Na svadbi pod šatorom/barakom na jugu Srbije, ova rečenica označava vrhunac, eksploziju veselja. Posle te recenice, žene padaju pod astal grleći decu, oni što su bili pod astalom ustaju, a svi sto imaju bilo šta od naoružanja, prazne svoje šaržere pucajući u bele miševe koji im se priviđaju na krovu barake.