Spomenar (il` ti dnevnik za uspomenu) je bio jedan od trendova generacije 80, 90-tih, koja je u skolu isla bez mobilnog telefona, I phone-a, MP3 playera, PSP-a i slicnih sranja, vec jednostavno samo sa sveskama i knjigama. Spomenar je bila sveska u koju su se upisivala pitanja tipa: Kako se zoves, kada si rodjen, gde si rodjen, cime se bavis, za koga navijas, na koga se lozis, sta ces da budes kad porastes, ko ti je najbolji drugar, sta mislis o vlasniku dnevnika itd. Onda bi svi iz odeljenja poceli da popunjavaju i odgovaraju na ova pitanja u cilju ostavljanja dobrog utiska za dalja vremena. Spomenar se cesto popunjavao za vreme casa, pre koga su se svi uvek svadjali - ko ga popunjava sledeci. Cesto je (ukoliko je to spomenar neke dobre ribe) bilo neophodno radi popunjavanja upisati se u red koji je mogao da potraje i po nekoliko dana.
Nekada:
Lik 1: E, aj mi se upises u spomenar.
Lik 2: Ma daj bre, to je totalno pederski.
Lik 1: Brate, Sanja je napisala na koga se lozi, dacu ti da procitas!
Lik 2: Dogovoreno!
Cita... Lik 1: Evo! Napisala je da se lozi na tebe!
Lik 2: U jebote! Do jaja, ne znam sta bih bez tog tvog spomenara!Sada:
Lik 1: E jesi li video najnoviji pornic Suzane Mancic? Evo gledaj! (upali I phone i akcija krece na sred casa).
Lik 2: Do jaja, imam neku do jaja muziku u fonu, ono kao zadnji album Ane Kokic, ma ekstra je!
Lik 1: Ne znam sta bih bez mobilnog keve mi!
Lik 2: Ma mob je vrh!
Jako popularna knjižica dok ste još kod učiteljice. Svaka devojčica je imala po jedan, pa možda i svaki dečak. U spomenar su se upisivali razni podaci, od kućne adrese pa do toga na koju nogu ustajete. Mnogi su se radovali novim spomenarima jer im je to bila još jedna prilika da pokažu drugoj deci koliko su duhoviti (to ti je kad ne napišeš da slušaš Cecu i da ti je omiljeno jelo pica a omiljeno piće koka kola). Takođe se moglo videti ko je čija simpatija, pa su to svi rado čitali čim bi ga neko popunio. Kada u srednjoj školi nađete svoj stari spomenar i vidite šta ste sve lupali ponese vas želja da ste 10 godina mlađi pa da možete barem još malo lupate. A tek kad se prisetite kako je lepo bilo kad saznate da ste nečija simpatija...
Iz mog ličnog spomenara, pisanog negde u drugom razredu:
Omiljeni film je uglavnom bio Hari Poter, našlo bi se poneko Ledeno doba i Sam u kući.
Omiljena glumica pretežno Anđelina Žoli, a glumac 'Arand Švajcneger', nađe se i poneka domaća faca.
Naj serija u 90% slučajeva Simpsonovi.
Na pitanje da li imaju simpatiju neki su odgovorili sa 'da' a neki sa 'ne' mada su lagali...svi imaju simpatiju!
Što se omiljene hrane tiče još tada je preovladavala brza hrana: pica, hamburgeri, pomfrit, špagete...
Fejsbuk svoga vremena. Tu si obavještavao poznanike šta voliš jesti, piti ,omiljeni film, serija, glumac, glumica, simpatija... Bilo je čak i ime dečka ili djevojke i nezaobilazna rubrika "Šta mislite o...". Tu kad o nekome nemaš nikakvo mišljenje,bila je moda da se stavi DD (dobar drug) . Ta skraćenica je preteča svih ostalih,modernih ,kao wtf,bff,msm,jbt i slično. Čak su postojali i spomenar-mangupi,koji su na pitanja "Moto" odgovarali sa "moj te smoto" , "Omiljeni sport" im je bio "seks" i slično. Da,važno je napomenuti da je svima omiljena hrana bila pica,piće koka kola,a grupa red hot čili pepers i las kečap.
Eksplicitan izraz za mudonju u društvu, veoma važnu ličnost u budućnosti, onog kojeg uvijek zovu u društvo, zovu na derneke. Trebe ga gotive nenormalno.
