Pojava cestitanja rodjendana preko interneta je oduvek postojala,nekad preko maila,preko privatnog chata,privatne forum poruke itd.. Sa pojavom fejsbuka rodjendan se poceo cestitati javno na fejsbuk zidu.. Okej je ako to napises a poznajes osobu,znas da cete se videti,pa postavis i neku pesmu,neku zajebanciju.. ali cestitanje je najcesce u fazonu,aj kad mi vec tamo desno pise da mu je rodjendan napisacu nesto pa da ispadnem dobar drug.. Umesto da ljudi posalju privatnu poruku,sroce dve recenice,oni se odlucuju za ovaj jadan bezvredan cin.

Nemogućnost da nešto uradiš ili da negde stigneš, bilo da je u pitanju tvoja lična nesposobnost ili spoljašnji faktori jer zidovi mogu biti i unutrašnji i spoljašnji...ili kad pokušavaš da nekog ubediš u nešto a nailaziš samo na zid.

Roger Waters je chovjek koji je napravio, takoreci, nezamislivo. Manje od godinu dana nakon rushenja zida, chovjek je organizovao koncert The Wall, na mjestu gdje je zid nekada bio.
Postoji nekoliko nevjerovatnih chinjenica:
-Koliko je meni poznato Waters je chitavu organizaciju platio iz svog dzepa.
-Prodato je 250 000 karata.
-Te pare su otishle u humanitarne svrhe.
-Kad su sve karte prodate, kapije su otvorene i unutra su pushteni oni bez karata.Krajnja procjena je bila da se tamo nalazilo izmedju 300 000 i 500 000 ljudi.
-Koncert je bio prenoshen uzivo i gledali su ga milioni ljudi.
Ne treba pominjati tonu gostiju i fantastichnu scenografiju...

