Svetlost ekrana mu obasjava facu. Tup pogled, jednoličan izraz lica, razjapena usta. A, unutar njega plamti uzbuđenje i želja za avanturom. Na stolu za kojim sedi, stoji staklena pepeljara ispunjena brojnim opušcima, garežom i gorećom cigaretom, čiji dim nošen vetrom izlazi kroz otvoren prozor. Napola puna boca piva tik pored prljavih i umazanih sudova od ručka. Zgužvani papir od čokoladice i flaša puna urina, jer jebiga, nema se vremena za fiziološke potrebe kada imaginarna zemlja zahteva da bude branjena. A i skor mora da se juri neprestano, ako želiš da budeš među najboljima i ako ne želiš da budeš nob. Sedi u stolici i odeven je samo u znojave gaće, natopljene i uske. Dok su drugi na kupalištu ili negde drugde se osvežavaju, on se ne usuđuje da izađe. Zato što može da izgubi nit, a sada ga je levelovanje baš krenulo. Pošto čovek uvek gleda da nađe nešto u čemu je dobar, takvom idejom se i on vodi. Kako nije mogao da pronađe ništa u stvarnom svetu, tu je sajbertronski. U njemu njegov izmišljen život ima svrhu i pruža mu razne sposobnosti, npr.: veliki je, jak, zastrašujuće izgleda, vitez protiv zla(idila kakvu u relnosti nikada ne bi imao). On i njegovi pseudo-prijatelji formiraju čitave odrede, redove, klase u borbi ka višem cilju: uništavanju druge grupe ili nekog Bosa ili nešto slično. Odsečen je od realnog sveta i u njemu je prisutan samo fizički. Dok vremenom, korak po korak počinje da živi, čitavim duhom u lažnom.
-Mišo sine, hajde da pomogneš majci u bašti!
-Pusti me bre kevo, vidiš da imam virtuelni svet koji treba da živim.
Poznato je da za žene važi deviza, da nijedna nije nevina, dok ne dokaže suprotno. Međutim, i muškarci mogu imati svojevrstan simbol čednosti, možda neprecizno, ali prikladno nazvan prepucijum nevinosti.
Reč je zapravo o frenulumu, maloj tračici kože, koja sa donje strane, spaja otvor penisa i kožicu oko glavića.
Često, ta kožica može biti prilično zategnuta u erekciji, pa se dešava da zbog naprezanja, prilikom odnosa pukne, bez ozbiljnih posledica, uz možda krvarenje, peckanje i sl.
Uz malo sreće, u zanosu strasti, se to i ne primeti, ali oni manje srećni (autor), na svojoj koži iskuse virtuelni udarac u stomak, gubitak vazduha i ledeno hladan znoj, kada na svom voljenom pobratimu vide krv.
Škrip, škrip, ljulj, šljap... (onomatopeja snošaja)
-Aaaaaah Oooh! Hm.. Vidi krv. Što mi nisi rekla da si nevina?
-Pa i nisam, to nije moja krv.
-Štaaaoh... (onomatopeja silaženja srca u debelo crevo)
Film koji oslikuje snove prosečnog hakera.
Primer: Neo
On je tipičan haker, pocepan, musav i neuredan.Ali kad udje u taj virtuelni svet on postaje glavni baja, the chosen one, moze da skače preko zgrade, da bljuje vatru, da zaustavlja metke, vlada svim mogućim borilačkim veštinama...
Guranje, guranje i samo guranje i svuda guranje…Ako pogledaš iz pravog ugla – bolje je da ti guraš, nego da ti guraju ili te izguraju. Ako te vrate na početak, imaš šta da radiš-ne prija, ali ne remeti motivaciju-opet guraš.
Moj virtuelni kolega sa Vukajlije, R Dog je u par navrata bio Vukajlijaš broj jedan, pa ga čudne sile srozaše sa 700-800 palaca za jednu noć, ali čovek ima svoju neuništivu vedrinu i piše dalje…POZDRAVLJAM!!!
