Eh, gradski sine, misliš da se donošenje badnjaka svodi na odlazak na lokalnu pijacu i kupovinu mladog hrasta? Na planini je to dio borbe za opstanak, gdje te samo instinkti mogu sačuvati u životu. Zapamti dobro ovaj know-how. Nikad se ne zna kad ti može zatrebati.
Majka: Pancir?
Sin: Obukao.
Majka: Šljem?
Sin: Na glavi.
Majka: Naoružanje da uzvratiš vatru?
Sin: Tandžara.
Majka: Bijeli skafander radi kamuflaže?
Sin: Na meni je!
Majka: Nek' te sreća prati sine i da mi se živ vratiš. Šta će majka ako mi te ubijuuu... :buhuhu:
Otac: 'Ajde, ćuti šta plačeš! Ja sam ga sijek'o tolike godine pa me evo živog! Slušaj, sine, daću ti samo jedan savjet. Najvažnije je kretanje u cik-cak...
+ на дефку, али и да питам нешто домаћине људе: је л' се бадњак сече у свом или у туђем забрану (јуче ми један другар рече да је севап одсећи у туђем)?
Знам, сто села - сто обичаја, али ако неко ЗНА како треба, нека ми појасни.
Фина дефка... +
Маслачку, треба у свом, јер симболизује обнављање природе, бла, бла, стога мораш ти бити задужен за помагање самом себи у симбиози с природом, тако да мораш симболички помагати природи у обнављању, стога се и узима из свога. Ако узмеш од другога, онда је то превара, а то се у традиционалном поимању кажњава, најчешће смрћу.
Добро је да сам био разумљив, јер сам сам себи био неразумљив кад сам прочитао. Нема на чему.
П. С. Не поштуј доктрину, испитуј исту.
Zeznuto je kad je oko tebe predio sa crnogoričnom šumom. Hrast je jako rijedak. Zapikaš dan prije badnjak i ako ne uraniš sledeće jutro vrlo lako se može desiti da ga je neko već apio. ;)
dobar, dobar