Jedan od najboljih albuma grupe Pink Flojd (kasnije je snimljen i film, sa Bobom Geldofom u glavnoj ulozi), a po subjektivnom misljenju autora i najbolji. Album je u formi rok opere, to jest, pesme nisu prosto pesme, nego su deo odredjene celine, to jest price.
Prica prati zivot rok zvezde Pinka Flojda, koji je jos od rane mladosti bio emotivno povredjen od strane drustva. Otac mu je poginuo u Drugom svetskom ratu (Another brick in the Wall part 1), u skoli ga je maltretirao profesor koji se izivljavao na deci zbog torture koju je morao da podnese kod kuce ( The Happiest Days of Our Lives i Another brick in the Wall part 2, zajedno cine pesmu koju napamet znaju sve generacije ucenika osnovnih i srednjih skola), a kod kuce ga je previse zastitnicki nastrojena majka drzala pod staklenim zvonom, sto ga je socijalno hendikepiralo za sva vremena (Mother). Zbog svega toga, Pink resava da stvori Zid (eng. The Wall), metaforu za emocionalno otudjivanje od celog sveta (takodje u Mother).
I tako, Pink se povlaci u svoj zamisljeni svet, unutar Zida. Kasnije postaje poznata rok zvezda i zeni se, medjutim brak brzo propada (Empty Spaces). Saznaje da ga zena vara zato sto se previse hladno odnosio prema njoj (Empty Spaces i Young Lust). Kad je to saznao, Pink je poludeo, demolirao apartman i svojim ponasanjem oterao grupi-devojku koja je bila sa njim u tom trenutku (One of my turns).
Lezeci u razrusenoj hotelskoj sobi, Pink pocinje da ocajava i da se dere "da ga ne ostavlja" (Don't leave me now), ali uprkos svemu, posle tog dogadjaja zavrsava gradnju Zida, tvrdeci "da mu ne trebaju ruke oko njega" i "da mu ne trebaju droge da bi se smirio", i zakljucio sve to sa "ne treba mi bas nista, sve su to bile cigle u Zidu" (Another brick in the wall part 3).
Ali ni tu nije kraj, posto Pink shvata da je potpuna izolacija u stvari bila greska i on pokusava da uspostavi kontakt sa spoljasnjim svetom, ali bezuspesno (Hey You, Is there anybody out there?, Nobody home). U pesmi Hey You, prvi put se u albumu pojavljuju Crvi (eng. The Worms) kao metafora za mracne fragmente Pinkove duse koji se stvaraju iz njegove samoizolacije. Zbog svega ovoga, Pink pada u tesku depresiju, toliko jaku da je doktor morao da mu da sedative kako bi mogao da odrzi koncert (Comfortably Numb).
Pokazalo se kasnije da je to bila velika greska, zato sto su sedativi oslobodili u Pinku njegovu mracnu stranu: nacistickog diktatora koji odmah naredjuje publici da mu posalju "Jese, crnje, pedere i ostale nepodobne"(In the Flesh), organizuje mitinge i nerede na ulici (Run like Hell i Waiting for the Worms), dok se na kraju ne probudi njegova savest (Stop, najkraca pesma svih vremena).
I sad dolazimo do vrhunca albuma: Pink, shvativsi da je napravio velike greske u zivotu, organizuje metaforicko sudjenje samom sebi, unutar Zida (The Trial). Tu se pojavljuju svi Crvi: Tuzilac koji ga optuzuje da je "pokazao osecanja skoro ljudske prirode", ucitelj koji kaze da je "uvek govorio kako nista od njega nece biti", kao i njegova majka koja ga ne krivi zaista, ali je tuzna sto je otisao od kuce i moli sudiju "da ga pusti da ide sa njom". U ovoj pesmi shvatamo da Pink nije kriv za nesrecu koju je morao da prezivljava u detinjstvu i da je Zid nesto sto je bio primoran da stvori. Jedino sto mu zaista mozemo zameriti(mada je u tom trenutku Zid bio vec uveliko napravljen) jeste njegovo ponasanje prema bivsoj zeni: ona se pojavljuje kao jedan od "svedoka" i kaze "trebao si vise da pricas samnom, ali ne, morao si da ides svojim putem!". Na sve ovo, Pinkova jedina odbrana, utesna mantra ili mozda nesto trece jeste da je lud.
Poslednji od Crva koji se pojavljuje jeste Sudija koji presudjuje da je Pink kriv i da za kaznu mora da srusi Zid.
Sta se kasnije desilo sa Pinkom ostaje otvoreno pitanje. Neki smatraju da Pink nije mogao da izdrzi pritisak drustva i da je izvrsio samoubistvo, a drugi smatraju da se vratio na staro, da je ponovo bio nalik onom detetu koje je nekad bio. To je ostalo otvoreno pitanje na koje moze samo slusalac da odgovori.
Poslednja pesma sa albuma je Outside the Wall, i ona ne govori iz perspektive Pinka, nego iz perspektive naratora. Naravoucenije albuma: svi stvaraju Zidove. Kako se jedan vrati u drustvo, drugi izadje. Nije lako, ali drustvu moramo dati sansu. Ako ne srusimo svoje Zidove, oni koji zele da dopru do nas ce vremenom odustati i ostaviti nas sa nasim Crvima kao jedinim drustvom.

Autobiografsko delo Rogera Waters -a, jedan od najboljih (po mom licnom misljenju) album grupe Pink floyd.Istoimeni film rezirao Alan Parker dok glavnu rolu tumaci Bob Geldof

Sve ono što te nije ubilo. Zid raste i jača, hteo ti ili ne, i bitno je jedno - da posluži kao odbrana i zaklon za naredne dane. Ne kao ograda od sveta i drugih. Odbrana od loših vremena i okolnosti, obesti u ljudima i svega onog što ti isti ljudi u časovima dokolice, slabosti i bezobzira umeju da prirede. Ko vas jebe, može se bez vas.

Zid je dobar. Služi kao opomena, da svojom težinom može pasti na vas ako dopustite previše. Svaka cigla je šarolikost za sebe, a smisao za celinu, bila manja ili veća. O svaku si se manje ili više opekao, neku su tu ubacili prijatelji, poneku porodica, nastavnici, devojke, poslodavci..Ovi i oni. Neku si oprostio, neku ne, ali ni jedna se ne zaboravlja. One su tvoje iskustvo, bolno ali dobro - da ne ispadneš naivan i glup u nekim drugim prilikama.

