Prijava · Registracija
328 : 18
16 em plus     16 em minus
329 : 18
328 : 19

Klabana

Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.

Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.

Ali kurac.

Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.

Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti.
NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!

- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam?
- Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"!
- UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!

303 : 35
16 em plus     16 em minus
304 : 35
303 : 36

Ljudi koji ne stavljaju prilog u pljeskavicu

Flegmatični pripadnici nekog okultnog udruženja, tipa NVO "Sačuvajmo lezbo kišne gliste od zaborava". Oni ne vole da u 3 ujutru, pod dejstvom opijata, unesu čistu mast i holesterol u svoj napaćeni organizam. Jok. Slivanje pavlake niz vrat, brisanje urnebesa rukavom sa oka njima ne predstavlja užitak. Ne.

Čudak je previše blaga reč, a mentalno obolela užegla čmarina, ipak preteran opis ovih bića. Šta su oni? Imaju li mišljenje? Muda? Pizdu? Čitavo novo poglavlje filozifije može se zasnovati na ovim bledim senkama gejpeder hipsteraja, i njihovom bivstvovanju. Da li oni uopšte postoje? O, da, itekako ih ima. To su oni što u kafani naruče sok od jabuke. Oni koji kad je derbi, uživaju u čarima Magazin auta ili tako neke visokoobrazovne emisije. Slušaju sestre Kovač. Nije isključeno i da ga šilje na njih. Lože se na herbarijume.

Ne psuju. Ćute. Ne jebu se. Prepuštaju se prirodnom procesu razmnožavanja. Iako bi možda bolje bilo, da se prepuste neprirodnom procesu skakanja sa mosta na vrat, sa vezanim rukama, jelte. Luk je stvorem da bi bio u pljeskavici.

Dušmani.

- Šta ćemo od priloga?
- Malo luka, aleve, pavlake, ljutenice, salate, paradajza...
- Momak, da ti metnem sve?
- Može!
- Evo ga. Ti, mali?
- Ništa.
- Šta?!
- Neću ništa od priloga.
- MRŠ!
- Izvinite?
- Odjebi gejska sotono!
- Ali...
- ČIBE!

300 : 23
16 em plus     16 em minus
301 : 23
300 : 24

Film o filmu

Iritantniji od trejlera. Najnepotrebnija stvar na svetu. Prilika da vidite ključne scene u filmu, zaplet, rasplet, specijalne efekte, najsmešnije delove...po nekoliko puta. Posle ovoga gledanje filma je suvišno. I sve to uz neizostavno dupeuvlačenje. Svi hvale sve. Stari glumci mlade nade, mladi glumci hvale iskustvo starijih, svi glumci hvale scenaristu, scenarista hvali 'momke' iz ekipe za specijalne efekte, momci hvale svoje kompjutere...a reditelj hvali sve njih.I svi zovu jedno drugo po imenu. Svi su oni jedna velika porodica, a prezimenima nije mesto u porodici. I što je ključno super su se zabavili za vreme snimanja. Koliko god film bio dobar...film o filmu će ubiti i najmanju želju da ga pogledate.

Matora filmska zvezda: Mislim da će Džesika biti velika zvezda. Pazite, glumio sam sa najvećim imenima ali niko nije tako inovativan.Nežna je, a opet čvrsta. Duhovita je! A reditelj....Ron! Ron i ja se znamo 50 godina ali sada prvi put radimo zajedno. Kakvo iskustvo, kako je samo strog i pravičan, kako koristi kameru.
Džesika: Puno sam naučila!!!
Kaskader: Ja sam stvarno imao malo posla. Džek je insistirao da sve sam radi. Pokušao sam da ga odvratim ali on je jednostavno bio uporan
Džek: Moja nagnječena rebra to i dokazuju. ahahahh!
Kaskader: ahahhahah!
Džek: Ja sam pristalica telesne glume. Mora se biti telesan. U scenama sa Markom smo bili jako telesni i mislim da se to primećuje.
Reditelj: Kada sam prvi put pročitao Herijev scenario, znao sam! Ja moram da radim ovaj film! Još kad imate ovakvu postavu...zadovoljstvo je raditi! I moram naglasiti da je Džek bio jako telesan.

