Imaginarni metak koji te spiči pravo u srce junačko i od njega pravi srce udovičko, rušeći temelje detinstva stvorene od čačanskog čipsa, Liu Kangovog fatalitija i Luisa Nazarija da Lime, od milošte među narodom prozvanog Ronaldo. Razjeb je uzrok onog šugavog osećaja koji ti se javi kad vidiš kako je Terminator evoluirao u Guvernera Kalifornije, oženio se grabuljom i pustio stomačinu Petra Božovića. Kad sretneš najjaču ribajlu iz srednje a ona izgleda kao da jede koncentrat i ostale komponente, samo što ne krene da rokće, ima šljivu ispod oka i pritom vuče dva plačljiva žgebeta dok u supermarketu traži najjeftiniji prašak za veš. Kad vidiš kakva je šlajmara postao Bora Čorba. Kad saznaš da onaj lik što viče 'a gde je pečat?' nije trolmaster nego obična pijandura. Kad prestaneš da pratiš voljeni klub zato što je neko cirkuskog majmuna, za kog Milija Babović tvrdi da mu je sin, ubedio da ume da igra fudbal. Kad sa roditeljima gledaš priloge o vunderkindovima na Dnevniku, Kvadraturu kruga o šesnaestoro dece koja žive sa bolesnom babom, otac im se udavio u baruštini kad se pijan vraćao iz kafane, majka im pobegla sa poštarom, a oni su svi odlični učenici dok istovremeno osećaš kako te svaki roditeljski pogled seče kao nož jer počinju da sumnjaju da će od tebe ikada biti nešto. To ti je, rođače, razjeb.
- Ladno moćni rendžeri, au od kad to nisam gledao. Hahaha evo onog crvenog, kako se beše zove.... Adam? Nije bre Adam, Adam je zeleni valjda... Džejson bre! Da bre, Džejson jebeni! Što sam se ja kao klinac tripovao da sam crveni rendžer. Eeeee, kako nam je ekstra bilo tada, a šta ova deca danas znaju, pitam te?
- Čoveče, ne znam kako da ti kažem... Crveni rendžer je fegetaš jebeni, taj glumac je toliko pukao da je počeo da glumi u gej njavi i kolje se pod rep za petsto dolara po sceni, ako ne i za manje. Lik je derpe, čoveče, svo vreme ti je idol bio furundžija.
- Oh...
