Osoba sklona konstantnom baronisanju, preuveličavanju stvari i nelogičnim poređenjima u svom svakodnevnom govoru. Tarzan.
- Buraz, znaš kakvu sam ribu video sinoć u klubu, znači mrak, i priđem ja njoj, a ona sve nešto nadrkana digla nos u jednoj ruci drži neki Čivas ili Džek Denijels jebem li ga, a u drugoj one Sobranje pljuge što pućka Putin nabijem joj ga majci kao da joj je ćale jebeni Bil Gejts i đuska onako u separeu al' vidim ja da me gleda ko keruša u teranju komšijskog pit bul terijera na steroidima, pa se rešim da joj priđem, a ona ovlažila curi joj niz kolena ko da tad došla sa pecanja na Tisi i kažem ja njoj "mala, oš da se jebemo", a ona jedva dočekala i odma riba vadi ključeve kao možemo u njenim kolim, a meni tu padne mrak na oči, vidim riba vozi jebenog Mini Kupera, pa je tu lepo ispičkaram kao zadnju drolju u fazonu "aj beži, jadna, da te ne išutiram u glavu" i krenem kući, a ona poče da plače ko unuk student kad mu baba kaže da još nije legla penzija. Reci koji sam kralj, a?
- Au, brate, kako ti sereš... Ladno možeš da pišeš na Tarzaniji, Dnevnjak plače za tobom.
- Pa, brate, ja i pišem tamo. Ja sam Ćićo, svađam se sa Aljošom oko faksa...
- NA KOLENA PRED VUKAJLIJAŠE!!!
Dobar izraz mada mi primer nešto nije u duhu Tarzanije kao sajta. U duhu tarzanštine svakako jeste. Super +
Tj. ne primer već ''monolog'' u primeru. Al nije ni trebalo da zvuči kao da je sa tarzanije već kao obična tarzanština tako da... ok. 'Bem se pospanog.
E vala baš