…ali doterao si cara do duvara! Više razumevanja nema.
Otac te je opravdao kod ucveljene majke i kada je razredna onomad javila da pušiš. "Šta bre kukaš, luda ženo, pa od nas je to i video." Nije se latio kaiša ni kada je direktorka, posle ekskurzije, javila da je iz tvoje sobe mirisao neki drugačiji dim, koji ne liči na duvanski. Majka je opet kukala, raspitivala se po Drajzerovoj i Palmotićevoj o trajnom smeštanju na odvikavanje. U svojoj glavi je već videla sahranu, jer si se predozirao džointom. Ćale je i to krajnje evropejski podneo, bez galame, batina i verbalnog opštenja, sa ucveljenom ti, sedativima nakljukanom, majkom. Kako da ti zameri kada je i on svojevremeno, na putu od Cepelina do Bisa, vozeći Rakovačkim putem, umeo u svom novom "stojadinu" da pripali džoint i to sa izrazitom strašću! Pokušao je razgovorom da reši i kada si sestru od tetke jurio sa spuštenim gaćama oko kuće, smatra, lude godine su to. Lično te vozio i na ispiranje želuca, kada si popio svu rakiju i svo vino koje se godinama čuva za tvoju svadbu. Prvobitno se čuvalo za diplomski, ali postalo je izvesno da do toga nikada neće doći. Izvlačio te, preko školskog drugara, svaki put kada si "slučajno" priveden da prespavaš u stanici.
Želeo je uvek da bude otac, kakvog on nije imao. Dan danas oseća da mu bridi guzica od kaiša kojim je major Stanković (kako je morao da se obraća tvom dedi, svom ocu), praznio svoju neistrošenost i dosadu u životu. Mesec dana nije smeo da jede u kući, kada je rešio da upiše primenjene umetnosti. Obećao je sebi da takav ni minuta neće biti. Verovao je da si na malo višem intelektualnom stupnju od vašeg labradora, jer je i njega čak uspeo razgovorom da dresira. Samo za tebe nema pomoći! Uspeo si da u svom ocu, slikaru i vajaru, nadasve emotivnom, nenasilnom biću, pacifisti, probudiš potisnute gene majora Stankovića! Prevršio si svaku meru, dečko!
Direktorka škole: Znate, profesorki Jovanović je ukrao mobilni telefon iz torbe…
Majka: Kuku!
Otac: Polako, polako, ne kukaj! Nadoknadiću, koliko god da košta, e pa duplo. Ići ću i kod profesorke, lično da se izvinim…razumite, oni su sada u tim godinama!
Direktorka škole: Razumem ja sve, samo, on je u tu istu torbu, kako da kažem…ejakulirao, dok je profesorka izašla na trenutak iz kabineta!
Majka: Jaoj, on je i seksualni manijak! :čupa kosu sa glave:
Otac: Aman ženo, polako! Kupiću i novu torbu! Zaista ne znam šta mu je…
Direktorka škole: Znate šta gospodine, čvrsta ruka sve rešava!
Otac: Ja to ipak pokušavam razgovorom, dvadesetprvi vek je, ne bih da budemo nasilni i brutalni!
Direktorka škole: Ima još nešto što vam nisam rekla, a najviše zbog toga sam vas pozvala! Posle svega toga, uzeo je ključ kabineta i kada je profesorka Jovanović ostala sama, zaključao je unutra. Pošto je ona sitna, slabašna žena, nije mogla ništa protiv njega! Ucenjivao je da je neće pustiti dok ga, kako da kažem, oralno ne zadovolji! Čak je jednom rukom držao njene obe ruke zarobljene, dok je drugom onako, penisom kuckao po čelu, ako me razumete… Pokušajte da razgovarate sa njim...
Majka: :doživljava simptome moždanog udara:
Otac: Kurac ću da razgovaram, da izvinete! E sad je najebao! Razumem ja i godine i pubertet, ali da ucenjuje žene, da bude silovatelj! Kad izvučem kaiš majora Stankovića, zapamtiće me! Jeb’o me i dvajesprvi vek i nefizičko vaspitavanje dece! Jeb’la me i Opra Vinfri i njene mirnodopske emisije! Nateraću ga da sažvaće sva izdanja "Postanite pubertetlijin prijatelj" , poserem im se na dečija prava i verbalni pristup vaspitavanju…zadovoljiće on oralno sam sebe, kad ga propustim kroz šake! Manijak poremećeni!
