Osećaj nedeljom popodne. Sve je tako baršunasto, nestvarno. Javlja se nakon slučaja teškog pijanstva (ona vrsta pijanstva kada ne znaš kako si došao kući). Ustaješ žedan, piješ vode, preznojiš se delimično. Kašika pored tanjira deluje vrlo nematerijalno, ne znaš kojom rukom da je uhvatiš, kako, šta... Odlaziš da vidiš gde je ko. U kafiću ili parku piješ sok ili ono odvratno limunada-pivo i ne razaznaješ suštinu tvog bivstvovanja i dnevnog cilja.
- Što je Steva ovako isključen danas? Samo sedi i gleda u tu kafu kao da je upravo shvatio suštinu i svrhu Veniša oksi ekšna plus inteledžens kristal vajta.
- Pusti ga, vidiš da je razređen od sinoć.
- Aha. Jebi ga.
