Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.
"Ej! Vidi šta ja umem!"
"To? Pa to može i moja baba!"
Kaže otac, kad njegov kuronja uradi nešto što prija njegovom mačo-egu.
- Si vid'o, Mile, kako je moj Draganče nateg'o iz flajke? Moja krv, vidi se odma'.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Plavu krv imaju kraljevi, kraljice, prinčevi, princeze i žene u reklamama za uloške na TV-u.
Finalni proizvod dugotrajnog procesa inplementacije vlastitih snova u podsvest sopstvene dece. Poslednji pokušaj posrnule ambicije da stigne gde joj nikada ni nije bilo mesto.
Voz za prošlost. Poslednji peron.
Potomak u staklenom zvonu, zaštićen kao himen ćerke jedinice šefa turske narko-mafije. Uposlen k'o mladi Kurdi na bauštleli nadomak Menhengladbaha. Nema prostora za zajebanciju.
Biće od tebe sine nešto -pijani ćale kad ti kaže. Učićeš jezike koji te ne zanimaju, sviraćeš instrumente za koje nisi talentovan, bavićeš se sportom iako imaš dve leve i što je najvažnije -završićeš škole iako si glup k'o kurac. Na silu, ako nikako drugačije. Destilovaće tebi ćale krv, neće biti štrokava k'o moja.
Problemi nastaju kada proces destilacije ne ide željenim tokom. Potomak prsne k'o rumunski kurton i otera sve u pizdu materinu. Počne da glođe čaše po kafanama i gasi cigare pevaljkama o sise, da se bode prekrštenom pajom i umače palamar u podgrejan pinđur dok zamišlja brata Marije Šerifović. Noćima.
Jebiga krv nije voda, -teže se destiluje. Šta'š?!
-Dokle ti je mali stig'o sa čkolama?
-Četvrti srednje.
-Gde'š ga dati na fakulteta?
-Nigde, neće da studira.
-Mora bre da studira, ti nisi pa vidi kako se mučiš.
-Neće jebiga da uči...otvoriću mu neku kafanu, pilanu, salon za pedikir-manikir noktiju za kerine...štagod. Pa nek radi, šta sad?!
-Nije ti to dobro, nisi uopšte ambiciozan. Šta želiš da ti sin bude u životu?
-Ja?! Želim da bude...srećan.
Da se razumemo svi ljudi na svetu imaju krv boje crvene, pa čak i životinje, osim nekih, npr jedna vrsta hobotnice ima stvarno plavu krv.
Izraz plava krv koriste ljudi koji misle da su superiorniji, bolji i različiti od drugih.
"Boja moje krvi je plava"
Svađa između dva vampira oko večere.
Za razliku od nečiste krvi, to je krv oplemenjena kvalitetnom domaćom rakijom.
Moja? Svačija samo ne moja.
Batice, primio si platu, eeej 30 soma!
Eee, slušaj...
Inbox: Banca Intesa
Uplata na račun: 31916.00
Rezervisano: 7100 ( Kredit, i ono 100 din)
Raspoloživo: 24816.00Stan: 10000
Troškovi: 5000
Račun mob: 2000
Nešto za fax: 1000
Piće sa najboljim drugom: 1000
Dug koji je morao biti načinjen pre 10 dana: 3000
=> Raspoloživo stanje: 2816.00
Neophodne stvarčice za stan: 2000=> 816.00. E to je moja plata.
Pustit pevcu krv znaci olaksati se,pisati,barem za muski deo populacije. Za zene nije prikladno,verovatno i same imaju neku smesnu doskocicu za istu fiziolosku potrebu.
-Gde ces?
-Idem da pustim pevcu krv.
Moji dedovi su prolili krv da bi oslobodili ovu zemlju, sada banke krvi uzimaju dobrovoljno od nas krv da ne bi slucajno pomislili nesto da oslobadjamo, kao, treba drugim ljudima...
