Prvi mesec
Gazda ti kaže da ćeš imati 18.000 mesečno, bakšiš možeš da zadržiš (bakšiš iznosi taman toliko da možeš da priuštiš sebi kiflu za doručak, a ako je baš prometan dan – i jogurt uz kiflu). Ako se dobro pokažeš, dobijaš povišicu (500 dinara na 6 meseci). Dolaziš na posao pola sata ranije, radiš i ono što nije tvoj posao da bi se dokazao. Gazda te na kraju meseca „časti“ sa 500 dinara više
2-6 meseci
Učvrstio si poziciju, ali nisi primio platu veću od 15.000 dinara, jer je u jednoj pepeljari u lokalu bio pikavac baš onda kad je gazda došao da te obavesti o novom pravilu da se pepeljare prazne momentalno kad neko istrese pepeo ili ugasi cigaretu; zatim zato što si došao na posao u 09:02 a trebalo je u 09:00, nisi se dovoljno kezio mušterijama i drznuo si se da ideš na pišanje u toku smene (ko još ima potrebu da piša više od jednom dnevno? I to lepo može kući da se obavi, a ne da posao trpi zbog toga). Ne buniš se, jer bez tih 15.000 ne bi imao ni za 'leb i mleko, a i gazda te hvali kao primer odgovornog radnika, pa se nadaš da ćeš kad-tad dobiti bilo kakav benefit. Gazda ti obećava prijavu na minimalac ako nastaviš da radiš tako „dobro“
6-12 meseci
Posmatraš situaciju i polako ti naviru pitanja koja se svode na jedno „Zašto li se ovde niko nije zadržao duže od godinu dana?“. Kad komentarišeš to sa kolegama, odgovor bude „A, pa gazda kaže da ga je uhvatio da se drogira!“, „Spetljala se sa nekim narkomanom“. Ne izgleda ti čudno dok se kolega od 40 godina ne „spetlja sa narkomanom“ i zbog toga dobije otkaz. Pomirio si se sa sudbinom da ti je plata+povišica i dalje manja nego početna plata, pa se i ne buniš. Novim radnicima koji dolaze gazda te ističe kao primer vrednoće i odgovornosti.
Posle godinu dana rada, dobijaš napad slepog creva/žuči/upalu pluća/infarkt. Na pomen bolovanja gazda te gleda kao da si mu rekao „Gazda, 'ajde se skinite goli i trčite od Vuka do Skupštine vičući 'Ja sam mali zmaj'“. Dobijaš tri dana za oporavak, a nakon toga i otkaz pod izgovorom da se „obim posla ionako smanjio“. Kad dobiješ poslednju platu, vidiš da su ti odbijene dnevnice za dane koje si proveo u bolnici (ko te jebe kad imaš slepo crevo/žučnu kesu/pluća/srce, a i mogao si da dođeš da radiš čim si se probudio iz anestezije, ništa ti ne bi falilo, taj dan ionako nije bilo mnogo posla).
Mesec dana nakon otkaza sretneš bivšeg kolegu, koji ti kaže da je čuo da si otkaz dobio jer je gazda zatekao kako se pucaš u venu/švercuješ oružje/kriješ pripadnika Al Kaide u lokalu/seksualno opštiš sa magarcem u wc-u.
Definicija inspirisana hiljadama istinitih događaja.
