Umesto nekoliko rečenica za izražavanje određenog stanja ili za opis osećanja, doživljaja, mladi najčešće koriste samo jednu reč. To je direktna posledica nečitanja. Među školskom omladinom retki su pojedinci koji čitaju, jedva ponešto iz obavezne lektire, uglavnom se gleda - TV, najlošiji filmovi holivudske produkcije, sa još gorim prevodima, Internet... Reči koje se pri tom usvajaju najčešće su iz šatrovačkog ili anglosrpskog žargona.
Jednostavno, kada treba da vam ispričaju svoje viđenje nekog celodnevnog događaja u kojem su učestvovali - čine to sa nekoliko uopštenih reči.
Rečnik nikada nije bio siromašniji. Reči kojima se najčešće služi beogradska omladina su:
Bleja(nje) - ne raditi ništa, lenčarenje,
bruka - nešto divno, najlepše, najbolje,
gajba - stan,
gilje - patike, obuća uopšte,
iskuliraj - ne obraćaj pažnju, zaobiđi to,
jaša - jakna,
kul - jako dobar, najbolji,
maja - majica,
opušteno - samo polako, bez žurbe, bez nervoze,
smaračina - dosađivanje,
smor - dosada, dosadnjaković,
super - veoma dobro, izuzetno,
treša - trenerka,
has - jelo,
štek - nešto skriveno, sačuvano...