Brkati vodoinstalater koji je zbog sveg lošijeg posla i sve manjeg odziva gradjana
( čitaj : snalazim se sam kako umem i znam ) utehu našao u alkoholu i pečurkama koje ga kako on to misli vode u virtuelni svet gde spašava tamo kao neku princezu . Smrtno je zaljubljen u nju . Da stvar bude gora princeza je obična ulična prostitutka čiji je makro jedan veliki debeli grmalj , a Mariova mašta ga predstavlja kao zmaja kog on treba da ubije da bi došo do nazovi princeze . Kada zaradi koju kintu sve spiska na pečurke i ostalo da makrou da bi proveo noć sa " princezom " . Kresne on nju nije da nije ali to nije ono što on hoće . Jebi ga , život je takav . Elem , njega izdržava njegov brat koji je takodje navučen na pečurke ali manje nego Mario .
primer : Znaš ortak mi smo ti ko Mario i Luidji .
- Zbog cega tako misliš brate ?
- Evo ovako . Već smo omatorili , stalno smo u ovoj birtiji pijemo k'o stoke . Ne kresasmo ništa evo već nekoliko leta , a ni stalni posao nemamo . On je makar omastio brk o neku cavu .
- Ma jebeš ga . Udri brigu na veselje i aj živeli !
- Ehej samo nek se pije
N=0 - nulte vrste:
Samospoznaja, unutrasnji monolog.
N=1 - prve vrste:
Dijalog coveka sa drugim covekom.
N=2 - druge vrste:
Komunikacija sa zivotinjama, kucni ljubimci, delfini, majmuni, divlje zivotinje...
N=3 - trece vrste:
Kontakt sa vanzemaljcima, Spilbergov film...
N=4 - cetvrte vrste:
Spoznaja onog necega usled cega postojimo, sto vernici nazivaju Bogom, a ateisti nekom kosmickom visom silom.
N=5 - pete vrste:
Bliski susret sa necim misticnim koji je u realnosti neostvariv jer zavrsava u domenu teorije.
Vidi primer.
Virtuelni teoretski bliski susret sa "mojom babom" prakticno je neostvariv zbog protoka vremena i sirenja kosmosa, usled cega se moja baba bodovno udaljava brzinom svetlosti, vecom od maximalne brzine kojom je bilo ko od nas, obicnih smrtnika, moze stizati.
Stranče, dobrodošao u Vukajliju, virtuelni zatvor bez rešetaka, večni a opet trenutni duhovni dom Vukajlijaša, raznolikih nevidljivih bića, svojevrsnih zatvorenika beskraja i skučenosti sopstvenog uma, robova kosmičkog okeana sopstvenih ideja - onih malih i velikih, dobrih i loših, pametnih i glupih, dosadnih i smešnih, široko poznatih i nepoznatih i još mnogih drugih ludih i nedokučivih. Ovo je mesto gde oni svi vantelesno žive zajedno kao jedna velika porodica kojekakvih duhova čije glasove možeš čuti jedino ako se duboko zagledaš u piksele međuprostora između redova svih njihovih definicija, komentara, postova,... svih njihovih izgovorenih, ali i nikad izgovorenih reči, svih njihovih nekadašnjih, sadašnjih i budućih misli. Svi oni na ovom mestu borave iz najrazličitih neznanih razloga, ali opet jednako poznatih i ljudskih, kao i jednog suštinskog i nadasve uzvišenog - slobode, želje za bekstvom u nju, kao i iz nje. Dobrodošao si stranče, pridruži se slobodno...
"The truth that makes men free is for the most part the truth which men prefer not to hear."
- Herbert Agar"The most important kind of freedom is to be what you really are. Still, you trade in your reality for a role. You give up your ability to feel, and in exchange, put on a mask. Most people love you for who you pretend to be. To keep their love, you keep pretending - performing. You get to love your pretence. It's true, we're locked in an image, an act - and the sad thing is, people get so used to their image, they grow attached to their masks. They love their chains. They forget all about who they really are. And if you try to remind them, they hate you for it, they feel like you're trying to steal their most precious possession."
- Jim Morrison, Doors
Opsednutost mnogih roditelja koji snimaju svaki korak svog deteta, a potom ga kače na youtube ili neku drugu javnu mrežu, skupljajući lajkove i nadajući se da će "neki menadžer" primetiti njihovo dete kako bi postali slavni u medijskom i virtuelnom svetu. Javna prodaja privatnosti svog deteta zarad lične popularnosti ili novca.
