Bilo da si rešio da prodaješ melem protiv kurjih očiju, izvornu vodu, ili pak toster za trouglaste sendviče, korak jedan je sačinjavanje recepta (s' ljubavlju i bez kompromitovanja kvaliteta, ako se setiš). Potom treba da ga zakopaš negde i da metiš nekoga da stoji tu i da čuva. Pitaće on šta tačno treba da čuva i koliko dugo, ali za 'leb i grog dnevno, neće se više buniti. E sad, zanimaće ga još i od koga čuva to što čuva, da zna da l' da ponese samo helebardu, il' da greje kazan ulja i montira katapult svaki dan. "Ne bi ti to razumeo", liši ga strahova, jer uostalom, ne znaš ni ti sam, tek tamo šes' vekova kasnije pokazaće se ovaj potez kao vrlo gazdinski. Sve što je preostalo da uradite je da jedan dan dok budete čuvali dovučete neke Franjevce i slikate se sa njima i receptom (ne žali novce na slikara, čovek XXI veka voleće da vidi kako je to radosno u davnini izgledalo).