171 : 18
16 em plus     16 em minus
172 : 18
171 : 19

Šta će ti ovo "kao"?

Retardirani totem humora kod osoba kojima je smisao za duhovitost hirurškim putem odstranjen za vreme kućne posete od strane naučnog tima "Piplmetrovi merači" Željka Mitrovića, a tokom hipnotišućeg posmatranja Kursadžija.

Vrhovna fataliti - floles viktori - asamtigašukno verbalna virtuoznost, koja nameće poistovećivanje sa izrečenim karakteristikama, koje su do tog momenta u dijalogu bile samo u zoni poređenja.

- Gotovo je, druže direktore, dajem otkaz!
- Otkaz, uuuu, to su strašne stvari! Pa zašto, Čedo, kako ću ja bez visokoobrazovanog kadra da krkam janjetinu na poslovnim ručkovima?
- Ne zanima me više kako! Kasni mi plata dva meseca, a ja dole radim kao budala.
- Šta će ti ovo "kao"? ...buahahaha, pišaj po vanstranačkim kadrovima!

24 : 4
16 em plus     16 em minus
25 : 4
24 : 5

"Ekrem do pobede, Saška Karan napolje" tip

Tri kila i dvesta grama. Rodio se mali kuronja, naslednik porodične loze jebača. Deda je bio ponosan, davao mu je Tirolsku kobasicu umesto mleka, a kuronja ništa protiv toga nije imao. A i da jeste, ne bi mogao da kaže, jelte?

Nakon sedam godina u kojima je živeo kao knez Albert od Monaka, prohodao posle tri, progovorio nakon tri i po godine, otac mu je kupio "FILA" ranac kod Kineza i sigurnim korakom ispratio do škole. Taj prvi septembar je ostao u njegovom sećanju kao da su ga crvenim markerom zapisali.

Naviknut na trešnje i mango kojima su ga kljukali u familiji, neadaptiran na poroke tipa "jedan dim" ili gutljaj piva (nema veze što je mali tek pošao u prvi razred), gledao je ostalu decu poput telića na ispaši a ipak, zavist i čuveno dečije poimanje "Zašto On ima a ja nemam?" doveli su ga do slepe ulice. Telefon. Zatražio je mobilni telefon.

Otac je provalio da malom telefon još uvek nije potreban jer može lako da ga povuku na loš kolovoz pornićarke iz dolina Nila, pedofili sa krivim kurcem ili, ne daj Bože, pevači iz Granda. Onda svi oni časovi klavira, francuskog i mačevanja odoše u tri lepe pičke materine, ako me razumeš. Ali nije odoleo pritisku.

Kao rođendanski poklon dobio je Galaksi S4 i na taj način izbegao jebavanje škartova koje mu je otac prošao dok konačno nije ostvario ono čemu je težio, već odmah nabio fleš rojal do maksimuma. Prva pesma koju je skinuo bila je "Slušaj majko moju pesmu ali nemoj suze liti" i može se reći da baš ona predstavlja početak i kraj jednog zajebanog, multimedijalnog vaspitanja.

Ubrzo je napravio nalog na Vukajliji pod nadimkom "Zvončica". ŠKK? Mali je kompletno otišao u nekošeno i odatle nije uspevao da se povadi neko vreme. Sve više je čudno ponašanje ovladavalo njegovim bićem, a postalo je znatno zajebano kad je jednom prilikom slučajno prebacio na Pink. Farma. 59 dan. Uzeo je svoj novi telefon i poslao poruku.

EKREM DO POBEDE, SAŠKA KARAN NAPOLJE. POZDRAV OD PEĐE IZ MALOG POŽAREVCA.

Otac: Je l', bre, sad izađe dole na ekranu tvoje ime i mesto boravka?
Sin: Takoe, matori, šaljem poruku podrške gospodinu Jevriću. Da izdrži i uzme pare. Ćale? Šta radiš s tim francuskim ključem, ćale?
Otac: More, ja sam te napravio, ja ću i da ti presudim!