Nije. Krv je 55 procenata krvne plazme (90% krvne plazme je voda, ali dobro, nećemo cepidlačiti) i 45 procenata krvnih zrnaca, od kojih 96% krvnih zrnaca čine eritrociti, koji služe da ostatku ekipe iz organizma donose kiseonik, jer ostale, jebiga, mrzi da dišu, zatim 3% čine leukociti, koji su tu kad neka bakterija upadne gde ne treba, da joj kažu:"Ova arterija nije dovoljno velika za nas dvojicu"(ili možda za nas 2 puta 10 na 32-gi, ko zna koliko ih je tu), pošto ostale ćelije mrzi da dignu dupe i sami oteraju bakterije u tri pičke materine, a ostalih 1% su trombociti, ili krvne pločice, koji su tu da, kad se telo povredi i kad ostale ćelije zakukaju:"Zatvori ranu, jebem ti sve, promaju si napravio!" da baš oni budu ti koji zatvaraju ranu, ostale mrzi da dignu guzicu(u njihovom slučaju... jebem li ga, valjda ćelijsku membranu). Krv je, takođe, dobar pokušaj matorog mafioze da izbegne sigurnu smrt koju mu spremaju njegovi rođaci.
Antonio, nećeš me valjda... Pa krv nije voda!
Nije. Krv je 55 procenata krvne plazme(90% krvne plazme je voda, ali dobro, nećemo cepidlačiti) i 45 procenata krvnih zrnaca...
Žestoko udarati protivnika dok se ne pojavi krv iz nosa, usta ili drugih tjelesnih šupljina, standardnih ili novonastalih.
- Nemo' crni Radovane, pa moderno je to sad. Nemo' ka' te molim.
- Pusti me Milunka, neću puno, samo da mu malo pustim krv. Moj sin peder... Ima sreće što ne skidam karabin s tavana.
Konstatacija s kojom se religizni logičari ne bi složili.
Naime, iz premisa: "vino je krv" i "voda je pretvorena u vino" dolazimo do konkluzije "voda je krv".
Nesto sto svi sportisti moraju da nabace tokom svojih treninga kako bi postigli svoj visoki cilj.
Mada uvek mi je bilo dosta cudno ovo za krv , zasto bi neko pespotrebno lio krv.Ni Roki to nije radio iako mu je Miki to rekao.
"You wanna go out in style, go out in one piece. Now, come on, let's get outta here, back to the old gym. Let's get some blood and sweat and tears..."
Metafora iskonskog straha, kada je intenzitet friz (freeze) efekta takav da i krv menja svoje agregatno stanje. Najviši nivo uplašenosti.
Mrkli mrak, tajac, prohladni vetar... Krećem se nepoznatom šumom. U jednom trenutku čujem korake za sobom, okrećem se... Nigde nikoga. Nastavljam dalje... i već počinjem da tripujem. :Kako sam samo kreativan... e jebali me baš i horori i Moler i Skeli!: Ponovo čujem korake... Uuuff, zajebano, zajebano! Strah me sada i da se okrenem. Stao sam, nešto se kreće i dalje, približava se. Osećam neko strujanje, ruke mi podrhtavaju, vilica se ukočila. Graške hladnog znoja liju niz čelo, krv se ledi u žilama, ne mogu da se pomerim... Neko me hvata za rame...
...
- Ustaj majmune, opet kasniš!!!
- (Huuuuuuu... Jebem ti... Dobro je!) Ćale care, dođi da te poljubim!
- Aa...? Si dobro?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- I kažeš baš prepička?
- Ne brate... onda se okrenula, krv mi sledila! Skrndelj onaj najgori... faca jogurt, glava saksofon... strašno!
Prirodno. Onako kako treba da bude. Kako Bog zapoveda.
Izraz se koristi u situaciji kada se daje odgovor na uobičajeno pitanje "Kako ide?". Nož i služi zato, jelte, da se njegovom upotrebom proliva krv.
- Kako u školi, tečovac? Kako ti ide priroda i društvo?
- Ko krv na nož, tečo Markane.
To ti je ono kad odeš na svadbu u Malu Krsnu kod burazera, napiješ se kao stoka i odeš kod muzike da naručiš pesmu i to platiš debelo, a muzika te ne jebe za živu silu jer si janpi...
- Alo bre, kad će moja pesma?
Muzika: Saće!Posle sat vremena:
- A kad će moja pesma?
Muzika: Pa, svirali smo!
Najteži oblik ljubavi prema golubovima, jako izražen kod golubara. Onoga trenutka kada mu udje "perce u krv" , čovek postaje golubar, spreman da sve žrtvuje kako bi satima gledao svoje pernate ljubimce...
Komšija jel moj Mitar opet kraj tvog golubarnika? Zabrani mu molim te da više dolazi, popustio je u školi, samo na golubove misli!!!
Žao mi je komšinice, ali on je ušao u reku bez povratka!
Reka bez povratka?
Ušlo mu perce u krv komšinice, trajno je zaljubljen u golubove!
More ima motkom ja da mu to perce isteram, samo kad ga uhvatim...
