Prijava · Registracija
64 : 7
16-em-plus     16-em-minus
65 : 7
64 : 8

Stranac u Beogradu

Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

I da ti još ovo kažem, rođeni.

Nekaka me je tamo nelagoda pritiskala, baško da sam s neba pao. Osjećo sam se ko potpuni stranac, al' valjda to tako treba. Tamo su ti, meščini, i domaći jedni drugim stranci.

276 : 35
16-em-plus     16-em-minus
277 : 35
276 : 36

Svojko

Selfi.

Jao, vidi što mi je lep svojko, moram da ga okačim na Fejsbuk!

357 : 84
16-em-plus     16-em-minus
358 : 84
357 : 85

Fenix

Latinsko ime za nadu.

Bezbroj puta je umirala i rađala se, a zna i da odleti.

100 : 7
16-em-plus     16-em-minus
101 : 7
100 : 8

Motka

Merilo kvaliteta bilo koje institucije u Srbiji.
Merenje se vrši na sledeći način:
Uđete u neku instituciju (Skupština, sud, bolnica, Poreska uprava, Elektrodistribucija, Parking Servis...) i počnete redom da mlatite zaposlene motkom.
Ukoliko postoji mogućnost da se o nekoga ogrešite, za tu instituciju ima nade.

235 : 14
16-em-plus     16-em-minus
236 : 14
235 : 15

Zašto je dobro biti ćale?

Ово неко трик питање, а?
Зар није очигледно? Оно - митоза, мејоза, настављање лозе, огњиште, сећање на прадедину споменицу, патријотизам, небески народ, пензиони фонд, још мало огњишта? Добро то, то је по дифолту, мајка му стара. Али, има још тако пуно "за", мање сакралног карактера, да човек просто пожели да залиху кондома напуни водом и промптно пофрља на пролазнике. И баци се на посао. Како који посао? Еее, ово је последњи пут да ти показујем.

- Сам назив (тата, ћале, отац, ћаћа) јебе маме. Буквално, фигуративно, како год. Моћно је. Плодни папе, машина за производњу потомства. Ћале си. Легенда си. Родитељ. Тата-мата. Творац. Боготац! Маћори. Аутор.

- Можеш да немилосрдно патишпањишеш уоколо и изиграваш фацу, нарочито ако ниси матор. Као: "Јеботе, што је скочио педеве. А баш ми ћера јутрос каже 'Тата, можемо ли да купимо хрчка'". И онда сви као "Имаш дете?" "Ма, да" - одговараш на кулијанском наречју, "ја то онако успут, то ти је ништа. А возим и голфа тројку, тјунован, шампањ боја".

- Пред женским светом си цар. Падају на то: пажљив си, родитељ тааако сwатког детенцета. Види му сааамо распар чарапице... Упамти: "бући-бући дете" лако прелази у "бући-бући вршњак". Обавезно опет помени голфа.(Жено, ако читаш ово, не настављај, шалио сам се... Јесте, глупо је, да жао ми је, знам - на каучу... Е, пази сад, читаоче, 'начи све је сува истина! Настављај.)

- Можеш да се под плаштом детета провучеш за милион ствари.
Клопаш све редом, шатро да пробаш, па да провериш рок, па не може оно, болеће га тииииба. Легитимни Чоколешник, ало! Први новогодишњи пакет је твој, нарочито ако је беба рођена крајем године! Јер тада не може из њега ништа да хаса (евентуално му дај да глође кутије, згодно је за прве зубе). А и касније се уграђујеш онако момачки, ко Ђинкић у приватизацију.

- Игрице, цртани. То је посебан одељак. Ти им само помажеш. Ти испробаваш. Ти само прелазиш неки тежак ниво, скењаваш боса, јер мора да се искомбинује пет раштрканих тастера плус скрол на мишу. И играш, жртвујеш се - шта ко може да ти каже. Исто и за цртане. Сад можеш до миле воље да турираш све: од Блуфонаца до Бетмена. Глуми ту колатералну штету, а овамо пуца ти стојан.

Има још тога онолико, али сконтао си ваљда срж, носачу мошница, сапатниче по полу. Зајебавај се док можеш, а после... Па, наставићеш да се зајебаваш, дакако. Ћале.

- Тата, јеси завршио са тим примером?
- Ево, управо завршавам. ’Оћемо Лего Стар Ворса?
- Тоооо!

18 : 12
16-em-plus     16-em-minus
19 : 12
18 : 13

Večiti student

Kada popuniš toliko uplatnica da znaš broj žiro računa faksa i poziv na broj napamet.

333 : 52
16-em-plus     16-em-minus
334 : 52
333 : 53

Ona je malo drugačija

Ona je malo ista.
Samo će trebati vremena da shvatiš.

525 : 122
16-em-plus     16-em-minus
526 : 122
525 : 123

Ona džukela

Тако се звала керуша Мила пре него што су јој одсекли ноге.

57 : 9
16-em-plus     16-em-minus
58 : 9
57 : 10

Senka na Sretenje

По народном веровању, начин на који мечка проверава да ли стижe лепо време.

На Дан државности, један становник Србије је изашао до контејнера, покупио пар буђавих кора хлеба и ужурбано се повукао назад, у мрак своје уџерице.

Од њега није остала ни сенка. Иду бољи дани...

36 : 0
16-em-plus     16-em-minus
37 : 0
36 : 1

Anestezija

Шокантна нетачна информација после које следи непријатна, али већ много лакше подношљива истина. Прво иде преувеличана жвака, која слушаоцу подигне притисак, а затим му се, док претура по џепу тражећи таблету нитроглицерина, сервира права прича. Утрнули слушалац, радостан због избегавања првобитне судбине, потпуно заборавља да је она била исконструисана у старту, те реално, значајно срање прихвата лаганезе, ко вест о водостају Замбезија.

- Е, па где си ти до сад, жено?
- Ма имала сам проблем с колима.
- А?
- Мислим да сам изломила оно... како се зове - крило, ретровизор и браник. Шта ћу кад не умем да паркирам у рикверц. A онај контејнер је близу много.
- Лелееее, где ти дадох кола, па јебем те у хромозом тај женски. Песто јура има да ме одере Владе Лимар да ми то среди, лелееее. А рекао сам ти био...
- Ма није бре, ложим те.
- А?
- Кола су океј, ишла сам пешке, него пукла ми штикла на овим сандалетама, па сам купила нове, погле, какве су, а? Само четр’и хиљаде и нешто.
- Уф, пресече ме, бре, која глупа фора.
- Јесу добре? Ево ти картица. Долази нам мама сутра иначе.
- Ма супер. У сунце ти, добро је.