Daj da ga snimimo , vidi kako se smeje, biće svi koji vide klip oduševljeni!
Ma sad ću da ti razbijem i tu kameru i tebe. Pusti bre to i sedi da uživamo ja i ti dok se on smeje i igra. Daj mu nek slobodno uživa u detinjstvu. Što kasnije uđe u virtuelni svet to bolje za njega...
Stranče, dobrodošao u Vukajliju, virtuelni zatvor bez rešetaka, večni a opet trenutni duhovni dom Vukajlijaša, raznolikih nevidljivih bića, svojevrsnih zatvorenika beskraja i skučenosti sopstvenog uma, robova kosmičkog okeana sopstvenih ideja - onih malih i velikih, dobrih i loših, pametnih i glupih, dosadnih i smešnih, široko poznatih i nepoznatih i još mnogih drugih ludih i nedokučivih. Ovo je mesto gde oni svi vantelesno žive zajedno kao jedna velika porodica kojekakvih duhova čije glasove možeš čuti jedino ako se duboko zagledaš u piksele međuprostora između redova svih njihovih definicija, komentara, postova,... svih njihovih izgovorenih, ali i nikad izgovorenih reči, svih njihovih nekadašnjih, sadašnjih i budućih misli. Svi oni na ovom mestu borave iz najrazličitih neznanih razloga, ali opet jednako poznatih i ljudskih, kao i jednog suštinskog i nadasve uzvišenog - slobode, želje za bekstvom u nju, kao i iz nje. Dobrodošao si stranče, pridruži se slobodno...
"The truth that makes men free is for the most part the truth which men prefer not to hear."
- Herbert Agar"The most important kind of freedom is to be what you really are. Still, you trade in your reality for a role. You give up your ability to feel, and in exchange, put on a mask. Most people love you for who you pretend to be. To keep their love, you keep pretending - performing. You get to love your pretence. It's true, we're locked in an image, an act - and the sad thing is, people get so used to their image, they grow attached to their masks. They love their chains. They forget all about who they really are. And if you try to remind them, they hate you for it, they feel like you're trying to steal their most precious possession."
- Jim Morrison, Doors
Picopevac je tradicionalno, ukoliko je iskompleksiran, skraćenje kičme i dugih kostiju nadoknađivao naslaganim kartonom u cipelama, umnožavanjem pendžeta na cipelama, diskretnim nadziđivanjem štikle i ostalim haj tek metodama koje su žarile i palile u drugoj polovini dvadesetog veka. Isturao je i teglio svoj vrat i dizao bradu kada ono sa cipelama nije bilo dovoljno.
Patnja niskih i iskompleksiranih muškaraca jenjava tokom 21.veka: tupe je zamenjen nadogradnjem, presađivanjem kose i lažnih perčina dok sa pojavom tetoviranja obrva, brijanjem glave u svim oblicima i pravcima, farbanjem kose, pirsinga i ostalog, picovevac od ružnog pačeta postaje influenser.
Apgrejdovan picopevac ne preza od lakiranja noktiju i lake dnevne šminke, dok za specijalne prilike bira jaču šminku koja svemu daje naglašenu feminiziranu notu.
Na kraju krajeva, jebe mu se za visinu pošto ima široku lepezu gedžeta koja ga čini otpornim i pogodnim za sve vremenske neprilike, društvene događaje i intimnije momente.
Ružno pače nije džabe vekovima sanjalo da postane labud. Doduše, virtuelni.
To vam je da se najjasnije izrazim virtuelni kurčić. Ne postoji to samo na Vukajliji, daleko od toga, to postoji otkad je svijeta i neta, i predstavlja jednu mizernu poentu života jednog internet avatara. To je tvoja reputacija, teško stečena u konstantnoj internet areni. Jel bre ti znaš ko sam ja?! Tvoje ime nosi neku težinu u internet raspravi, tvoje riječi imaju veću gravitaciju od mojih i samim tim privlače veću masu u internet diskusiji. Tvoje fore su smiješnije, tvoja mama je ljepša, tvoj um je oštriji a kurac tvrđi.
Dobijaju se upravo tako kako se i ispoljavaju. Na forumima u raspravi, na tviteru u pratiocima, na Vukajliji u plusevima itd.
