Prijava · Registracija
17 : 8
16 em plus     16 em minus
18 : 8
17 : 9

Dnevnik o psu

Ситна киша се лагано претварала у суснежицу док сам журним кораком већ залазио са кеја у Лењинову улицу. Била је то јануарска зима у престоници давне године. На улицама одавно већ нема људи а покоји путник намерник који се нашао на поплочаном покислом шеталишту, брзо је оборене главе наставио свој пут. Невреме и северац је штипао свуда по лицу, а на мојим наочарима су се промаљале прве капље. Нико није могао да види разочарење које ме је све више обузимало. Изгубио сам све, задњи чек студентског кредита отишао је заједно са два пара жандара. Изневерен од самог себе, дошло ми је да спакујем целу своју изнајмљену собу у Македонској улици у Земуну и заувек напустим то своје, сада већ лепо студирање права са само једним положеним испитом у јануарском року и одем далеко одавде, да побегнем некуд, ни сам не знам где. А моји доле мисле да сам положио сва три и да имам новца до средине фебруара када би најраније могли да ми пошаљу нешто пара. 300 џепних динара и ја. Сами на овом свету.

''Да ли човек може да падне овако ниско'', помислио сам. Картања никад краја све до данас, када немам чак ни да се вадим. А и не бих се вадио, нема изласка. Није добро ни кад се добија, увек остане та слатка помама ''Ајмо још једну, дупло улазим''. Шта сам све прокоцкао, нисам могао себе да погледам у очи. И тако, негде дубоко у својим мислима, у том ништавилу, до свести ми је допрло цвиљење неког пса, скоро као тихо завијање. Био сам управо пролазио поред пијаце када сам између опустелих металних тезги, с којих се слива кишница и добује у ритму марша, на уском пролазу кроз средину пијаце, угледао неки други живот како јадикује над својом судбином. Или можда дозива у помоћ овде где никог нема.

Застао сам на трен, у жељи да му видим очи и главу. Био је окренут леђима, видео сам му само распрхнут, полупоквашен реп и пола тела. Глава је била негде између прљавих тезги. Као да је осетио да га посматрам, тело му је сада отишло тамо где је малопре била глава и њушка му је провиривала на ћошку. Црне псеће очи су држале поглед на мени. Није више завијао, само је гледао, као и ја. Изгледало је као да га море исте муке, да су на овој пустој прокислој улици остала само два сапатника, он и ја.

Авлијанер. Мали па жут, свуда, осим на шапама, које су биле одвећ црне од прљавштине и помешаног блата са кишницом, и на самој глави, између очију све до почетка њушке. Једино је то било бело, све остало светло жуто, као сунце када излази зором. Уши клемпаве али су стајале високо подигнуте, као у вука. Чељусти затворене а из носа излази врућ ваздух који издише. Само ћути и гледа. Није био ни премшрав ни угојен, некако складан али тужан. Држао се уздигнуто у том сивилу, међу остацима од промрзлог кромпира и плеснавог јужног воћа, предњим ногама стајавши на одводу у који се слива надошла вода. Неми, нисмо знали шта да кажемо један другом. А нико да прекине тишину.

''Жућо!'' Нисам знао како да га дозовем, како назвати жутог кера друкчије? Стајао је и даље, непомеривши се. Решио сам да га још једном дозовем пре него што одем, нешто ме је вукло да га бар упознам. Гледајући њега, заборавио сам на своје проблеме. Мислио сам да је мени најтеже са својојм савешћу али није. Њему је било, без дома, без хране, без својих. ''Жућо'', узвикнуо сам ка њему, као да му заповедам да дође. Уздигао је главу горе и после пар секунди, када сам већ почео да окрећем главу, лаганим кораком је дошао до мене. Сагао сам се, Жућа ми је лизнуо длан, погледао ме сетним очима и нечујно цвилео, као да ми се јада и осећа патњу.

Упалиле су се прве светиљке. Остали смо више од 10 минута на тада већ снегу, који је замрзавао палу кишу за поплочано шеталиште. Као да сам срео старог пријатеља. Све смо се разумели. Жуто крзно му је било на неким местима мокро и скорело све до коже и на леђима се претерано лињао. Шака ми је била пуна жуте длаке али нисам марио. Упознао сам неког малог са малим срцем и душом заоденут псећим изгледом. Загрлио сам га и осетио сам керећи врат и главу на себи. Он је подивљао на кратко и ставио шапе негде на мој капут. и стао да ме лиже по лицу. Пали смо на мокар под и ваљали као највећи умоболници на том кијамету. Морао сам, нешто ме је терало да се лудирамо. Играо сам се с Жућом као што никад нисам, ни са једним псом. Било ме је брига шта ће рећи неки пролазник или неко с прозора али таквих није било. Само пас и ја.

Усправио сам се касније, Жућа ме значајно и с надом погледа. Пођосмо. Он поред мене или ја поред њега. Као на корицама руских бајки где ловац или путник иде а прати га његов верни друг. Изашли смо из Лењинове, па код цркве, преко парка, до прилаза, па узбрдо до Македонске. НИједног трена ме није погледао, ишли смо ћутке, у миру, где речи не би могле да дочарају доживљај. Стигли смо пред кућу, имао сам мало мука док га нисам утерао у улаз. Он прво леже на отирач испред стрехе, па неће да се помери, ваљда је тако научио, изгледа да није имао никад неког свог, неког човека. Само пси и улица. Хладан као да је у Дунав упао, унео сам га и запалио пећ. Он само једном залаја и умири се, држећи главу на поду, очију широм отворених, као да је уморан од овог живота, иако у пуној радној снази.

