Čovek je prvo hodao na četiri noge, pa se njegovo pražnjenje fekalija nije mnogo razlikovalo od životinjskog. Stane uz neko drvo, digne malo nogu i obavi nuždu. Kako je vreme prolazilo i kako su prednji udovi postali ruke, morao je to da radi u drugom položaju. Pošto je već stajao na dve noge, vukli su ga životinjski koreni, pa je morao da čučne kad kenja. Malo se tresne i nastavi dalje. Počeo je da pravi alate, postajao je inteligentno biće. Bio je red i da brisanje dupeta dovede na viši nivo. Pražnjenje se i dalje izvodilo u čučećem položaju, ali je sada uveo brisanje listovima biljaka koje su ga okruživale. Posle toga su nastale i neke primitivne gaće jer je higijena bila podignuta na viši nivo. Ovo je trajalo milenijumima, do izuma toalet papira. Prvi primerci su bili hrapavi, al šta je tu je, kad se svi brišu, brisao se i on. Onda se i taj papir razvijao, prvo bio reciklirani, rozi, a danas je brisanje dupeta na nivou koji će se teško dostići. Imamo čast da se brišemo papirima od celuloze, stopostotne. Dok ne izumeju nekog robota koji će ovu rabotu vršiti umesto nas.
- Evoooooo! Evooooo!
- Šta oćeš Adame više koji kurac?
- Evoooo, aj uberi mi list sa te zabranjene jabuke, da se obrišem!
-----------------------------------------------------------------------
- Sine kupi gajbu piva i karton kisele za špricer. Možeš to da poneseš? Ma šta možeš moraš, za šta sam te pravio koji kurac! I kupi mi onaj toalet papir žuti sa cvetićima, troslojni, što miriše na livadu, podseća me na detinjstvo!