Hiljade i hiljade prepirki, hiljade i hiljade rečenica skovanih između prstića i dugmića tastature, danima i noćima su poeni rasli, rastao je i tvoj štit, jer što više internet poena imaš to su tvoje gluposti prihvatljivije ostatku članstva, vremenom ćeš postati nedodirljiv. Naravno da raste i tvoj ego, ti predstavljaš nešto, nešto više od avatara i par piksela na ekranu, ti si uticajan.
login
:čita komentare na rendom temi: ma šta sere ovaj Lorens od Arabije, kakve su ovo gluposti, ček sad ću ga napušim. A ček, ovo Zapata, u jeee....
:kuca:
hahaha Zapata, slažem se sve, dobro si objasnio sve, jebi mi ženu, ne, stvarno to mislim.
1.Čim ustaneš ,ne odlaziš u kupatilo ,k'o sav normalan svet ,već "pališ" računar i spremaš se za još jedan virtuelni dan ,virtuelnog sveta.
2.Odlažeš posetu WC-u još dugo...Sve dok tvoja bešika ne popizdi i odluči da te kazni "žutim kartonom" u tečnom stanju.
3.Ukućanima ,koji su danima zabrinuti za tvoje mentalno (ili kakvo god zdravlje) ,odgovaraš na pitanja sa :"da-ne...jesam-nisam".
4.Vukajlija ti je postala zamena za svaku prilošku odredbu.(Prim.prev.Vreme deliš na PRE i POSLE Vukajlije...non-stop si NA Vukajliji...Razmisljaš TIPIČNO Vukajlijaški...)
5.Čak i kad se (u retkim prilikama), pri'vatiš nekog posla ,misli ti odlutaju ,jer upravo sklapaš novu definiciju.(Naravno ,sav posao ostavljaš ,'vataš se za hemijsku & papir i glancaš svoje umetničko delo...još dobrih pola sata ,kako bi uklonio sve greške u pisanju i ,eventualno ,zamenio neke reči ,da definicija zvuči smešnije.
6.Babi sa četvrtog sprata si u prolazu rekao :"Pozz!"
7.Počeo si da razmišljaš o članovima Vukajlije i kad (opet ,u retkim prilikama) ne visiš na sajtu.
8.Rečenica :"Ovde možete da definišete sve što ste oduvek želeli ,a nije imao ko da vas pita."...ti stoji u malom mozgu.
9.Tražiš brojeve telefona članova ,kako bi te izveštavali o "aktuelnostima na Vuki" , za slučaj da ti "istekne" internet.
10.Osnivaš sajber familiju.To je zadnji stadijum ove moderne bolesti...Gledaj da do toga ne dodje...Em što će te se tvoja dotadašnja familija odreći ,em će te ,ako si klinac (kao ja),
proganjati ,kad god se zaputiš u prostoriju s računarom.(čitaj:sestrinu sobu)
Verovatno znaš ,da sve ovo pišem iz iskustva...:-)
Stereotip urbanog mužjaka jebačke konstitucije i delatnosti, emanacija šmekeraja u betonskim uslovima života i, ujedno, batica odgovoran za postojanje depilacije za muškarce i to iz isključivo koitalnih razloga.
Alfa-Romeo u alfa-romeu (pa ne ja ne mogu...) - on je vlasnik zloglasnog habitata u poslovnom delu grada, u čijoj se neposrednoj blizini nalazi i kanc iz kojeg deluje kao osnivač i CEO firme za rendom dizajn ili virtuelni medij. Stajlinga vazda ležernog uz mogućnost munjevitog uskakanja u nešto elegantnije, entitet iz naslova ne štedi pare ako naiđe na kvlt cipele mejd in Žabarija, koje savršeno pašu uz ostatak njegovog zidnog garderobera, inače ispunjenog komadima modnih kuća "Paćoti","Kavali", "Armani" i "Hilfiger". Ruku obično krasi kvalitetan uređaj švajcarske škole satova a oči su od isplaženih jezika mahom zaštićene polarizovanim staklima firme Aviator.
