Prijava · Registracija
18 : 17
16 em plus     16 em minus
19 : 17
18 : 18
41 : 3
16 em plus     16 em minus
42 : 3
41 : 4

LJudi koji naručuju ,,Našu stvar" po kafanama

Pre svega, majku im jebem!

Skupina doteranih, nalickanih, praznoglavih, prokretenski nastrojenih pokušaja živih bića koja dolaze u kafanu da bi se slikala za fejzbuke i pri tom uništava kafanu kao instituciju i sve ono za šta su se istinske kafandžije godinama zalagale.
To je ona ista bagra kojoj je bitnije sa kim dolazi i ko će ih tamo videti od toga da li pevaljka stvarno zna da peva. Ona ista bagra, koja naručuje samo pesme Miroslava Ilića i Tome Zdravkovića, jerbo su svi ostali pravili muziku koju slušaju samo seljani. Ona ista bagra koja pod pojam narodne muzike svrstava i grand produkciju. Ona ista bagra koja te gleda sa visine ako sediš u kafani a prethodno nisi proveo 6 sati ispred ogledala spremajući se za istu. Ona ista bagra koja nema svoje misli, nego razmišlja onako kako joj drugi kažu. Ona ista bagra koja ne ide u kafanu zato što voli,već zato što su čuli da je to sad u modi. Neko im rek'o.
I sad, kad su im servirali jednu od najvećih govnurdi u istoriji čovečanstva,zamotanu u žuti ukrasni papir, uz priču kako je to u cilju očuvanja srpske tradiciji, svi se utrkuju da pokažu kako su baš oni pravi kafanski boemi kakvih više nema.

Seme im se zatrlo!

Bar možeš odmah da ih prepoznaš.

47 : 6
16 em plus     16 em minus
48 : 6
47 : 7

Rek'o vaš igrač

Nenadjebiv argument prilikom svađa na malom fudbalu. Keva. Tačka. Argument posle kojeg oštećeni ostaje bez teksta i ne pokušava da odgovori, već samo upućuje pogled pun mržnje ka saigraču koji je "rek'o". Sa druge strane se prebacuje veliko breme na okrivljenog, jer postaje najomraženiji lik na terminu u naredna dva-tri dana.

-Tebra šte kenjaš kakav gol bre? Dalilud siti? Pa enac bio jebotebog!
-Reko Đole, tvoj igrač. poyy
-Đole, jebaću ti kevu Gordanu!
-Nemoj Sale brate, izvi... JEBOTE PA ŠTO U GLAVU? JESI TI NORMALAN SPUSTI TU CIGLU NIJE SMEŠNO, NEMOJ SALE NEM... AAAAAAAAAAAAA
:onomatopeja pucanja arkade usled siline udarca cigle:

184 : 13
16 em plus     16 em minus
185 : 13
184 : 14

Pričanje za vreme aplauza

Tok-šou. Gost emisije odgovara voditelju u uglađenom, socijalno prihvatljivom maniru, ubacujući tu i tamo poneku kilavu šalu. U jednom momentu, gost diže tenziju auditorijuma i otkriva detalj iz svoje rane, mučne mladosti. Nešto što je još tada determinisalo njegovu sudbinu i lansiralo ga u svet poznatih.
Inspicijent emisije diže tablu sa natpisom APLAUZ, i gromoglasno pljeskanje se rasplinjuje po sali. Tada stupa na snagu potpuno uzaludan i iritantan gest.
Gost, premda je svestan da ga niko neće čuti, ubacuje još par misli tokom galame. To mu je šansa ili da ispadne nedodirljiv, ili da poprcne i voditelja i publiku.

-I brao ja tako šljivu ranjaču kod babe na selu, kad puče grana ispod mene i ja počnem da se strovaljujem sa pe-šes metara ka zemlji, a samo jedna misao mi u glavu: jebeš mi mater ako ne bi bilo loše da znam da letim. E tad sam znao da ću budem pilot i to me je...
.......................PLJESPLJESPLJES - Hehee PLJES - A mogao sam - PLJES- da odlučim da PLJES - budem i - PLJES - drvoseča hhehehehe PLJESPLJES
________________________________________________________________________

-Jeste, jeste, usrala me ptica dok sam držao govor na Kanskom festivalu, dobro si obavešten..................................... da ti to nije neki vrabac javio?
...PLJESPLJES - E moj brajko - PLJES - evo samo - PLJES - da kažem - PLJESPLJES - da mi - PLJES - pušiš - PLJES - kurac - PLJES - da, da - PLJES - na Kanskom festivalu mi se to desilo.

252 : 25
16 em plus     16 em minus
253 : 25
252 : 26

Histerija u domaćem filmu

Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta.
Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.

Poruka koju šalje izlgedala bi ovako:
Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.

Snimak zgrade noću. Kiša. Tišina. Trepće neonska reklama i huji vetar. Ulicom prolazi taksi. Ako je Kusturica imao veze sa filmom, na taksiju su dva cigana sa laserskim ručnim topovima i vijetnamskim sindromom.
U suprotnom vozi ga Manda, dok na radiju ide narodnjačka matrica. Devojka ulazi u taksi. Dositejeva 26. Što brže možete. Manda baca hejt na političku scenu i taksi kreće.