Опрао сам руке и сео у столицу поред њега. Осећао сам се растерећено и ослобођено од ланаца коцке. На свету има много оних којима треба помоћи, који заслужују то. Замало да га никад не упознам, а био би грех. Жућа ми је то показао кроз све ове године колико сам га имао. Нисам се више коцкао. Не би имао ко да ме извуче из тог пакла. А Жућа је то успео а да није рекао ниједну једину реч. Учинио је то само својим погледом. Тим његовим црним псећим очима.

103 : 23
16 em plus     16 em minus
104 : 23
103 : 24

Iskorišćen

Од система, од људи, од живота.

А борио се свим расположивим снагама. Чирокана и мартаја, зихернадла и анархија. Житије достојно Сида Вишиса и Боба Гелдофа. Челом на пендрек, пљувачком на естаблишмент, урликом на политички говор. Алкохолом против депре, дрогом против бесмисла. Отмицом против отмичара.

Па и данас би накострешио оних преосталих 12 длака на ћелавој лобањи, гурнуо контејнер на марицу, показао средњи прст монарху, премијеру, патријарху. Све то и даље лежи у њему, али више не излази напоље. Демони вршљају и сада подривају његов (нервни) систем изнутра.

Није мртав, али неће још дуго.

Exploited

Definicija pisana za TDZP

42 : 16
16 em plus     16 em minus
43 : 16
42 : 17

Šoping

Ono što je Bog podario muškarcima kao savršenu priliku da posmatraju svoju i sve ostale žene dok iz njih izbijaju neukrotive planske i trenutne želje. Jedan od retkih događaja kada žene stvarno ne mogu da kontrolišu sebe. Savršena prilika za akciju.

23 : 9
16 em plus     16 em minus
24 : 9
23 : 10

Vaginalni grč

Vučićev osmeh.

47 : 5
16 em plus     16 em minus
48 : 5
47 : 6

Vitonjara

Фејк изведба Луј Витон торбуљаге. Земља порекла Кина. Овлашћени дистрибутер Quan Sying д.о.о., отворени тржни центар у Блоку седамдесет, други спрат, локал 221, одмах поред увозника ретардираних светлећих слика са покретним водопадима и плазма лампи са три мелодије. Неизоставни аксесориз љомберки што пате да им препознатљиви иницијали заклањају непостојећи персоналити.

Димензија таквих, да обезбеђење у Народног фронта има налог од стране Интерпола (јединица за трговину људима) да их задржи на чувању, јер се према слободној процени у једну овакву торбетину може сместити три до шест новорођенчета. Мада и поред тога, иницијалчине које вриште на овом далекоисточном продукту чине да изгледа мања него што јесте.

Носи се уз јутрос испеглане праменове Фрст Аустриа прастаром пеглом за косу и уз аутфит карактеристичан за припаднице лакшег пола, пазарен од џепарца после снимљене рекламе за мушке медицинске препарате које се врте на СОС каналу. Неизбежан детаљ за употпуњавање слике је имитација најновијег Шљамсунг Галаксија што мош се нађе на Купинду за педес јура да стоји у овом тврдокорном цегеру одмах поред неперсонализованог Бусплуса са нула динџи.

- Е, мачко, ако нећеш нигде да седнеш у полупразном басу, мрдни ми ту витоњару с главе, па да могу на миру да играм змијицу на Нокији. Помери је на друго раме, или још боље спусти доле, ионако нас у педесетици све заболе за те иницијале нашкрабане загогорелим пиринчем.

Definicija je napisana za revijalni deo takmičenja "Tvoja definicija zvuči poznato".

326 : 20
16 em plus     16 em minus
327 : 20
326 : 21

Andrićke

Цвиџе са јаким, црним оквиром. Радо их је фурао Андрић, и тако их лансирао у мејнстрим.

Српски пандан Ленонкама, само што овај наш трендсетер није незапрани хипик него ни мање ни више него нобеловац. Ето ти га на глобализацијо, "Швабо рукама а Србин виљушком" зонфа.

- Види ову чкапи, уф каква је са овим порнићарским цвикерима!
- Хехе, јесте добра са тим Андрићкама.
- Андрићкама? Хвала ти, ти вирусу ерективне дисфункције.

33 : 3
16 em plus     16 em minus
34 : 3
33 : 4

Neuređena država

Stadijum koji prethodi uneređenoj državi.

172 : 25
16 em plus     16 em minus
173 : 25
172 : 26

Devojke koje povodom devojačke večeri nose majice sa natpisama

Живина.

Мајице са натписима на девојачкој вечери нису биле кул ни код женске екипе која се прва досетила ове пошалице. Шта год на мајицама да пише - једноставно је непотребно и крајње шабански. Није довољно да се резервише сто у локалу и најстрашније избаханалише као што је и ред, него је потребно привући пажњу и ставити до знања свим гостима угоститељског објекта да се нека од њих, ето, удаје, а да су оне прелуда екипа која није жалила ни времена ни пара, па су испринтале ове луцкасте натписе.

Мајице наравно не би имале никаквог смисла да се одмах не фотографишу и у јеку журке не окаче на нет. И тако укруг, гледају једне од других и упорно копирају ову немаштовиту и глупу фору. Зајеби.

Ko je jebo, jebo je, u subotu se udajem.

Kuma nije dugme.

Jedna je sestra.

Ja ću kuma...

Duvajte ga ćurke.

63 : 3
16 em plus     16 em minus
64 : 3
63 : 4

monoobrva

Jedna velika obrva sačinjena od dve normalne obrve spojene mostom

694 : 38
16 em plus     16 em minus
695 : 38
694 : 39

Bolna tema

Tema za koju vas zabole kurac.

- Brate el znaš da u Kini bio zemljotres?
- Znam brate, nemoj, to mi bolna tema!