Prema nežnijem polu se ophodi kao pravi džentlmen; šarmantan, galantan i sa onom dozom distanciranosti koja je kod žena odvajkada izazivala "joj, kako bih mu sela na facu" osećaj u utrobi. Kompliment, pak, na račun njenog izgleda/opšteg utiska, kod primačice istog izazvaće potrebu za nečim drugim u utrobi...a tih 9 meseci on jednostavno nema u svom skedžualu. Partija skvoša sa drugarom sa studija spada, pak, u redovne nedeljne aktivnosti, sredom.
Subotom ide u klabing, nedeljom jebe svog personalnog trenera Filipa.
ovako glasi futuristička narudžbina u pekari koja radi u dalekoj budućnosti.
'burek nije ono što je bio' već sada. kifle, pogačice i,naravno, burek su osnovna ispitna pitanja za jednu pekaru dostojnu postojanja. ali ti jednostavni proizvodi su sada u senci najraznovrsnijeg asortimana koji se dosta udaljio od osnovne ideje pekarstva. neretko, proizvodi ne nastaju na licu mesta, nego ih dovlače sa neke nepoznate industrijske lokacije, pa ih onda samo podgreju. kao što privatne apoteke forsiraju parfeme preko lekova (bolesnima je vrlo važno da mirišu dobro kad se skidaju kod lekara), pekare sada forsiraju kolače (čemu onda poslastičarnice?).
kako bilo, tradicionalni proizvodi postaju bofl, po principu - poješće to neki pas s maslom (aludiram na natopljenost testa masnoćom).
burek - tvrde kore smekšane prst debelim slojem užegle masti koje održava u celini lepak od sira nastalog od kiselog mleka kad se frižider pokvario
pogačice - prave se po prethodno opisanom receptu za burek, samo se posle iseku u okruglastu formu
kifle - Aboridžini bi ih koristili kao bumerang
sadašnja situacija me jako baca u očaj pošto je doručak najvažniji obrok po mom skromnom mišljenju.
samo mi preostaje da se nadam da će neki budući virtuelni burek, makar i kao hologramska projekcija biti mnogo bolji.
hologram burek je savršeni dijetalni burek.
-Za svu decu devedesetih(svakako i 80-ih), jasan simbol podmuklosti i izdaje onih vama najbližih. Guja iz nedara Sega mega drive konzole. Naizgled umiljato stvorenje koje je vas virtuelni lovac-alter ego iz igrice vodio i sa sobom i hranio. Čovekov najbolji prijatelj. Kakva laž!
- Dovoljan je bio samo pucanj u prazno... Patka odleće u nepovrat... Suza vam iskri u oku s pomišlju na 80-ak predjenih nivoa, sav genocid koji ste pocinili nad pačećim ekosistemom SMD-a... Taman se spremate da odložite pucu i da odigrate partiju Super Marija da bi ste vratili vasu mentalnu ravnotežu, ali onda.. Dijabolicni Lesi pokazuje svoje pravo lice! Izranja iz močvarne trave i kezi vam se tako slatko sa šapama preko svojih prevrtljivih usta. Kakva tragedija- prvo vas izda vaš pouzdan nišan,a zatim vas na svu muku posprda vas " verni " saborac. Besno pucate u Šekspirovskog izdajnika na četiri noge sa druge strane ekrana, ali samo vaši uzdasi i kliktanje puce odjekuju u noći.
I nakon mnogih godina uvidjate taj edukativni znacaj Seginih konzola, jer takav je zivot: Prijatelji znaju da vas izdaju, ujedu za srce, poruše vam snove, a vi se samo nadate da ce u budućnosti ishakovati igricu i da ćete onda moći da saspete kilo virtuelne sačme u lice tog dvoličnog izdajnika iz štenare.
Vijekovi pod tuđinskom vlašću, kao i ne baš sjajni ekonomski uslovi na koje smo uvijek bili naviknuti uslovili su pojavu jedne ekonomske filozofije kod nas Srba. To je filozofija skupljanja i čuvanja svega i svačega, čak i stvari koje nam uopšte ne trebaju, ali bi ipak mogle nekad da nam zatrebaju, pa je dobro "da se nađu". Ta je filozofija prenijeta i na virtuelni svijet, pa tako svaka prava Srbenda očas posla popuni hard disk ma koliko velik on bio. Tu se mogu pronaći između ostalog i:
- Igrice koje ste nekad slučajno skinuli i jednom odigrali, pa onda na njih zaboravili.
