VanGoga - omiljene definicije

Ravnopravnost

Šljepiti muža po zadnjici.

Konfidant

Uši ima jezik nema. Osoba kojoj uvek možete da se izjadate,
ili pohvalite, ili prospete šta god Vam je u tom trenutku na duši.
Konfidant je onaj koji ima dovoljno strpljenja i razumevanja da sasluša vaše lupetanje, i koji je dostojan poverenja pa to neće preneti dalje.

U trenutcima opijanja, konfidant na speed dial-u je spasitelj dostojanstva.

- Ostavi taj telefon, znaš šta se desilo prošli put kad si telefonirala pijana!
- Ništa ne brini, na vezi mi je Vanja, konfidant.

Petrovače

Autohtona sorta jabuke, sitna veoma otporna na sve bolesti i klimatske promene, a izuzetno slatka. Rađa među najranijim voćem i, u kulturi našeg naroda, predstavlja sinonim zdravog voća pa se kao takva najčešće daje na poklon deci i mladim ljudima.

- Ej, druže moj, kad sam ja svoju ženu upoznao bila prva cura u selu! Rumena, jedra, a sisići k'o jabuke petrovače, jesu sitni ali zato rumeni i slatki da ti se sama usta otvaraju!
- A sad?
- Jebiga, rodila mi četvoro, nisu više ni za u rakiju...

Milokurka

Trava koja je toliko visoka da vas miluje po ku*cu kada hodate kroz nju

U dupe da me ljubiš

Императивни облик упућен пријатељу, а којим му се даје до знања да му је учињена услуга коју је затражио. Наравно, било је изузетно тешко постићи је.
Сушта је супротност изразу ''Пољубиш ме у дупе'' а у чврстој вези са ''Споменик да ми дигнеш''.

- Брате, знам да те смарам али јако ми је битно да те питам...
- Еј, у дупе да ме љубиш бре.
- Тооооо матори, немаш појма како си јак, имаш вечеру. У оба гуза те пољубим ако треба и то док седиш!

Nepresušan izvor informacija

Komšinica koja pljuje dok priča.

Sirota deca iz kvadrature kruga

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

Idem u neku Češku...

Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.

Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.

Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.

Šta trażi čovek u Češkoj?

Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.

U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.

Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.

Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.

Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...

Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.

Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.

Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.

Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...

Bezbojan dan, u istoj sam kafani iste ulice, kao u bilo kom od jučerašnjih dana. Napolju sipi kiša, a mene odavno nisu zvali po imenu. Ne sećam se odakle sam došao. Pevušim neki mol, dok moja devojka rešava ukrštene reči čekajući da se ohladi supa na stolu. Ulaze kolege sa posla, klimaju glavom. Beše Oktobar ili Mart. Dovrših kriglu piva, naručih drugu, i sklopih kapke na kratko. Prsti su mi bili ukršteni, a laktovi na stomaku. Mislio sam da umirem. Lep osećaj, ali svejedno.

Weltschmerz, oduvek u Češkoj, a ona u meni, kaže zašto da uvek dovršavam misli...

Matijević

Izraz koji žene koriste kao međusobnu šifru za seks šop koju mi definitivno ne možemo odmah da provalimo jer pri samom pomenu tog čuvenog novosadskog mesnog prerađivača, nama se u glavi pojavi kako pečemo neki roštilj ili pravimo sendvič na pet spratova i samim tim smo nesposobni da razmišljamo o nečem drugom.

Naravno, ponekad muževi znaju, pa čak i ohrabruju žene da odu i kupe neke dodatne spravice za zajbavanciju u krevetu, ali i tada koriste ovaj izraz čisto jer je kul slengariti ili ako postoji mogućnost deca da čuju.

- Halo.
- Ej Samanta, Keri ovde. Šta radiš?
- Ma šopingujem nešto u Matijeviću, ako me razumeš.
- Razumem, razumem. Šta uzimaš?
- Mortadelu i malo svinjske masti.
- Opa, je l' crnu mortadelu?
- Jednu belu, jednu crnu.
- Ti si baš rešila gozbu da napraviš.
--------------------------------------------------------------------------------
- Halo.
- Ćao dušo. Šta radiš?
- U Matijeviću sam, kupujem suhomesnato, ako me razumeš.
- Odlično. Kupi pola kile mlevenog, musaku da pravimo.
- Ne u tom Matijeviću.
- Aaaa ti si u Matijeviću, a ne u Matijeviću?
- Baš to.
- Kupi lisice, japanske kuglice i neki fišnet.
- Hoću.
- I svrati do Matijevića posle da kupiš mleveno za musaku.

Svrško

Najmanja količina šampona dovoljna za jedno pranje kose pre nego što se ambalaža skroz isprazni. Ono gusto na dnu što se razvlači i do 5 minuta dok ga ne streseš u kosu ako pre toga nisi okrenuo naopačke. Majke mi.

- Mala, jebaću te muški večeras, istrošila si mi celog svrška!