Cleve - omiljene definicije

Čekpoint

Linija koja razdvaja stari asfalt od novog.

-Jesi osjetio ovaj čekpoint, majke ti?
-Čuj osjetio? Pa da si vozio malo brže, odvojio bi se od zemlje taman toliko da se prekvalifikuješ u pilota.

Sanjao sam te

Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga ukoliko dotična ne pristane na igrariju.

Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.

Odužiti

У прошла времена, док су мушкарци ишли у војску уместо да жвалаве за женом која је прегорела у соларијуму, а док су жене више разбијале јаја о тањир него о дупе, човек који је завршио војску говорио је да је "одужио дуг држави и народу". С обзиром на данашњи начин живота, овај израз се може сматрати историзмом.

(Београд, мај 1914)
Душан: Говоре људи да ће бити рата с овим Швабама.
Јован: Уста им се осушила.
Душан: Што?
Јован: Шта ће ми рат који курац, већ сам у рату с Турцима изгубио ово око, а с Бугарима зарадио реуму, још ми само ови фале.
Душан: Немој тако, ипак је част борити се за отаџбину.
Јован: Какву отаџбину, какве пичке материне, боримо се за оне мајмуне на власти, ми за овог Петра да може да јаше пољима као какав ослободилац и да га сликају оним фотопаратима, како се већ зову, а ови пречани ратују за оног њиовог Фрању, да би могао да говори по свету како је он неки заштитник Европе и цивилизације. Пљунем им ја и на ослобађање и на заштиту.
Душан: Аман човече, немој тако, греота је!
Јован: Једи говна и ти и греота, ја само желим да одужим, па да се терате у курац и ти и Перо и Врањо и Србија и Европа, хоћу да одем на породично имање назад, да живим живот нормална човека, да ми се срце не кида сваки пут када гледам Зорицу како ме плачући прати. Слобода за државе, слобода за народе, слобода за вере, само слободе за човека нема.

NJegoš mi se u snovima javlja

Израз који се употребљава кад кажете нешто паметно, па вас сви похвале са "свака ти је ка' Његошева".

(1371. година)
Вукашин: И сад ја идем да се јебавам с овим Турцима, док они остали чешу јаја и чекају прилику да ми шукну нож у леђа.
Угљеша: Шта ћеш, кад су Срби неспособни да направе своју државу.
Вукашин: Нису неспособни, но лопови.
Угљеша: Е свака ти је ка' Његошева.
Вукашин: Његош ми се у сновима јавља.

Nazivi šminke

Синтагме са што више натрпаних енглеских и латинских речи, као и акронима и бројева. Наравно, никаква логичка правила се не поштују при називању производа.

(супермаркет, субота поподне)
Дане: Е комшинице, да немате онај... у мајку му како иде... минимакс фактор 45?
Продавачица: Шта?
Дане: Ма они бре... супер ајс фактор минимакс 45 фактор?
Продавачица: Не знам шта вам је то.
Дане: Ма она бре шминка што иде на очи.
Продавачица: Комшија, јесте ви сигурни да знате шта 'оћете?
Дане: Хоћу 2000 евра да платим воду и да јебем мајку Манету што ми уш'о два метра у међу, али то није тема конверзације. У ствари чекајте, сад ћу да назовем цењеног брачног супружника.
(вади телефон, окреће број, јавља се женски глас са друге стране)
Дане: АЛО ЖЕНО ЈЕБЕМ ЛИ ТИ МАЈКУ

Jesenče

Јагње које се посебно узгаја, јер намењено за светог Николу као "жртва". Највероватније остатак паганског обичаја.