Flešbek. Nebojšu Glogovca nešto budi iz sna. Ustaje rušeći flaše oko sebe, pali cigaru i trči na terasu. Neki klinci sviraju gitaru.
- ALO, MAMU VAM JEBEM MALENU! ISPOD OVOG PROZORA STE NAŠLI, MAMU LI VAM, A?! PRVO TITO, PA SLOBA, PA SAD I VI DA NAS JEBETE!
(nastavljaju da sviraju)
- E SAD ĆEŠ DA VIDIŠ SVOG BOGA! DOSTA SMO TRPELI! DOSTA! DOSTAAAAA!
(hvata peglu i frljači je posred Tv-a, obara ormar na krevet, demonstrativno izbacuje stolicu napolje, vadi i repertira pištolj i počnje da puca naslepo. Pogađa jednog klinca , dok se ostali razbeže). Vriska. Cika. Hitna.

Flešbek. Kamera prati klince dok trče. Prolazi ker. Kamera prati kera. Umalo da ga ugazi taksi. Kamera prati taksi. Taksi jureći kroz baru isprska od glave do pete Sergeja Trifunovića, koji se picnuo za dejt.
- Ne mogu više. Ne mogu. Prvo žvaka mesto kusura, a sad ovo. Ne znam šta se dešava. I mleko je poskupelo. Sutra javili grad. Koji je glavni grad Nepala? Koliko je sati? Šta će ona reći kad me vidi ovakvog? Bravo, magarčino, opet si zasro. Nisam. Jesam. Nisam. Ne znam. Ne mogu više. NE MOGU VIŠEEEE!
AAAAAAAAAAA, AGA BAGAGA BAGAGA RAGA! RAAAAA!

Cepa odeću sa sebe i pada na kolena na sred pešačkog. Iza ugla juri hitna, udara ga i kupi.
Prejeban splet okolnosti. Svi su u bolnici. Dečju pesmicu svira onaj što je svirao ispod prozora. Tu je i devojka iz taksija. Nebojšu hapse. Sergej se ludački smeje. Plaču bebe. Umire panda. Kraj.

647 : 57
16 em plus     16 em minus
648 : 57
647 : 58

Voditelji dječijih emisija

Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.

Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.

V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!

(Nakon par minuta)

V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...

(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)

V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!

(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)

V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!

(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)

Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“

(Za vrijeme igre)

V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.

Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.

V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...

202 : 32
16 em plus     16 em minus
203 : 32
202 : 33

Mali ljudi

U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.

U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.

U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.

Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.

Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.

Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.

Nešto sam načuo ovih dana da se sprema svadba. Udaje se ona devojka što voli cveće za onog mladog vojnika pacifistu. Bojim se da ću morati pozvati i nekog lekara da se doseli, trebaće mi nešto protiv glavobolje...

180 : 11
16 em plus     16 em minus
181 : 11
180 : 12

Gorenje mikser

Jedno je praviti tortu, a nešto sasvim drugo posmatrati taj proces. Čekati te dve "viljuške kojima ne možeš da ubodeš" da bi sa njih pojeo nešto malo srednjeg fila "Švaler" torte (onaj u koji ide lomljena čokolada), bilo je slađe nego prejedati se uvoznim Kinder čokoladama. Malo je tu bilo fila količinski, jedva za kafenu kašičicu. A opet tako slatkog. Lepšeg nego prstima. Slađeg nego posle, sa ostatkom torte. Vraćaš viljuške sa više fila na bradi i oko usta nego u samim ustima, mljackaš i pitaš jel možeš i ti malo.
Dobiješ.
Težak je na prvo držanje. Trese se i galami. Ali belanca pod tim viljuškama tako skladno osciliraju i pretvaraju se u kremastu masu vrlo brzo. Ovi današnji su nejaki. U svakom uputstvu piše da ne bi trebalo da rade, bez prekida više od 60 sekundi. Kažu da je to zbog plastičnih delova. Gorenje ima plastične delove takođe, ali to su delovi sa dušom. Kec, dvojka, trojka... Četvorke se već bojiš. Možda će poleteti, nestati, pa se više nikada neće praviti tako lepe filove. Dosta je. Mama okreće posudu da proveri kvalitet ulupanosti, istu onu posudu koju si u zabavištu nosio kao šlem kada si glumio Biberčeta i spašavao Lepu od Ale. Belanca ne ispadaju, a Mikser vraćaju u kutiju. Biće miran do sledeće nedelje.
I tako opet. Još jedan najlepši fil, još jedan radni dan miksera. A do tada ćeš morati da se zadovoljiš tortom, Žele Zekama i Krem Bananicama. Možda i čike koje prave Bananice imaju ovakav Mikser.

