Razmišljati o nečemu sasvim desetom od teme i situacije u datom trenutku.
Sedim tako i razmišljam, negde u ovom trenutku neko uživa na moru, neko gleda zalazak sunca leži u plićaku dok ga talasi zapljuskuju i ladi jaja.
Negde neko gine, bori se za svoje ideale ili tudje ili jednostavno nema pojma šta se dešava već samo brani sve što voli.BuĆ!
Negde neko vodi ljubav, dal u krevetu, dal u sobi, dal u liftu, da li s guza, misionarski, sado-mazo, za pare, za režiju....
BuĆ! buć!
Negde daleko u lovac iz nekog plemena duboko u prašumama Amazona vreba svoj plen, nateže luk i odapinje strelu. Ako promaši to znači da će opet ostati gladan, kao i njegova porodica. Najmladji sin mu je na rubu snage, i let strele je za njega kao kantar izmedju života i smrt. Strela proleće... i promašuje.
Negde neko udiše poslednje zrake vazduha, vraća film i sve uspomene i pozdravlja se sa najmilijima i polako raskida karike koje mu dušu vezuju za telo.
Negde neko plače, negde se neko smeje, negde....-KUC! KUC!
-Zauzeeeto!
Gde sam stao? A da! Negde se neko smeje, negde neko uživa u svom bogatstvu, troši kao nezdrav i ne brine se da li će sutra možda svet da ode u pičku materinu. Negde neko jebe, a nekom se jebe. Negde neko kroji buduću istoriju sveta a neko obradjuje njivu i bole ga baš.
A šta ja radim?
Lutam mislima ovde u klonji i potapam podmornice, potapanje podmornice dok mi vali zapljuskuju dupe, e živote lutalico stara, e živote lutalico.Ahmmmmm *, kenjara.....!!!!! BUĆ!!!!
(zamah rukom u prazno)
Gde je toalet papir?!?
Ou...(glup izraz lica)... sranje.
Princip vlade Pučića Vedera.
Dve hiljade i neka godina, AV umro, sreće se na nebu sa Gavrilom.
Gavrilo: Aleksandre, u Beču si bio, gaće skid'o, na kurac sed'o, i Kurcu pušio.
AV: Morali smo se okrenuti evro integracijama, to je sve u interesu Srbije, otvorićemo fabrike, zaposliti 20 000 ljudi, za samo 2 godine...Beng,beng,beng,beng :duva u cev revolvera:
Lutati kojekude, bilo besciljno ili sa ciljem.
Ženo, di si barzala ceo dan?
Evo samo da operem spermu sa pičke pa ti ispričam.
Lutati ulicama bez ikakvog povoda, razloga ili cilja.
- Gde nam je sin? Nema ga na ručku.
- Opet lunja gradom sa onim njegovima, ima da padnu batine kad dođe!
Džabalebariti a pri tom lutati k'o gluvo kuče.
- Ovaj moj samo kurlija od kladionice do kladionice, dok ja radim k'o konjina.
Lutati bez cilja i svrhe po gradu, selu ili prirodi u cilju trošenja slobodnog vremena.
Lutati,skitati,biti zaludan,gubiti vreme,otpadati,sve drugo raditi samo da ne radiš ništa.
-Gde londraš po ceo dan?
Lutati bez nekog određenog cilja. Baš onako kao muva bez glave.
- Dušo, odoh malo da glavrnjam po čaršiji.
- Ček! Zašta ideš do grada?
- Pa onako...
- Onako? Znam te puško dok si pištolj bila... Ideš kod Mileta u onu njegovu birtiju da se nalivaš šomom. Nećeš ga majci, dok se ja nešto pitam...
Skitati stalno, vucarati se po gradu. Lutati, ići kojekuda, smucati se okolo bez određenog cilja.
-Brate, gde je Lošmi, treba da mi završi neki poslić?
-Nemam pojma, mora da je tu negde, landara okolo po običaju.