Вукашин Мрњавчевић: Здрав по Богу, Балша, стотину годинах!
Балша Балшић: Ево, ја доша' да се договоримо да саџгамо ону аветињу од Алтомановића.
Вукашин Мрњавчевић: А како ти, по Богу брате, осмисли?
Балша Балшић: Ја се мишљу носијах да ми заједно са Дубровником светлијем и са твојијем сином Марком на Алтомановићу ударимо кано стотину громовах.
Вукашин Мрњавчевић: Свијетли соколе и по Богу брате, Балша, ми бисмо збиља могли ударити на ту аветињу што се Алтомановијем именом кити, но мој ти се Марко у уклањање кебабовах и танагах женскијех дао.
Балша Балшић: Вукашине, сине од јунаках, лако ћемо ми угодити, а Марку нека су танге од Бога просте, све док те танге женскијех вагинах скривају.
Вукашин Мрњавчевић: Мудро збори од Балшића Балша, мудро збори, ал лудо говори- стотину ће преврнути женах, сто и прва њему главе доће!
Балша Балшић: Но мој брате од Мрњаве Вукша, боље жена но турски јатаган!
Вукашин Мрњавчевић: Војиславе, слуго од јунаках!
Војислав: Не брин' господару, од Мрњаве Вукша, у Вој'слава крилах у ногама, трчи Војо кано соко тица!
(диже чашу славни Вукашине)
Вукашин Мрњавчевић: Војиславе, слуго од јунаках! Прва вјеро, потоња невјеро! Данас ћеш ме издат не вечери, ти ћеш мени донети јесенче! Здрав ми буди и здравицу попој, винах попиј, а на част ти пехар!
Војислав: Хвала тебе, славни Вукашине, хвала тебе на таквој здравици, ал не хвала на такој бесједи! Ја невјера никад био нисам; нити јесам нити ћу кад бити! А проклети овче предводниче! Данас јесте лијеп Ђурђевданак! Ако ли ми Бог и срећа даду, те се здраво и Приљепах вратим, ухватићу овнах предводниках, везаћу га уз то бојно копље, као жена куђељ уз преслицу, носићу га у Приљепа бијелах!
Ован предводник: (претећи) Беее беее

Akteri reklama za smoki, čokoladice i tako neke tinejdž grickalice

Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.

Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.

Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.

Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.

Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.

Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.

Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.

Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.

Smoki, ne da ti d’odrasteš.

Multitasking

Simultano praćenje dve serije na Fox Crime televiziji, tako što se prate scene jedne serije, a čitaju titlovi koji pripadaju drugoj.

1. scena: romantična večera, cepkanje jastoga i škripa noža
Titlovi: "Žrtva je belkinja, 25 godina, nađena gola i prekrivena orhidejama"
*
2. scena: par preskače čokoladnu poslasticu i baca se na strasni poljubac
Titlovi: "Šta joj je ovo u ustima? Mrtva zmija, aman zaman (for Christ's sake)? Džek, odnesi ovo na analizu"
*
3. scena: on joj cepa haljinu i pribija je uza zid
Titlovi: "Obdukcija je pokazala da su se u stomaku žrtve izlegli zmijčići. Šta je, nije ti dobro?"
*
4. orgazam
Titlovi: "Ispovraćao si mi cipele! Ima da platiš!"
*
5. scena: obnažene grudi
Titlovi: "Za dvadeset godina ovo nisam video, a nisam baš ni morao da vidim"

Ni cirozu nisi zaradio!

Спуст упућен на рачун онога који алкохоличара учи пићу.

Карађорђе: Оклен сад овај испаде? Родофинкине, какве ово несреће доводиш у ову малу напаћену Србију?
Родофинкин: Хо хо хо, товариш Карађоко, ово Жак Жан Карл Луј Филип Бонапарта Филилили Шамполињон, он прави шампањац!
Карађорђе: Шта ти је то?
Шамполињон: Досфолитеее, да пгедставим свој најбољи шампањатс ис 1795. година!
(сипа Карађорђу, Карађорђе испија)
Карађорђе: Каква ти је ово боза?
Шамполињон: То наш најјачии шампањатс, убија цревни систем.
Карађорђе: Је ли, Родофинкине, овај мене мало зајебава?
Родофинкин: Ооо, товариш Ђоко, не, он је најбољи справљач шампањце од Крима до Бретање.
Карађорђе: Милојице! Ооо, Милојице!
Милојица: Реци, вожде?
Карађорђе: Донесидер ону нашу меку женску ракију, да проба овај пицопевац.
(Милојица доноси меку женску ракију)
Карађорђе: Е дедер пробај ову меку, да те видим, пизда ти материна, ни цирозу зарадио ниси, мене ћеш да учиш!
Шамполињон: Оооо мндје, мндје! Шта је ово мндје! Ааа, горим, горим...
Карађорђе: Е то ти ми овде зовемо слабом ракијом, а то ви на усраном западу зовете чист... како оно беше, Рођо, еталон, етамон, дигимон?
Родофинкин: Етанол, товариш Ђоко.
Карађорђе: Е то.
Шамполињон: Ооо мндје, шта ли је тек мушка ракија, ах мндје, мндје!
Карађорђе: Не псуј у пристојном друштву, мислиш ти не зна Ђока да га псујеш с тим мндрњеј, учио Ђока влашки од најбољих гатара у региону! Ми мушки пијемо праву ракију, ми то зовемо зозовача, то ви говнари зовете... онај.... металон, петалон, покемон....
Родофинкин: Метанол?
Карађорђе: Е тај сам.

Ko metalofon

Lik toliko mršav da mu se rebra jasno ocrtavaju.