Dva lika na party-u stoje pored burenceta i pričaju:
Lik1 :"Snimi tamo ona dva maćiča šta misliš da napravimo neki ulet ?"
Lik2 :"Ma zaboravi, eno ga pored njih Siniša, njemu bi se i Tito u spomenar upis'o."
Davno proslo vreme. Naravno da su suvisni danasnjim klincima koji sve informacije o drustvu dobijaju direktno online, koji jedni drugima mogu pisati stihove po wall-ovima, koji slike upload-uju i s mobilnog umesto da ih lepe u tamo neke raskupusane sveske koje mirisu na uspomene.
A nekad nije bilo tako. Nekad je leksikon bio nacin da se pokaze koliko ste cool (i to u doba pre nego sto sam ja cula za rec cool). Bilo je bitno da li ce vam i po kom redosledu neciji leksikon doci u ruke, kome cete se vi upisati u spomenar i po cemu ce se vase upisivanje razlikovati od drugih. Od nas, klinaca bez izgradjenog ukusa zahtevalo se da izrazimo svoje misljenje o muzici, filmovima, poznatim licnostima, drugovima i nastavnicima. Hvala Bogu, uvek su postojala ona najkulja deca u odeljenju koja su imala satelitsku, pa samim tim i MTV, ili ona sa starijom bracom i sestrama koji bi im preporucili neku gotivnu grupu (muzicku grupu, vise to nije prva asocijacija na ovu rec), pa bi se oni prvi upisivali. Nakon toga, svi mi naredni bimo tvrdili da slusamo Spice Girls, Backstreet Boys isl...Neki su slusali i Dzeni Ferlopez i slicne. Istina, sa 5 god, svi smo mi slusali Cecu, slusali smo je i sa 20, ali sa 12 nije bilo mesta za nju u nasim srcima. Ne, mi smo 'slusali' neke grupe ciju ni jednu pesmu nismo znali, ali smo (hvala 'Huperu' i 'Bravu') znali sve traceve o njihovim clanovima i lepii njihove postere na zidove.
Bilo je tu i pitanja tipa u cemu spavate, i nije dolazilo u obzir da izjavite da furate pidzamicu sto vam je baka kupila za rodjendan. Cetrnaestogodisnjakinje su tvrdile da spavaju u tangama i brusu (iako jos uvek niu posedovale ni jedan slican komad garderobe), a njihovi skolski drugari su pajkili u boksericama.
Nezgodne situacije su nastupale kad bi neko od profesora poludeo sto se upisujemo na casu, i tad bi usledilo otudjivanje leksikona sto je cesto imalo negativne posledice na nas uspeh u skoli (Pitanje: sta mislite o nastavnici srpskog? Odgovor by Sanja: smuci mi se kad je vidim! Srpkinja u tom trenutku otudjuje leksikon, pocinje da ga prelistava, zgranuto gleda u Sanju i kune joj se svim svtim da joj ona petica nece ostati za polugodiste.)...
Pitanje o najboljim drugovima i drugaricama je tek bilo hit. Ne znam nikoga ko nije imao bar 12 najboljih drugarica i 10 najboljih drugova. Naravno da je definicija najboljeg druga tad bila 'osoba s kojom blejim na odmoru'.
Ko danas bez blama procita svoja upisivanja, svaka mu cast. Predivna uspomena na predpubertetski period zivota.
Lik koji se seća svih mogućih dogodovština i gluposti iz doba rane mladosti.
...
A: Hahahhahahah! A jel se sećaš kad je Aca Rakija lupio Mikija po glavi dnevnikom a ovaj poč'o da plače?!
B: Jao dadada, šta mu je reko on beše pa ga zvekn'o ovaj?
A: A de se sećam, znaš kad je bilo to...
Spomenar: Reko mu "Profesore, žili mi ruka..." A Rakija znao šatrovački usta ga jebem...
A,B: A DAAAA HHAHAHAHA kak'a budala...
Išarana, polu-raspala klupa, obično u ćošku učionice. Puna je raznih drvoreza, misli, imena. Datira negde iz Titinog doba.
- Mrzim marksizam! - Anja i Maki zauvek - 17. 04. 1989. - Maja se karala s partizanima - Hitovi Silvane Armenulić - Stihovi Čorbe - Sličica nekog začupavljenog tipa, može bit fudbalera - Zvezdo pobedi u Tokiju - Milion nekih imena, nikova, naziva sportskih klubova, grbova, jugoslovenskih pionirskih/partizanskih momenata i tako to.
