Bolesno radan i vredan covek koji nikad ne miruje pa cak i kad spava ili je negde na odmoru.Njegov preterani strah za za egzistenciju ga tera da popravlja,srafi,kopa,trebi,cisti,nosi,pomaze nekom bez potrebe,gura neznanceva kola da upale,skloni mrtvu zivotinju sa puta,prepokriva crep,gletuje zid u podrumu i sto je najgore od svega jede stojeci na svojim mucnim nogama kojih je meni vise zao nego njemu.Blago mazohisticki nacin zivota je njemu sasvim uobicajen te mu je drago kad zadobije malu povredu na radu,zavije neki zavoj na brzinu i pici dalje u nove radne pobede.Na takvo ponasanje ih tera jaka ali i realna paranoja pa u ocima drugih jedinki uvek izgledaju kao cudaci.Da vas ne gnjavim sad sa primerima jer sigurno u svom okruzenju imate nekog takvog,koji vas recimo budi u pola sest ujutru zakucavanjem eksera u zid!
