Prokuvan

Beo k'i prvi sneg. Toliko bled da ga se vampiri plaše a duhovi i ostale aveti traže zaklon trčeći što dalje od njega, često ispuštajući nerazumljive zvuke.
Nastalo od staromodnog prokuvavanja beloga veša u loncu velikom, jer je jedino nakon prokuvavanja veš bio čisto beo.

Pola 12 uveče. Mlađahni par se vraća iz izlaska i prilazi starom gradskom groblju.
Živodarka: Ju, šta je to bilo?
Mile: A b'e Živče, pa nemoj da se bojiš, ja sam tu.
Živodarka: Alo momak! Pa ja sam ti noćni maraton trčala, a da se bojim ovoga.
Mile: Ajde, slobodno priznaj da te je stra'.
Živodarka: Ma nije, nego ladan neki vetar majku mu.
Mile: Odi da te ugrejem hehehe.
Živodarka: Pa ajde hihih... IJU! ŠTA JE OVO??? AAAAA MAJKO DRAGA, NISAM JOŠ SPREMNA... NISAM JOŠ SPREMNAAAAAAAA...
Mile: U sunce ti... Lazo? Jes to ti? Crni Lazo, al si ti prokuvan! Šta je to s tebe? K'o da sunca nisi video godinama, a skoro dao 5 litara krvi.
Lazo: BREEEEEEEEJNNNSSSSS!!!
Mile: Idi begaj, na kakvoj si pijanci bio? Mora da si bio kod Radovana, on kad napravi pijanku... Lazo, šta radiš to? E, ne kosu! EEEEJ!

Lazo ni pet ni šes' neg otvori glavu Miletu i izjede mu mozak.