- Ogroman broj slika, od kojih će u vrh glave 5 % ikad biti izrađeno.
- Mnogo muzike koju stalno slušate.
- Još više muzike koju ne slušate, ali neka je "nek se nađe".
- Praktično svi programi koji su iole popularni i korisni običnom svijetu.
- Kolekcija pornića.
- Kolekcija gluposti tipa smiješni audio i video klipovi, zajebancije i sl.
- Kolekcija XYZ - nepoznato - to samo Bog i onaj ko je tu kolekciju pravio znaju od čega se sastoji, ali za ovog drugog nisam siguran.
Neko će reći da to sve možda i nije potrebno, ali taj se veoma vara!
Jako je dobro imati sve te stvarčice "da nam se nađu", jer ko zna kad će nam i zašto zatrebati.
Ako je rečenica "Mama, mama, zašto se naš vulkan dimi??" u antičkoj Pompeji bila najava katastrofe, onda je pojava iz naslova definitivno katastrofa u najavi.
Eh, kad se samo setiš...Dvetisuće-i-neka, uporno odbijaš da se povinuješ savremenim internet tokovima, bauljaš po nekakvim Forumima, krstaricama, humorističkim sajtovima...i onda, bukvalno preko noći, zbog neke jebene Milene iz Blokova praviš svoju fejsbuk stranicu, tvoj prvi znak da uopšte postojiš na ovoj planeti, za mnoge i jedini (vidi: twitter). Brzinom pojavljivanja Ace Vučića na licu mesta pri nekoj od prirodnih nepogoda (poplava, požar, cunami, invazija vanzemaljaca na Feketić) otkrivaš jedan potpuno novi svet i vremenom postaješ punopravni član istog: šeruješ, lajkuješ, postuješ (najčešće Šabanove pesme i ponešto od EKV-a), stokuješ, hotuješ, je-suis-čarlisuješ...i sve to čineći sa bezbedne udaljenosti sopstvene tastature, analogne onoj Mire Marković u Moskvi.
Ali onda osviće i taj dan, dan koji nikad nisi mislio da može da svane i tvoj tajni virtuelni svet se ruši poput očekivanja roditelja kad im ćerka dovede dečka crnca na gajbu: tvoja majka pravi profil na fejsu. Pakao. Odbijaš njen frend-rikvest (šveca, normalno, nije), blokiraš je maltene istog sekunda u drugom tabu...ali u panici i ne stižeš da primetiš da ti inbox već jebeno ključa od notifikacija, brana je popustila i reka u nezadrživom naletu kreće da čisti sve pred sobom. A Vučića nigde na vidiku...
>Ahahahahaha kako smo se ponapijali ovde brate ahahahah
>Pušite ga pičke što me niste zvaaaali :=(
>Da jebote pogle me kako sam se iskrivio hahahah :=)
>Debili ste...Marko, kad ćeš mi vratiš bong smrade mali??
>Sti jebo onu malu posle hehe ti si debil džoni :*
>A ja kad duvam zovem vas pičkeeeeeee
>E Nikola, vratiću ti sutra, rileks :=) Nisam jebo, nisam mogo da stavim kurton hahahaha samo mi je dućnula ;)
>Sin majkin lepi, ljubi ga majka! ♥♡♥
> Poštovanje gospođo ljubim ruke hahahaha
> Hvala mama, puši ga debilu!
...
Biću kratak. Dobro - ne baš toliko kratak, al' opet dovoljno kratak da ne morate da skrolujete jebenim mišem...sem ako, fazon, ovo ne čitate sa moba u kom slučaju slobodno mož'te da pređete na sledeći pasus.