-I on više pretera sa tim tumaranjem, ne moš čovek da ga navata nikad.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Kevo, si videla ćaleta negde?
-Poslednji put je bio kući pre 5 dana, verovatno landara po kafanama kojekakvim, pijandura! Kuku mene, jadna li ti sam sa njim.
U početku je ovaj glagol značio smucati se, skitati, lutati, tumarati...
Kasnije je počeo da se koristi isključivo zarad opisivanja aktivnosti promiskuitetnih osoba neselektivnog tipa.
Danas se sve češće upotrebljava da bi se opisalo traćenje vremena po raznim društvenim sajtovima.
- Majko, ja bi' da se ženim...
- Valaj, sinko, i vreme ti je. Jesi li već ošacovao neku?
- Jesam. Jagliku iz Tozinog sokačeta.
- Onu Jagliku što zna sve jebodrome po Šumadiji? Pa ta, sinko, nema s kim se nije vucarala. Bože mi prosti, kažu ljudi da je i moj pokojnik s njom...
- Jeste, majko, pa tata mi je i pričao kako je ona dobra. Zato i hoću da je ženim.
- E moj sinko, konjino glupava... Nije on mislio na ljudsku dobrotu...
--------
- Dimitrije, dođi da mi pomogneš nešto oko kola!
- Evo, ćale, samo da ostavim još jedan komentar...
- Hajde, hajde, požuri malo. Po ceo dan se vucaraš po toj Vujakliji!
- Po Vukajliji, ćale, po Vukajliji.
- Znam, sine, zajebavam se!
Lutati po gradu kao kuče bez gazde u dane kad je pijac aktuelan u gradu kom pripada tvoja selendra. Ići sa namerom da budeš viđen, bez ikakve kupovine. Samo čista šetnja i ubijanje vremena. Petkarenje je uža specijalnost penzionera koji još nisu za umiranje a snajke i zetovi po običaju ne mogu da ih gledaju očima.
- Kevo, ajd daj nešto da jedem oću da umrem!
- Pa što si čekao mene da dođem sa posla?! Što nisi jeo, pogledaj koliko je sati!?
- Pa ko da mi postavi, otac?
- Gde ti je baba?
- Ma on Petkari danas...
- A jes, njen dan. Kako je noge ne zabole samo...
Izraz, koji se koristi u mom selu (i okolini), kada želiš nekome da objasniš da je on: kreten, debil, nezreo, ... a mrzi te da upotrebiš sve te reči, onda mu jednostavno odbrusiš da je LANDARAPIŠ.
Predpostavlja se da je izraz nastao od dve reči: landarati - lutati (k'o muva bez glave) i piš - što je ublaženi oblik fraze (bole ga k*rac za sve). Takođe se koristi i izraz PALIFERIJA, ali za njega objašnjenje nemam.
Muško detence, roždeno u januaru, bilo gde, makar i na slami, neće biti spasilac i preporoditelj. Neće mu doći tri mudraca sa istoka, već tri pakosne orisnice, iliti suđaje. Krvavo i sluzavo, pašće na ponjavu iza vrata, u ruke bradavičave babuskare, kojoj je ime Divna. Imaće crnu kosu, na priliku duše. Nikakav znak budućnosti i pozvanja neće mu krasiti čelo, i ništa. U godini trinaestoj, koja je baksuzna, pašće, ali će ustati, i nakrivo hodati. U šesnaestoj ješće suze svoje sa hlebom, nauka radi. U sebi sažimaće žir, hrast i opet žir, zid, ciglu i mistriju, beden snage, i sam biće lisnato i granato drvo nad zemljom. I tecijaće mnogoplodno seme njegovo iz kojeg nastaju narodi i gradovi, bića lakog daha i svetle krvi, seni bez budućnosti, ako ne zaradi protivnosnu prokazu, koja se zove sifilis. Trpeće glad i siromaštvo, kao šugu, i zavideće sitome i bogatome Gavanu. Otići će u dalek grad, u tuđu zemlju, možda samo u mislima, i čeznuće za rodnim gadalukom. Biće cenjen među strancima, preziran međ svojima. Potomstvo će ga zaboraviti, kao lanjski sneg, i duša će mu samotna lutati praznim podnebesnim prostranstvima koja se zovu očaj i beznađe.
