Razlaganje odlučenog i uvođenje u ponovni proces proizvodnje. Pretresanje i provlačenje kroz kritičko-racionalnu svest. Tren u kome shvataš zabludu ili upadaš u nju, dominantni osećaj je pobede i saznanja pravilnog i ispravnog ili privid i potpuna suprotnost. Za razliku od reciklaže materijalno opipljivih predmeta, ovde se u proces ulazi čim se uoči defekt misli. Bez posledica upotrebe. Ili sa posledicama u najavi.
-Ma da lepo ja puknem one pare što si moji poslali na žuraju, jednom sam mlad!
(Ček', ček', ček'! Šta se ja konj glupiram?! Jedva sam i ove pare izmolio, šta tebi pada na pamet, mongoloidni idiote, idi u ćošak pet minuta i stidi se!)--Idem da joj priđem, pa šta bude.
(Čekaj, gde ćeš, pogledaj je, boginja)
-Ma neću. Ko je jebe.
....
Brate, ona moja drugarica, kaže da baš šteta što si je gledao k'o manijak i prevrtao očima, znojio se k'o blesav, a nisi joj priš'o. Kaže da si joj bio sladak. A posle si isp'o šmokljan.