Jednom davno beše neka mala knjižica gde su deca upisivala lažna mišljenja jedni o drugima. Začeci lažnih prijateljstava i prevrtljivosti, ujedno i fejsbuk na ranijem stupnju tehnološkog razvoja.
Napiši u komentar šta misliš o meni! Mwa :***
Čitanje spomenara na tridesetgodišnjici od male mature.
sposobnost prepoznavanja ranije više puta doživljenih grešaka (pesimisti)
spomenar ljudi sa mentalitetom pobednika
(optimisti)
a). zar opet.(.....?
b). eto opet.).....!
... ja te volim ponajviše.
Najčešće upisivana posveta na poslednjoj stranici SPOMENARa.
Mnogima je bila poslastica prvi se upisati u potpuno nov spomenar i to baš na poslednjoj stranici, tako da drugi nisu imali šanse da vlasnika spomenara vole više od prvoupisanog.
Kontraverzna ličnost, stvorenje koje bezrezervno volite uprkos tome što vas konstantno nervira od dana kada ga je roda donela.
Prvo je šišalo vaše lutke, onda bojilo spomenar, niste mogli napolje bez njega, uvek ste morali da ga imate na oku, morali ste da spavate na podne da bi i on spavao itd.
Stariji brat je već nešto drugo, jer vi ste za njega ono što je vama mlađi brat.
Obično školska sveska prerađena u upisnik odgovora na pitanja autora, koju autor pravi najčešće za ceo svoj razred. Pitanja mogu da budu od "kako se zoveš", preko "šta mislis o Peri/Miki/Lazi" ili "o biologičarki", pa do "šta je za tebe rat". Sličan spomenaru, koji je više kao neki trip sa yugi-oh sličicama i cvetićima i mnogo oblačastijim pitanjima.
Dolaskom myface i spacebook sajtova, leksikoni su zapostavljeni kao vid zabave i komunikacije, ali leksikon sa dobrim tokom pitanja i dobrim karakterom će zauvek da zadrži prednost u prestižu nad dobrim profilom sa nekog sociopatskog sajta, jer nije prezentacija vas, već kreativnosti vaših prijatelja, koju vi samo usmeravate pitanjima. Kao bocu dobrog starog vina, možete da ga ponesete na drugi kraj sveta i otvorite posle mnogo godina i rukopisi su i dalje isti, a slike u glavi stvarate sami.
Smatra se za veliku uvredu ako deliš razred sa vlasnikom leksikona, a da ti nije ponuđeno da se upišeš u njega.
Mudrac, vrač, osoba vanvremenske inteligencije i znanja, šetajuća enciklopedija.
-Brate, upisao sam sebi 10ku u index i matorci me častili 100 jevreja, što sam pametan.
-Ma k'o učiteljica pred penziju si, upiši mi se u spomenar genije.
Lom ruku i nogu u najavi.
- Matori, evo ga ide Mengele ! Ona mala što si je uhvatio za bulju mu dođe rođena sestra, izvini što ti ranije nisam reko.
- Au brate !
- Da, napraviće spomenar od tebe, a možda bude mesta i za neki veći grafit.
Uvod:
Devedesetih godina prošlog veka, na RTS-u se prikazivao kratkometražni crtani film "Srle i Pajče". Srle je bio dobroćudna morska neman zmijolikog oblika, a Pajče je bio klinac od devet godina (otprilike). Pajče je živeo na brodu na kom je kapetan bio njegov otac, a Srle je uvek putovao sa njima (odnosno plovio pored njih) i sudelovao u njihovim avanturama. Njih dvojica su bili i veliki drugari.
Eh, pošto znamo da u svakoj umetnosti (pa tako i crtaćima) postoji skrivena aluzija na nešto, tako i ovde dolazimo do...
Definicija:
Srle je eufemizam za vršnjaka iliti kitu. Pajče je otelotvorenje svih muškaraca bilo koje dobi, jer svi muškarci neguju "posebne odnose" sa svojim "malim prijateljem".
Elem, razgovori (monolozi) za svojim vršnjakom su sasvim normalna stvar. Kada se lik sprema za sastanak, naravno da ima zadnje misli, tako da svog drugara bodri pričicama, maštarijama i nadanjima.
Takođe, monolog u vidu prekora se odvija i kada ortak zakaže, pa ne može da prilikom velike avanture u krevetu dođe u borbeni oblik.
