Dostojna setnih osećanja i nostalgije, kakva god da je bila bilo kome od nas. Postoji nekoliko dobrih razloga zašto je slobodno možemo voleti bez obzira na sve:
- U prošlosti smo bili mlađi, poletniji, veseliji, naivniji nego danas. Nismo toliko poznavali svet i ljude
- U prošlosti smo imali volje za sve. Većini nas nije bio problem da celu noć posedi na klupi sa društvom, bez grimase na licu i gunđanja o utrnulom dupetu. Partija košarke ili fudbala je sama sebi bila cilj, danas ćemo reći: "ma 'de bre, treba da crknem..."
- U prošlosti smo bili zdraviji, vitalniji. Mogli smo da odskakućemo na deseti sprat da se i ne zadišemo. Danas liftom idemo na treći
- U prošlosti je sve bilo tek pred nama. Kakva god muka bila dovoljno je bilo da zatvorimo oči i vidimo sreću u vremenima koja predstoje, a koju smo svi očekivali. Svako je sebe mogao videti kao sportistu, glumca, pevača, doktora... Sve nam je bilo na izboru
- U prošlosti su živeli ljudi kojih danas nema
- U prošlosti smo svaki dan bili sa ljudima koje smo voleli, a koje je danas život odvukao negde gde ih pronaći ne možemo. Voleli smo ljude koje danas ne možemo ni da prepoznamo
- U prošlosti smo živeli u državi na koju smo se žalili. Danas živimo u banana državi na koju se više i ne žalimo
- U prošlosti je rokenrol bio živ
- U prošlosti se igrao fudbal
- U prošlosti se u cigareti mogao naći duvan, u pivu hmelj, ječam i alkohol a u kafi kafa.Sve u svemu ovih par razloga je po meni dovoljno da svako od nas prošlost stavi u poseban kutak svog srca, a sadašnjost bar pokuša učiniti jednog dana dostojnom sete i nostalgije.
+