Prijava · Registracija
765 : 43
16 em plus     16 em minus
766 : 43
765 : 44

Novogradnja

Tip stanova koji će vam omogućiti, da ukoliko se kulturno sklonite od svojih ukućana da biste prdnuli u WC-u, to iskustvo podelite sa svim komšijama u vertikali.

293 : 11
16 em plus     16 em minus
294 : 11
293 : 12

Kupovina na malo

Šoping krajem meseca.

-Daćete mi 100 grama ovog ovde parizera.
-Izvinte komšija, ali to je hrana za pse i mačke.
-Ako nije problem da isečete...

446 : 71
16 em plus     16 em minus
447 : 71
446 : 72

Valkira sindrom

Valkire, kaže wikipedija, nije da sam stvarno obrazovan, da su to neke premoćne ribe što vode pale ratnike u Valhalu da tamo loču, žderu i jebu uz jednookog Odina sve dok vuk ne uđe međ' ovce i dođe sudnji dan. Ragnarok se to zove, valjda.

E sad, te Valkire imaju poseban modus operandi, kad neki delija zagine u svijetlome boju sa mačem u ruci one siđu sa neba u vatrenim kočijama i obrati pažnju sad, ZASENE sve ostalo svojom moći i lepotom. Natovare rahmetli vojnika i odvezu ga na bahanalije sa Torom i ekipom.

Ako si obratio pažnju skapirao si poentu, Valkire zasenjuju. Objasne sve samom svojom pojavom, nije da moraju da pevaju i pokazuju sise kao sirene da bi navukle zagorele mornare na stenje. One dođu, kobjasne i odu.

Da se manem mitologije i jednoroga, sine, ima i takvih žena. I to kakvih sunce ti jebem. One ne da poseduju "ono nešto", faktor iks ili koji kurac već, nego ga imaju na tone. Unajmljuju kamion sa prikolicom da im ga vuče koliko je masivan. Nije to lepota, nije ni inteligencija, ma ne pomaže tu ni guzice i čmara ni diploma filozofskog fakulteta, jednostavno takve su. Dođu tako, ozrače te tim Valkira sindromom i ostave te rastegnute vilice do poda, onda ti se obrate pa na pitanje "Imaš upaljač?" ti odgovoriš "Imam tri 'ektara njive".

U stanju su da najmoderniju, po svim sadašnjim standardima "prepičku" spuste na nivo ovce oguljare tipe Suzane Mančić samo svojim prisustvom. Kao što pre rekoh, prepička se lomata, maše pičkom k'o Titov pionir zastavom 76', slomi se da pokaže kako se na nju svršava, onda dođe Valkira, kobjasni šarm i seksipil i ode kući da zavija sarmu, ili da gleda Žikinu šarenicu.

Koji je taj faktor iks ne znam, nisam pismen da to objasnim ali zato znam da ću zdušno da balavim po podu na ovakve pojave dok sam živ.

Ideju za defku sam dobio gledajući ovu sliku. Nerealno kako je Kristina Hendriks IZDOMINIRALA ovu cavu, čak me mrzelo da guglam i kako se zove, koga zabole kurac za to kad pored Kristine ne postoji, nema je. Stoji tu kao rekvizit da se uhvati što bolji kadar na Hendriksovu.

42 : 7
16 em plus     16 em minus
43 : 7
42 : 8

Neće smeti sam na pišanje da ide

Утеран му је страх у кости, гадно је најебао, награбисио. Плашиће се мрака.

- Чуо сам да је Дућко мазн'о милету онај нови сониериксон што је узео за триста јевреја, то истина?
- Ма да синак, Дућко неће смети сам да иде на пишање, угасио га је.

616 : 70
16 em plus     16 em minus
617 : 70
616 : 71

Ulazak u minsko polje

Улазак у тек засађену мајчину башчу.

- Сине, пази да не нагазиш на црвени лук.

728 : 39
16 em plus     16 em minus
729 : 39
728 : 40

Sve sem ćumura

Odgovor jako alavog halapljivca na pitanje radnika u ćevabdžinici "A šta ćemo od priloga u punjenu?"

1207 : 49
16 em plus     16 em minus
1208 : 49
1207 : 50

Devojke iz elektro škole

One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće:
-kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće
-pertle vezuju samo dok sede na stolici
-odazivaju se na "brate"
-na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu
-nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi
-nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme
-ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto

933 : 122
16 em plus     16 em minus
934 : 122
933 : 123

111

Ovaj broj predstavlja nešto što je obeležilo odsluženje vojnog roka svakog muškarca. Neki od njih su učestvovali u njegovom stvaranju a neki su bili samo prenosioci ili slušaoci. Za slušaoce je to urbana legenda, za prenosice neverovatna priča a za stvaraoce uspomena na vojsku...

Svako ko je služio vojsku u zemlji Srbiji može se složiti da higijena nije na zadovoljavajućem nivou, a da su wc-ovi gori neko "čučavci" u selu... I tako nekog vojnika potera velika nužda u wc, a on kud će, šta će jadan (u takvoj situaciji nema razmišljanja, sve misli su usmerene ka wc šolji i kako što pre skinuti pantalone i gaće (po mogućstvu istovremeno)), dok trčeći upada u wc i u letu ispušta za njega tada najvećeg neprijatelja, ne pogleda ima li toalet papira... I ranije je dolazio u wc, i vidjao 111 na zidovima, ali mu do tog trenutka nije bilo jasno sta znači taj broj ispisan svuda po zidovima. U momentu mu sinu, ili ce ići usran do sledećeg kupanja (a to nije uskoro) ili ce morati da ispiše svoju prvu sto jedanaesticu... Spaja palac i mali prst,sa preostala tri obriše dupe,obriše to sa prstiju o zid (odozgo na dole), zastane na trenutak uživajući u svom remek delu, podigne gaće i navuče pantalone, opere ruke,i ponosno se vrati na stražu...

747 : 18
16 em plus     16 em minus
748 : 18
747 : 19

Hladi se adapter

U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.

Klinac 1: Hoćemo jednu partiju tenkića?
Klinac 2: Ne može, hladi se adapter.
Klinac 1: Dobro, sačekaću, onda ćemo posle.
Klinac 2: Nećemo posle, tata gleda dnevnik.
Klinac 1: Čika Mićo, jel' možemo da igramo malo igrice dok ne počne dnevnik?
Ćale: Ma igrajte bre kol'ko oćete, ja taj bučuk ne gledam otkad se zaratilo...
Klinac 1: Eto vidiš, možemo da igramo.
Klinac 2: Pa ne znam bre, možda će mama da gleda seriju
Ćale: U ovoj kući bogami neće, te meksičke novotarije neću da vidim, čujem li španski ima da razbijem televizor...
Klinac 2: Dobro, ajde, igraćemo, ali samo 15 minuta. Nego, da ne znaš možda šta je bilo danas u Moćnim rendžerima?
Klinac 1: Ne znam, malopre mi došla struja kad sam krenuo kod tebe, nisam imao struju ceo dan.
Klinac 2: Ni ja.
Klinac 1: Pa od čega ti se onda hladio adapter?

1188 : 78
16 em plus     16 em minus
1189 : 78
1188 : 79

Kasni mi

Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.