Prijava · Registracija
Medium the seventh seal chess game

Upoznah je preko dopisivanja ili poezije ili časopisa
I poče mi slati neke vrlo vruće pesmice o požudi i silovanju
Sve to, pomešano sa površnim intelektualizmom,
nekako me zbunilo, te sedoh u bus i odvezoh se do grada
Kroz planine i kanjone i autoputevima,
ne spavajući, trezneći se, tek otpušten,
besposlen, ostario, umoran, želeći samo da prespavam
narednih pet ili deset godina;
Konačno pronadjoh kafić
u praznom mestašcu pokraj okretnice
Sedoh tako, žvaćući kašičicu za espreso,
ramišljajući: zašto su naše rukometašice baš tolike seljanke?!
I koliko je važno što je Kežman zabio 5 komada u 5 derbija
ne za mene lično, nego za ceo svet
I pojavih se, kasneći sat
na ljubavni sastanak, a ona anemična, ofucana
skoro pa ko ja, ne baš privlačna,
pokloni mi tvrdu, oporu bombonjeru,
koju prežvakah preostalim zubima;
Umirala je od nepoznate bolesti,
nešto poput astme ili racionalizma realnosti, i reče mi,
Želim ti poveriti tajnu, a ja rekoh,
Znam: ti si devica, 29ogodišnjakinja.
Izvadila je beležnicu, deset ili dvanaest poema:
Njeno životno djelo, moradoh pročitati
I trudih se biti ljubazan
No poeme bijahu vrlo loše.
Odvedoh je nekud, na Partizanov meč,
Kašljala je u dimu dvorane
gledajući okolo naokolo
u sva ta ludačka lica
u te vrsne prkosne Partizanove borce,
kolutajući očima
Nju ništa ne uzbudjuje, je li? Pitao sam se,
Ali sam se ja sam uzbudio te noći u Topčiderskim brdima.
Sretosmo se još tri ili četiri puta
Posavetovah je u vezi sa poemama
dok mi je zabijala jezik duboko, do pola grla
No, kad je ostavih
još je uvek bila devica
i vrlo loša spisateljica.
Mislim da ako žena sedi prekrštenih nogu
29 godina
isuviše je kasno
i za ljubav
i za
poeziju
I Partizan.