Žalopojka nekadašnjeg ratnog veterana a sadašnjeg penzionera čiji je život bio protkan opasnostima u ratu i gladi i sve to u ime države koja je bila željna parčeta zemlje i slave po ceni tuđih života jer njima nije bilo bitno ko će da umre a ko će da ostane živ a nisu mu dali ni orden za hrabrost niti mu dali poštenu penziju da može pošteno da živi dok ne umre. Zahvalnost na nuli.
Popisivač: Deda, koliku penziju imate? Jeste li bili u ratu?
Deda: Aa?! Eee sinko, ratovah za one koji behu podjednako zaljubljeni u život i smrt, ni zahvalnicu mi nisu dali, ni orden a kamoli neku pristojniju penziju, samo im je dupe zinulo za parče zemlje da bi se širili. Sinko moj, mani se ćorava posla i idi nešto radi. To što ti radiš nema hleba od tog.