Otprilike to izgleda ovako:
primer 1:
Lik se tek istuširao i krenuo je ka daljem sređivanju za sastanak.
Lik: "Dobro je drugar, dobro je, ne kasnim, vremena ima dosta, taman da se ti i ja spremimo kako valja i kako dolikuje. Večeras ćemo ti i ja ršum da pravimo, ima da ovo veče (ona) upiše zlatnim slovima u svoj spomenar. Ti ćeš biti raspoložen kao i ja, i još raspoloženiji, jer nema teorije da ti omaneš."primer 2:
Ona: "Pa, dobro dušo, svakome to može da se desi. Nije to ništa strašno. Biće bolje sutra."
On: "Znam ljubavi, znam."
(Ona odlazi u toalet, On ostaje sam u sobi).
On (svom malom drugaru): Majmune! Sramoto! Mene si našao da zajebavaš? Pa, zar smo se tako dogovorili. O, bre, pa 'de si baš sad našao da se duriš? Pre neki dan si k'o lud skočio u busu pred celim onim svetom, iako sam samo pogledom okrznuo onu malu srednjoškolku, još i nije bila neka, a sada se praviš pametan i kuliraš. Jebote, kunilungisao sam skoro pun sat samo da se ti nakaniš da se digneš."
Osoba s patološkom potrebom da sve zapisuje i razne podatke na komadima hartije uvek i u svakoj prilici vuče sa sobom. Neko ko je pogrešno protumačio onu izreku: "Pametan piše, budala pamti", misleći da će od abnormalnog zapisivanja biti pametniji od prosečnog čoveka. U torbi jednog Šećeroskog u svakoj prilici možete naći sve - od prve strane spomenara jebozovne Nataše s plavim okicama iz srednje škole, do završnog računa kevine firme iz vremena Ante Markovića. Ime dobio po čuvenom fasaderu i kandidatu "Grupe građana" na prvim višestranačkim izborima za predsednika Srbije održanim 1990. godine., koji je bio poznat po vucaranju raznih besmislenih hartija po emisijama širom srpskog estradnog neba.
Idemo u dgra večeras?
- Aha...
Samo nemam broj sisate Marije, sunce joj jebem, sad bih je zvao.
- Evo, imam ja.
Otkud ti?
- Zapisala mi jednom, pa sam stavio u torbu. Ako hoćeš, možemo zvati i onu mršavu crnku, Tamaru, meni ona do jaja! Zvaćemo ih na piće, pa posle šta bude. Imam ovde i broj onog fast-fuda na Karaburmi, pa da naručimo neke picu kad dođemo. Samo da vidiš kako mi se jednom potpisala u spomenar dok smo u srednjoj bili, to je vrh, onako, nagoveštavala je da će biti opasna riba. E, čak mislim da imam i sliku s posvetom...
'Alo, bre, Šećeroski, koji ti je kurac?! Idemo da se zajebavamo, možda daju pičke, nemoj da ih smaraš sa svojim jebenim spisima iz vremena dok je Radmila Živković bila u srednjoj kategoriji!
Živopisan opis nečijeg psiho-fizičkog stanja u trenutku stresa i straha pred nepoznatom, i uglavnom jačom silom.A još gore je pred poznatom i jačom silom, tu znaš šta te čeka.
Tako i jadno prase uvidi šta ga čeka, al' jebi ga...Niko ga ne pita jel 'oće il' neće. Takav mu horoskop.
Ajde Gico, jebemu lebac od juče, pa idemo pola sata kroz selo do obućara, mog'o sam već kući da se vratim! Šta si sad stao?
Ćuti majmune jedan, eno ga Rade cigla, gle kol'ki je, prevuk'o više drva i uglja nego što sam ja 'leba poj'o! Bež' 'vamo u baba Stojankinu avliju!
Šta je budalo, jebo te Rade cigla, šta se njega bojiš, on ne zna ni ime svoje da napiše pisanim slovima!
Neću ja sa njim da pišem spomenar konju, napad'o sam mu sestru u kafani prošle nedelje, rekla mu je sigurno, guro sam joj ruku pod suknju!
Šta si se usro sad ko prase pred svinjokolju, pa bežiš ovamo, idi potuci se ko čovek, kad si bio pametan u kafani,aj' sad da te vidim!
Potuci se ti majmune jedan, znaš kad je udario Milanka iz petog šora prošle godine, ovaj mesec dana iš'o ukrivo ulicom!
