oženio, ostavio je gitaru u stanu svojih roditelja, da bi je ti pozajmio kada napuniš četrnaest, i za dve nedelje vratio, odustajući od ideje da ćeš ikada biti talentovan kao Džimi.

Kada si napunio 16, upoznao si nekog drugog lika koji se zove Džimi. Ovaj je živeo sprat ispod tvog drugara iz razreda. Svirao je gitaru. Nekako nisi bio ubeđen da je svira dobro, ali si iz konteksta iscrpeo da postoji i jebač mame Džimi Hendriks po kom je ovaj dobio ime, tako da njegov talenat više nisi dovodio u pitanje. Štaviše, odjednom je "Život je nekad siv nekad žut" počela da zvuči veoma profi. Na "Stairway to heaven" otapala se Tunguzija, Džimi je posedovao tron.

Do svoje osamnaeste, znao si četiri Džimija. Igrom slučaja, svaki je svirao gitaru. Do velike mature, primetio si da svako koga poznaješ poznaje po jednog Džimija (i to sa susednog sprata), lorda plamene trzalice. Jedini lik za koga znaš da je gitarom odneo 1. nagradu na takmičenju u Madridu, zove se Marko. Nema jedinstveno dugu kosu, nije samotni, tragični jahač ka zapadu, ima devojku. Ide u Havanu na studije, i nosi nekarirane košulje. Vrlo je neposeban, takoreći.

Uz mali podstrek samopouzdanja, latiš se ti ipak gitare, i naučiš po koju da odtandrljaš, pošto na mikro-biologiji niko ne ume da svira, a brucoška ekskurzija se bliži. Jednog dana, primetivši da ti je kosa duža nego što si to poslednjom prilikom zamišljao, u spoznaji stepena kariranosti svoje košulje, zaključuješ i da živiš i iznad (a bogami i ispod) nekoga. Pozeri sa faksa koje ne poznaješ ti se obraćaju sa Džimi, i pozivaju te da im se nekad pridružiš na Dunavu, "da sviramo malo".

Nije strašno to što si sam postao razuđenjem objekta svog detinjeg poštovanja. To je cena posebnosti, i sada možeš da živiš sa svojima dok si živ, jer nema te na svetu. Ako ipak skontaš da se ženiš - ostavi gitaru kod kuće, neka živi štafeta.

Džejms Maršal Hendriks, poznatiji kao Džimi, kada se sve sabere i oduzme najbolji rok gitarista svih vremena. Živeo 27 godina, izdao 5 albuma, postavio standarde generacijama iza sebe. Svirao kao da je prodao dušu djavolu da bi svirao kao Bog. Svirao levom i desnom, svirao zubima, palio gitaru, uz Dženis i Morisona postao ikona jednog vremena. Može ovde još svašta da se napiše, ali... Bespotrebno.

Glavni junak klasika Kad budem mrtav i beo.Tipican primer gubitnika koji pokusava da se skrasi, iscupa iz problema, pocne normalan zivot.Umesto da uspe da postane muzicka zvezda, ili makar bilo kakav posao da nadje, ostaje mrtav i beo u poljskom WC-u.Svi smo mi pomalo Dzimi Barka, ali ne daj Boze da iko od nas bude kao Dzimi Barka.

Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.

Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.

Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.

Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.

Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.

Balavci koji uglavnom imaju od 13 do 16 godina i umisle da su mafijasi ili 'pak da su im neki clanovi porodice kriminalci.
Muski: pogledaju film "Rane" , "Godfathera", "Scarface" i tako te filmove, pocinju se furati na Air maxice, pocinju da nose torbice (u kojima se moze naci: rizle, cigare, boxer, leptir, lexilium, da suskavce Nike nose i sve na fazon trenerka stil, i obavezno je da su ošišani na keca, a nekada i "brze" naočale nosaju.
Cure: poslusaju pjesmu od Jelene Karleuše "Krimi rad" i pocinje furanje, postavljanje slika na Facebooku, mafija ovo ono, a zapravo nisu nikada ni čule za "Kuma" itd. , kurče se drugima i sve u stilu "ne možeš mi ništa, imam jaka leđa, znaš koliko imam zajebanih prijatelja koji ne daju na mene" , pocinje furanje kao kod muskaraca, nose Air maxice, Adidas duxerice, suskavce, helanke itd. , pocinje furanje kako im je neko iz familije krimos, da je puna para ovo ono

Pravo ime Ranko Stanić, legendarni krajiški kantautor i jedan od najpoznatijih naslednika balkanskog evergrina. Tekstovi i glas koji pred očima stvaraju planinske delove Krajine i mnoge neprežaljene ljubavi, često izgubljene na dnu čaša vina iz kojih je Džimi pio usled svog boemskog života. Poslednji bluzer krajiških pesama poznat je i po saradnji sa krajiškom Aretom Frenklin- Ćanom, iz koje se izrodio legendarni hit 'Krajiška ljubav', koji je po rečima Bila Kokerbija, čuvenog urednika 'Čikago bluz tribjuna', vratio sve ljubitelje džeza, soula i bluza u prošlost i podsetio ih na briljantni duet gospođe Frenklin i Reja Čarlsa. Treba i napomenuti da je pesma bila hit na festivalima u Nju Orleansu i okolini.