Elem, na današnji dan, pre tačno 3 godine iliti 1095 dana, jedan mladi, nadareni, a iznad svega obdareni pripadnik naroda nebeskog, kreirao je svoj jedinstveni nalog na sajtu "Vukajlija" i, ne očekujući ništa a dajući virtuelni pristanak na momentalnu predaju svake eventualno-nastale intelektualne svojine na njemu, upustio se u stvaralački zanos koji ga nije napustio do dana-današnjeg, mislim da je ponedeljak, nemojte me držati za reč. U tri godine koje su usledile pomenuti je marljivo popunjavao praznine i rupe u narečenom rečniku slenga, a neretko i stvarao "nove" - dakle, one koje će možda neke mlađe definidžije pokušati da zapuše, Bog nek' im je u pomoći u tome. Sada, međutim, kada se nalazi pred novim poglavljem svog bivstvovanja na stranicama koje su značajno doprinele porastu značaja reči "kurac" u srpskom jeziku (ali i njegove dioptrije; prim.prev.), pomenuti jubilejom opterećeni autor proživljava trenutke takve NEINSPIRISANOSTI da ga je pomalo i strah za budućnost, uopšte da ne pominjemo večernju probu sa sindikalnim i vazda za muziku neraspoloženim orkestrom neimenovane koncertne kuće u kojoj ima čast da robuje zarad jebene vize. Eto, prilika je takva a i okolnosti pomenute da je red na vas, drage moje kolege i koleginice autori, da pomognete ovom nesrećniku da nađe odgovor na pitanje iz naslova i tako otkloni i najmanju moguću sumnju u (be)smisao koji bi potencijalno mogao stajati iza istog. Aj' živbio. Ja, mislim...
- E, brate, 'si čuo što je Profa napis'o 1000 defki na Vukajliji, jebote?
- Aha, eno keva stavila pile u rernu, ima i neke baklave od juče...
Ono čemu pribegavaju roditelji u napadu besa zbog loših ocena ili asocijalnog ponašanja deteta. Sasvoji se u poređenju napora uloženih u neku radnju oko računara i napora uloženih u stvarni život, studije i odnose sa drugim ljudima.
Što je roditelj informatički nepismeniji to je njegov bes veći a poređenja brutalnija.
- Da si proveo nad knjigom koliko nad tastaturom već bi uveliko doktorirao!
- Više se nerviraš kad ti nestane internet nego kad padneš ispit!
- Po ceo dan se igraš sa tim virtuelnim ljubimcem a ja moram da čistim govna za zecom!
- Batali taj Farmvil, bolje pođi sa nama na plac da okopamo baštu!
- Da si se svojevremeno na časovima tenisa trudio koliko se trudiš u toj igrici, danas bi bio drugi Novak Đoković!
- Više te brine taj virus što ti je ušao u kompjuter nego činjenica da imaš svinjski grip!
- Da manje gledaš porniće a više jebeš, ne bi bio toliko frustriran!
noćna mora svakog mladoženje i svake mlade , svojevrsna disciplina ,protokolarna alfa i omega , sa uzbudljivim zapletima , glavni učesnici sa jedne strane mlada i mladoženja a sa druge gosti . Postoje razne tehnike svadbarskog ljubakanja neke od njih su : "otaljavanje" , "samopostavljanje obraza" (eve na pa ti ljubi - najčešća varijanta kod dece) , "u'vati me ako možeš" (vazi za pripite , red je dugacak , od kumova preko baba , stričeva ,strina , koleza , pa sve do komšije kome je nekad mladoženja sjebo auto pa mu ovo dođe kao kompenzacija , koji vec nisu u stanju da do'vate levi ili desni obraz , pa moraju da ih jure )ujedno i najcesca pojava...U svakom slučaju ovo se može svrstati u disciplinu s bzirom na poso koji predstoji .
Objekat se lagano puni , piči 'adekvatna' muzika za pocetak dočeka gostiju ,u vazduhu se oseća miris pečenja ,napetost raste a oči su sve gladnije i gladnije , miris brljave rakije širi se prostorom naviklim na etanol i dolazi trenutak kad mlada i mladoženja moraju da ispoštuju svakog gosta ponaosob ako to sve bacimo na virtuelni papir jednog mladoženje uzevši u obzir da svaka prava svadba ne ide bez (brat bratu ) 200 gostiju znaci treba poljubiti (otaljati toliku bagru) 200gostiju * 3 auuuuuuuu malo li je ...naravno padobrance koji su "sa mladine strane" njih ne računamo .Posle ovog čina mlada i mladoženja će dobiti averziju prema pesmi "tri poljupca hoću ja ".