- Koliko ih je koje se sada, tugo, valjaju u znoju kao guje u otrovu. Fuksa nekakva, od rođenja maljava, pijano hrče kraj mene budnoga, i sok joj izmeđ nogu, kapajući sa crvenkastomodrikastih usmina, smrdi na propast i smrt.
- Spavaj Gorane jebo te Bog!Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Ako ovo čitate sigurno postojite, mada je Rene Dekart to egoistički rekao "Mislim dakle postojim". Elem, pošto ste ovde i čitate ovo morate znati da su bilioni lebdećih atoma morali da se nekako prikupe na složen, smislen i obavezujući način da bi otelotvorili baš vas. Kombinacija vaših atoma je tako poseban i specijalizovani aranžman da nikada ranije nije postojao i postojaće samo jednom u ukupnom vaseljenskom vremenu - a to je dok vi postojite. U nastupajućim godinama sve te male čestice će bespogovorno i neumorno raditi i učestvovati u milijardama koordinisanih (re)akcija neophodnih da se baš vi osećate prijatno i zdravo, obezbedjujući ništa više do vašeg, sa svakom cigaretom ili vožnjom motocikla krajnje potcenjenog, POSTOJANJA.
Potpuno je zagonetno zbog čega atomi to rade i zašto se uopšte gnjave time da budu vi. Na atomskom nivou, biti baš vi i nije bogzna kako zabavno iskustvo. I pored toga što neumorno rade sve one korisne stvari, vaše atome u suštini "zabole kurac" za vas. Oni zapravo i ne znaju da postojite. Ne znaju ništa ni o sopstvenom postojanju, ali ipak tokom vašeg postojanja oni će poslušno pratiti nepoznati impuls da vas očuvaju onakvim kakvi jeste.
Ako su ovo bile dobre vesti onda je loša vest da je vreme njihove odanosti veoma kratko, gledano naravno iz atomskog ugla. Oni su rodjeni, ili bar većina njih, pre mnogo mnogo milijardi godina u velikom prasku ili srcu neke umiruće zvezde, pa tričavih 60-70-80-90-100 godina vernog služenja vama i nije neko dugačko vreme. Kad odsluže vama posvećeno vreme, vaši atomi će se nemo iskrasti iz vas i veselo odskakukati da budu nešto drugo. Pčela, maslačak, kišna glista, običan i odvratni mulj u bari, bilo šta. A mogu se preseliti i na neku drugu planetu, zvezdu ili besciljno lutati svemirom dok on postoji ne gradeć i ne radeći ama baš ništa.
Verovatno da u vasioni ima interesantnijih mesta za vaše atome i kada bi mogli da biraju sigurno bi izabrali nešto drugačije od vas. Na primer, učestvovanje u zvezdanim vatrometima, sunčanje na milion stepeni u zvezdama, iscrtavanje svebojnih maglina, smzavanje na apsolutnoj nuli, razdragano uletanje gravitacionim toboganom u crnu rupu, razbijanje u paramparčad uz privatni vatromet energije, naelektrisavanje i razelektrisavanje, sletanje na neku planetu i uletanje u lanac ishrane ... i sve to onako, iz zajebancije.
Da, to si ti, to smo mi.
Vremena se menjaju, a sa njima i ovaj naš sajt. Evo jedan (ne)realan prikaz našeg sajta u budućnosti.