Likovi iz crtane serije Saut Park. Ova imena uglavnom koristimo za svoje retardirane drugove.

Pomalo zaboravljena pojava, neobičnog smisla za oblačenje. Njegovo ime služi kao opisni pridev ljudi koji vole da se ušarene, šljašte, nose smešne cece naočari i neobične frizure. Jednom rečju, ljudi koje je crtao Pikaso a bojio Dali.

Smrdljivi vestern-junak iz nepostojećeg filma, proslavljen u stihu o njemu i njegovom roktavom "hatu".
U žargonu se obično koristi kao stereotip za ljude obučene u kaubojskom stilu, kada im ne znamo ime.

То је човек који се лиња и свршава свуда по месту злочина. После га је много лако пронаћи, пошто у полицији воле да праве базе података са спермом, длакама итд.

1. (на Вукајлији) Митско биће. Круже приче да заправо и не постоји, да његовим профилом управљају сатанисти или да је одавно умро па је контролу над његовим профилом преузео један од поремећених обожавалаца његове књиге,,Feel the power: CDM (Comment, Delete, Ban)" која је на нашем језику објављена под именом ,,Ја, Џими".
Многи тврде да Џими може да постер прогласи срањем прије него што и нађете слику и почнете да размишљате о тексту. Други се куну да им је Џими избрисао дефиницију прије него што су је објавили. Постоји чак један члан кога је Џими измлатио на Трошарини... али о насиљу нећемо.
Ипак, Џими је занимљив многим новим члановима који ће ускоро осетити судбину старих, које је помиловала Џимијева страшна модераторкса рука.

2, (у стварном животу) Надимак за суровог партибрејкера.
пример: Дечица се играју у парку, долази он... мук. Он пуца дечици у главу, седа и чита атеистичку литературу.
Маме: Ах, ти Џими са Вукајлије!

Katastrofalno izdanje beogradskog prvoligaša.

Zanimljiva pojava oslovljavanja sitnih kriminalaca izmedju sebe nadimcima koje su dobili po nekoj stvari specifičnoj za njih.

Kad je više ljudi u Srbiji u zatvoru, nego na koncertu Jelene Karleuše.

Besplatno naučiš kako "roknuti" nekog poput profesionalca. Lep naziv za prljav posao.

Izuzetno popularne serije, sa gotovo identičnim radnjama, koje u sebi okupljaju bivše sporedne glumce iz nekih drugih serija.
Glavni lik je uvijek neki mnogo misteriozan lik koji je kao mali ubio bakinu pudlicu pregazivši je biciklom, te je to na njemu ostavilo neizbrisiv trag i radi iskupljenja za svoje grijehe pridružuje se policiji(a možda je bio narkoman).
Oko glavnog lika trčkara gomila sporednjaka koji će skokom gdje on okom.
Svi oni od početka znaju ko je krivac, samo čekaju nalaze DNK analize.
Noćna mora su im dlake bez korijena jer se sa njih ne može skinuti DNK.
Ako im neko navede 30 random hemijskih jedinjenja, oni će ta jedinjenja spojiti u lak za kosu*.
Ni u WC ne idu bez naloga, jer bi ih neko, ne daj Bože, mogao tužiti.
Čak i policijske stanice u najvećim nedođijama su opremljene gedžetima treće generacije.
Odokativno mogu reći koja dlaka ne pripada kojem tepihu, u kojem smjeru treba da ide krv ako je temperatura 34 stepena, vjetar brzine 15 m/s, a ugao 13 stepeni i 45 minuta i koja rijeka teče ispod Savskog mosta.

Kada društvo usled nestanka neke stvari pravi scenu tri puta goru neko što ona ustvari jeste.

Серије у којима су главни глумци феноменални пандури. Они су мајстори за свој посао и увек им око најтежих послова (неких података) помажу колеге на нижем положају да би они на крају решили случај. За пар минута добијају све податке који су им потребни или досије неког кримоса. У секунди смисле цео догађај који је у детаљу идентичан догађају које се десио.
Ако су мушкарци онда су мало старији са зајебаним погледом на који све рибе падају. Ако су жене онда је то најбоља секси риба у Америци која заводи криминалце како би их намамила у замку. Сви су они савршени револвераши и одлично се сналазе са својим песницама.
Наравно паметни су и поред свега, дубоки емотивци, а не хладнокрвни људи закона.