Otisak koji ostaje kada ,vidno iznerviran,svoju Nokiu 3510I (u Srba poznatiju kao cigletinu) ubilacki "razlepis" o zid svoje sobe,bas onda kada ti u trenutku obavljanja vrlo bitnog razgovora "rikne" baterija...ili tako nesto...

Макадамски пут, углавном, по коме се по дефолту крећу запрежна возила, односно упрегнути волови/краве/коњи.

Кинески зид.

Jedan od najboljih koncerata u dvadesetom veku.

Prvo što uradi današnji mlađi Facebook korisnik kada želi da opsuje nešto u statusu.

Iako Floyd nije lak za slušanje, daleko od toga, stvar Another Brick in the Wall su znali svi klinci, bez obzira da li inače slušali Madonu, DJ-eve, narodnjake, punk... Naravno, zbog ključnog stiha - We Dont Need No Education.
Bilo je tu bunta, obaveznog za tinejdž generacija, i naravno onoga što reče poznati naš političar "Imao sam teško detinjstvo, i u školu sam morao da idem"...
Zaista, teško da će neki osnovac pred svojim drugarima reći da voli da ide u školu, a tek u nekom razredu srednje poneko će priznati da voli neki predmet. Štreber je uvreda, zar ne...
U međuvremenu (za generaciju autora), srušen je Berlinski zid, pa su Floydi (Roger Waters) pravili čuveni Wall koncert. Simbolika se sama nameće, iako teško da su mislili baš na zid u Berlinu. Zidova je uvek bilo i biće, a kako ono nije bio kraj istorije (ma šta mislili neki), ostalo je još zidova da se sruše. I kada je pala Ulica Zida (Wall Street), odmah sam se setio najlegendarnije stvari... Uz pitanje - Da li ćeš biti samo cigla u zidu!? Ili možda baciti kamenje na sistem?!?

Kada sa volova pređeš na wall-ove.

Kad čovek obiđe ovaj sajt može jasno da vidi da Srbija zapravo pati od deficita radne snage, ceo svet samo gleda kako da našim studentima uvali stipendije i kredite, portfolio menadžeri čine osovinu naše ekonomije a Generalni direktori se tradicionalno zapošljavaju preko oglasa.
Nasmejana lica preplanulih japija, motivisanih svojim izazovnim, dinamičnim poslovima, nabildovanog timskog duha, brainstormeri, proaktivni obožavaoci rada pod pritiskom, razigrani zupčanici našeg zahuktalog progresa, to ste Vi.
Ona boranija iz rudnika i iz fabrika neka ga duva. Srbija postaje Wall Stret. Možda više Wall nego Street, al' nema veze. Liči.

Apsolutni "Know How" svakog Wall Street brokera, udzbenik savremenog ekonomiste.

........................................................................................................................................

I posle nekog vremena na vrata pokucala najdraza nam SEKA

Množina od: video-wall; tj. - video volovi.

Wall hack, Speed hack, Aim shot i Unlimited ammo.
Најприсутнији у акционим филмовима Холивуда.Просто невероватно чак су и игрице реалније одрађене.

Rasprava između najčešće dvoje zaljubljenih, ali u isto vrijeme retardiranih tinejdžera preko wall-a na facebooku. Rasprava krene kada on izjavi da nju voli više!

To je ono kada u stvarnom životu raskinete sa dečkom/devojkom, a onda to obznanite poznatima i nepoznatima promenom relationship statusa na fejsbuku. Pojavu ovog obaveštenja na wall-u prate karakteristični komentari.

Najveći čit tokom lan igranja kantera u igraonici. Kakvi kurac wall hack i aim. Gledaš u monitor ovom do tebe i odma znaš gde je, ali ako te provali ne dobiješ ban, već batine ispred igraonice.