Zamislite, izbije novi sukob u svetu, i nijedno mesto u Srbiji nije bezbedno, sem jedne ulice koja se zove: "Vukajlija". U nju imaju pravo na pristup samo oni koji su bili registrovani na sajtu pre rata... Pitate se kako je ulica Vukajlija bezbedna u ovom sukobu? Tako što su oni koji su pokrenuli ovaj rat(Masoni, Jevreji, Svetska Vlada)... Često svraćali na ovaj sajt i dobro se smejali, posterima, reakcijama i definicijama. Pak, su onda, sklopili ugovor sa vlasnikom sajta, da će oni poštedeti njegov sajt i članove tog sajta, smestivši ih u ulicu bez sukoba, a za uzvrat vlasnik sajta, će zaključati sve postere i reakcije, i omogućiti samo Masonnima i Jevrejima da uživaju u njima, i da se smeju. Ulica, pored asfalta, ima 2 velike zgrade. Jednu sa jedne, jednu sa druge strane ulice, tj. levo i desno. Na golom asfaltu stanuju gladni i žedni nekadašnji čekaoničari(klošari). Kada je zima grejemo se tako što palimo vatru u buretu, i krijemo se ispod balkona, jedva preživljavamo. Tu smo svi mi iz čekaonice. Imamo i jedan laptop, sa koga se 3 do 4 puta na dan preko Skype-a, javlja Feid iz Češke. On se kurči jer Češka nije u ratu, pa snima sebe kako: pije pivo i jede viršle... A vi čekaoničari, ko vas jebe. A svi oni koji sada povremeno dolaze na Vukajliju, oni će i tada dolaziti, kod nas će sam prespavati, a preko dana lutati, ali tu su negde, uvek. Iz jedne od dve zgrade, zgrade preko puta, često izlazi Zelen Lukac, koji nas obilazi, i preti nam, kako će da nas otpiše sa liste spašenih(banovaće nas). Ta zgrada iz koje on izlazi jeste: "KAFANA", tu su svi iz čet sobe kafana, vrata kafane su uvek zatvorena. Iz kafane često izađe Dilan Dog, koji nas zajebava, jer smo sirotinja... Uživaju unutra u toplom ambijentu, dok se mi čekaoničari smrzavamo k'o pičke. Znamo mi odprilike kako je unutra, iz priča: Rusa, Rocky-a, Mlade koji imaju pristup kafani, ali su često sa nama na ulici. Iznad te zgrade nalazi se gornji sprat, sa fasadom i cvećem, taj sprat je ustvari čet soba: "TERASA". Tu su najelitniji članovi, žive k'o Buržuji i bole ih kurac. Skoro nikad ne silaze dole kod nas u Čekaonicu, samo nas pogledaju uz gađenje, sa balkona. Preko puta te zgrade, tačno iznad nas nalazi se desetosprati dvorac(ona druga zgrada). Taj dvorac je zaključan i čuvaju ga 50 pit bulla, kao i: lanci, katanci i laserski zraci! To je Kaizenova lična rezidencija, retko ko je išao tamo. Ima 9 sprata i dvaki sprat dat je jednom moderatoru, na korišćenje, samo deseti je Kaizenov. Taj dvorac je takođe skladište, i mesto gde se čuvaju zaključane reakcije i posteri. Svaki sprat ima svoj balkon, i moderatori nas gledaju sa visine, više nego ovi sa terase. Na samom vrhu je taj famozni Kaizen, osnivač Vukajlije, i neka vrsta našeg Velikog Vođe, za njega skoro niko u čekaonici i na Vukajliji nije čuo, niti video(sem Rusai, Rina, i još nekih opasnih baja). Ponekad nam se učini da vidimo neku osobu na tom desetom spratu, kako nas posmatra, dok pije najskupje vino. Neki čak kažu da on piša po nama odozgore, jer mu se može. On je takođe član Masona. Mi svi čekamo kada ćemo biti proterani sa ovog svetog mesta, uz miris Kaizenove mokraće(masovno banovanje). Bar se tako priča... I eto tako ja zamišljam budućnost Vuke...
