Poremećaj koji pogađa tranzicione narode, mahom balkanske, a ponajviše one koji su doživeli sve čari radničkog samoupravljanja.
Elem, u njihovim glavama se nikada nije završila reprodukcija njihove omiljene pesme iz doba bratstva i jedinstva, pod nazivom "Radio - ne radio, radi mi radio", pa su u nekom hipnotišućem, poluzombišućem psihičkom stanju ostali za svojim radnim mestima iako je ekonomska poplava odavno došla do brade.
Iako veću vrednost ima novac iz "Monopola" od one crkavice koju dobijaju svake prestupne godine, oni stoje postojano kano klisurine, ne dozvoljavajući šamarajućoj svakodnevici da ih trgne iz bunila
Zna svak radan čovek kako je lepo imati posao, te uživati u plodovima koje on nosi, ali i kako je teško kada posla nema, te se tako u razmišljanju i kalkulisanju on malo pogubi, jer je logika sveta malko drugačija od logike pojedinca. Dakle, preduzeće propada jer je država zatajila, uprava (postaljena od vladajućeg partijskog rukovodstva) se bogatila, sindikalci su punili zamrzivače polutkama, a obični radnici su radili svoj deo posla i ćutali, jer su, eto, verovali da će neko tamo uraditi nešto, kao onomad osamdes' i neke kada su oprostili dugove, te će sve biti lepo, bajno i sjajno.
I tako radnik ustaje u pola šes' izjutra, vuče se ka svom radnom mestu (jerbo za klackanje u gradskom prevozu nema para), 8 sati rutinski odrađuje svoj deo posla, vazda očekujući da na oglasnoj tabli vidi obaveštenje naslovljeno "Bolji dani su došli", koje će biti kruna dugogodišnjih obećanja o tome kako će biti bolje sutra ili prekosutra. On guta sve te priče, guši se njima kao beba kada zgrabi cuclu, on kusa tu vrelu poparu, ne duva pre zalogaja, jer njemu je to hrana.
"Ma, neka nikada ni uplate te zaostale plate, samo penziono i staž neka srede i neka buduće isplate budu redovne", misli se on. Laže i truje samog sebe. Čuči tu zato što radno mesto doživljava kao dedovinu, to je njemu njegova borba dala. Propada tu jer pesma i dalje odzvanja u ušima, iako radio ne radi jer nema struje - isekli su je zbog duga, lopovi i secikese, barabe. No, on opet ustaje u pola šes' i 'ladnom se vodom brija, na suvo, kao onomad u vojsci, na jutarnjem zboru...
Dok sveopšte sivilo sveta i vremana u kome bitiše gradi kovčeg, on sam svojim delima zakucava eksere. Kad je bal, neka je maskembal, brate. Neka svet vidi, a i ostali dušmani, šta je inat, bre.
