Stvari koje se ne mogu desiti ni u mašti Žil Verna. Kao nadogradnja romana 20000 milja pod morem, prevaziđena maštanja svih svemirskih odiseja. Ali ipak, teoretski ostvarivo.
-I ipak misliš da imam neke šanse kod Milice? -Pa onako, možda teoretski. -Ajd približi mi to, onako daj neki podatak, procentualno. -Gledaj, ovako stoje stvari. Ako se u narednih nekoliko sati izmisli mašina koja će te vratiti u prošlost, da ispraviš onu anegdotu o sebi, kako si devojci koja ti je nudila seks, rekao da se spremaš za olimpijadu i zdušno je odbio i ako izmisle neki pojačivač muda, da uopšte skupiš ista da joj priđeš, možda ćeš imati 0,000001% šansi. Takođe je potrebno da ovaj put sam obučeš sebe, a ne da ti mama Jelica bira garderobu, što je malo verovatno i da onaj pajvan od Milorada koji nas nam je sterao na svakom ćošku, digne ruke od Milice i ako je pričao zadnjih nedelja da će je trsiti na bilijarskom stolu. Bilo bi poželjno i da te prati veća sreća, nego kad si onomad pogodio Norvešku 3 ligu, ali da, teoretski imaš šanse. -Poželi mi sreću. Sutradan: -I šta bi batice? -Ma onaj jebeni Tonsberg remiziro. -ŠKK?
Cinični podrig sa ukusom aluzije, upućen u optimizmom obojeno lice one kategorije sagovornika koja se iz vazda neosnovanih i ničim izazvanih razloga nekako uvek nada da smo baš VI ili JA te budale koje će im pomoći da se iščupaju iz rendom problema/sranja koje ih je zadesilo. Odjeb koji se rimuje sa "u nekoj paralelnoj stvarnosti", otelotvoruje datum Limburga meseca a odgovara (ne)prirodnom fenomenu vezanom za kohabitaciju "grožđa na vrbi". Konačno - spust par ekselans na svaku irealnu molbu, fantazmagorični zahtev, anti-moguć prohtev, pa čak i na glupo pitanje (tj. ako je isto baš onako glupo; prim.prev.). Zapravo, poenta cele fore je da se osobi od prekoputa pruži ta mogućnost da metodom logičke dedukcije izvede nedvosmislen i, svakako, *suprotanzaključak od onog kojeg smo mumi* pružili.
Uspeva u 98.7% slučajeva...
- Matori, je l' možeš da mi daš 200 jura na zajam, 'nači, treba mi hitno, vraćam za metar dana? - Teoretski - da...
- Je l' prolazi sa te strane, brate? - Prolazi... - GURAAAJ! :škrrrrljkrrrljškrk! i desna strana Honde Akord reinkarnira u desni bok "Titanika" nakon bliskog susreta sa ledenim bregom 14.aprila 1912: - ...al' teoretski...
- ...pušenje je 20, normalno je 50, a anal 100. - Ok, ok...A je l' mogu ja da pozovem još par ortaka pa da mi sve to nekako iskombinujemo, xexexe? - Teoretski - možeš, ali...ma, nek' ide život, ionako se smrzavam ovde celo jebeno veče! VIKI, DUŠO, VIDIMO SE SUTRA, JA SAM SE OBEZBEDILA ZA NOĆAS!
- Kaizene, kad ćeš više da reaguješ na naše podignute glasove?! Kada će se ovde stvari konačno promeniti?! - Teoretski - uskoro. Praktično...hm...pa, teoretski...
Usmeno razmatranje i verbalno proseravanje u obliku studaja izvodljivosti nekog mogućeg "projekta".
To bre može nas šest za 10 dana da spička. -Ih bre nema teorije. Kako ne bre? Kada bi se malo izcimali, sa dve pauze od po pola sata, bez zabušavanja, cirkanja... uspeli bi ladno. -Teoretski gledano, verovatno.
Rečenica koju skoro nikada nećete čuti na venčanjima, iako se vodi kao potpuno legitimna opcija. Izreći ovu rečenicu pred čitavom bližom i daljom rodbinom je za muškarca siguran način da ga se ista odrekne. Pogotovo ona bliža, pogotovo ona sa očeve strane, pogotovo ona koja nosi isto prezime, pogotovo ona u pravoj liniji, pogotovo muški deo iste, dakle, otac i deda. I pradeda ako je živ i dovoljno razuman da bude svestan sramote. Oni koji žive u gradovima bi, teoretski, bezbolnije preživeli ovakav čin, morajući da podnesu samo podsmeh svih prisutnih i večito zezanje na istu temu. Oni, pak, koji žive u nekoj ruralnoj sredini, bi, ponovo teoretski, verovatno bili izopšteni iz društva i obeleženi zauvek ovim gnusnim činom. Porodica bi ih se odrekla preko lokalnih novina, radija i televizije, bili bi zauvek izbrisani sa porodičnog stabla, o nasledstvu bi mogli samo da maštaju, a svako od rodbine bi pljunuo u njihovom pravcu kada ih sretne i presao bi na drugu stranu ulice.
Matičar: Da li vi Marko Markoviću zadržavate svoje prezime ili uzimate prezime svoje buduće supruge? Marko: Uzimam njeno prezime. U sali muk. Glas iz mase: Brzo zovite hitnu pomoć! Deda Miloje se šlogirao!
Paradoks je sve oko nas. U svemu ga ima. Čist primer nečega što je, nasuprot teoretski realnim stvarima koje u praksi nisu realne, u stvarnosti realno, dok je teoretski neizvodljivo. Zajebano, ha? Pa izvolite se sami uveriti na osnovu ovih primera.
Šunta je najveći obožavalac postera, a iste ne ume da pravi. Kaizen je osmislio Vukajliju, pa samim tim i definicije, a iste ne ume da piše. Johnny Kurajber je dobar čovek, ali je u isto vreme i Beograđanin. Ollanik je narkoman, ali čovek ume da piše bolje od većine. Agilni je iz Zemuna, a ja ne sedim za kompom banovan sa 5 revolverskih metaka u srcu.