- Kevo, nešto razmišljam, jel ti i dalje praviš torte onim starim braon mikserom?
- Naravno! Šta si ti mislio? Da kupim nešto za telad sa Tele šopa? Baba tvoja mi je ovo kupila kad si se rodio.
- Ma, nešto razmišljam. Ajd me zovi kad bude nešto da se muti...

47 : 5
16 em plus     16 em minus
48 : 5
47 : 6

Porodica iz reklama za praškove

Skup idiota. Ujedno retardirane i krajnje pokvarene reklame, sa subliminarnim porukama.

Retardirane zbog toga što ne postoji dovoljno veliki moron koji će da nosi belu majicu o koju će obrisati ruke isprljane uljem za podmazivanje šina ili dete koje je toliki idiot da će fudbal da igra samo u čarapama.

Sa druge strane, reklame imaju dozu krajnje pokvarenosti, jer idu na impulsivne nagone žena kojima su upućene, a koje svoje muževe vide kao debele retardirane svinje, a decu kao prasiće koji se non stop valjaju u blatu, i posle one (žene kojima su reklame namenjene) to moraju da peru.

Međutim, kao u Telešop reklamama, ima još: Majka sa reklame za prašak nije nimalo ljuta na svoju porodicu (po čemu se veoma razlikuje od majke iz stvarnog života), jer ona ima čudesni prašak koji pere sve, pa može da bude ladna ko na heroinu. Pored toga, reklama joj odaje priznanje za kuvanje, domaćinluk, čuvanje dece, i sve ostalo, po čemu se oseća veoma posebno, kao retko kada u svom životu. Ustvari, nikad nije tolko posebna, bez kad kupi glupi prašak koji čini da belo bude belje od belog, što po metodama navlačenja na proizvod hemijske kompanije stavlja vrlo blizu dilera droge.

- Hehehe, draga, kolko je ručak bio dobar! Toliko dobar da sam posrao ruke, obrisao o majicu i nabio ovaj šrafciger u nos! Imaćeš posla! Hohoho!
- Mama, a ja sam opet trčao po blatu u belim čarapama! A onda ih umočio u ono otvoreno bure katrana što smo ostavili da nam stoji ispred vrata! A sad oću opet da ih nosim, ali kako kad nisu bele?!
- Mama, ja gledala Đošu i Kursadžije dok sam popravljala kola, pa mi ulje za podmazivanje palo na venčanicu koju sutra moram da nosim na svadbi! Šta ću kad znaš koliko volim da nosim venčanicu dok popravljam kola! Pomozi mi, mama, ti možeš sve!
- Hihihi, baš ste šaškasti! Dajte to ovamo, sve će to mama da opere da bude belje nego belo, a vi ubuduće pazite, nestašci jedni! Hihihi!

44 : 5
16 em plus     16 em minus
45 : 5
44 : 6

Pismo male Milice

Pismo koje se čita na skoro svakom mitingu od nacionalnog interesa, kao intermeco između govora dvojice političara i služi da podjari atmosferu dok ovaj drugi ne skupi muda da izađe pred masu. Mala Milica piše tako da ti knedla u grlu stane, oči zasuze, a pesnica se stegne u bijesu usmjerenom prema krivcima za dječiju tugu.

Ko je mala Milica? Četvorogodišnje vanzemaljsko i sveprisutno biće koje tečno čita i piše, razumje se u matematiku, informatiku, politiku, civilne inicijative i vojne tehnologije sa posebnim osvrtom na bojne otrove. Uvijek u epicentru životnog zemljotresa, ali i dalje stamena iako prinuđena da moli za pomoć. Kroz tu njenu molbu provijava želja za normalnim životom koji joj je uskratio upravo onaj što je i izazvao masovno okupljanje.

- Hvala vođi opozicije, a mi ćemo, u pauzi, pročitati pismo male Milice koje je ona svojeručno napisala. "Ja sam mala Milica i imam ČETIRI godine i odlična sam učenica. Živim u trošnoj kući BEZ STRUJE i vode. Tata i mama su postali tehnološki višak sa dolaskom nove vlasti. Često idem na spavanje bez večere i mnogo sam nesrećna. (Okupljena masa :AAAA) Apelujem na vašu pomoć, jer želim da živim kao i sva ostala djeca. Sredstva možete uplatiti na tekući račun broj 555-002-0000... ili poslati donaciju u računarskoj opremi, (monitor od najmanje 19 inča) koja će mi olakšati gladovanje i život bez struje i vode. Pozdrav svim dobrim ljudima koji se bore za našu stvar. "
- Milivoje, nesrećo, ovo pismo ti je prepuno rupa i nebuloza! K'o da si ga navaren sastavljao!
- Ma, samo ćuti i gledaj kako stiže hardver. Biće za kompletan izborni štab i još i kući da se ponese!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Portparolka: A, sada ćemo pročitati pismo male Milice...
Okupljena masa: SMO-RI-LA! Dajte pismo male Dragice!
Portparolka: Dobro, pročitaću vam pismo male Dragice.
Okupljena masa: MA-LA DRA-GI-CA, MA-LA DRA-GI-CA!