134 : 11
16 em plus     16 em minus
135 : 11
134 : 12

Uslovna strelica

Kosmička pokretačka sila čije je delovanje najizraženije u saobraćaju u Srbiji. Sposobna da hipnotiše vozače i tera ih da ulaze u suprotnu traku, obilaze kolonu vozila, da se penju po trotoarima i voze po stotinak metara da bi skrenuli desno, jer su videli uslovnu strelicu. Još jedan od načina da zajebeš sistem i iskoristiš sve što ti život pruža. Ako i nema uslova, stvoriš ih sam.

Traka za pravo i desno. Pali se uslovna strelica.
Lik u desetim kolima od semafora.

Piiiiiiiip, piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiip

Vidi ove idiote što mi stoje u traci, a JA imam uslovnu strelicu!
Alo bre imam zeleno...hoću desno, što svi stojite!
Penje se na ivičnjak i stiska gas.
Dete...ništa, velika je ona već, skloniće se.
Baba, jebote jer sad moraš tuda da ideš!
Alo bre, imam uslovnu strelicu!

249 : 16
16 em plus     16 em minus
250 : 16
249 : 17

Nivelisanje kalorija

Seks posle milke, kruženje energije u prirodi.

- Uf, opet sam pojela milku. Skidaj gaće, da sagorevam to.
- Je l' od tristo grama?
- Znaš da me mrzi i da otvaram onu od sto.
- To! Niveliši!

288 : 37
16 em plus     16 em minus
289 : 37
288 : 38

Metroseksualna detoksikacija

Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.

Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.

Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane Životinje su bolje od ljudi. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u Art Zoni sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?

Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u Durmitor sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u Dafu.

Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.

- Deste ljudi.
- Opaaaaaa. Vidi ko je to nama došao. Đole Stanković-Jakovljević.
- Gospodin Integralni.
- Đole Filgud.
- E aj ne serite vas trojica.
- Pa moramo malo da te bušimo kad si gejčuga. Otkud ti brate?
- Ma svratio malo, da vidim šta radite.
- Pa iznenađeni smo. Nema te već mesecima. Nećeš sondžu da baciš sa nama, nema te na terminu, nećeš na tekme, a pošteno se nismo napili odavno.
- Sjebala te ona skroz. Poč'o si i obrve da čupaš.
- A i ta frizura brate. Ne ide taj jež na tol'ku glavudžu.
- E ovo je greška bila. Odo' ja.
- Čekaj, čekaj, stani bre. Zajebavamo se malo.
- Šta se drkaš odmah jebote. Trebao bi da ćutiš i trpiš malo znaš.
- A jebiga. Zasrao sam.
- Da znaš da jesi. Čuli smo da te ostavila zbog Caneta Balerine.
- Jeste. Mislio sam da je lik gej. Puštao sam da se druže. Kao moderno je to. Drug gej. Kad ono, Cane mi skinuo ribu.
- Ladno ti Cane skin'o ribu ahahaha
- jebote šta se tebi desilo, nevera.
- I sada bi opet na staro da se vratiš?
- Da.
- Dobro, ali prvo moraš iskreno da mi odgovriš na jedno pitanje.
- Pucaj.
- Jesi dozvolio da ti nešto furne u bulju?
- E sisaj kurac, idem ja.
- Stani bre. To je jako bitno. Ako si to dozvolio proces se ne može obrnuti.
- Naravno da nisam dozvolio. Pa za šta me smatrate?
- Otkud znam matori. Sve ostalo si dozvolio.
- Da bre. Vidi u šta te pretvorila. K'o da gledam nekog glavatog Danijela Đokića.
- Dobro, neću više takav da budem. Šta da radim?
- Sva sreća, nalaziš se u istoj prostoriji sa ekspertima metroseksualne detoksikacije.
- Kad mi završimo sa tobom izgledaćeš ponovo kao muško.
- Da počnemo. Prvo što trebaš da uradiš je da stučeš jednu brzo rakiju da prostruji malo krv kroz tebe. Zaboravi na koktele i sake. To je stvar prošlosti.
- Dobro.
- Onda pojedi parče ove Đoletove pice sa kulenom. Skoknućemo posle do pekare po još.
- Kad se naduvamo ponovo.
- Naravno. Onda idi do kuće, pobacaj sve kreme, pudere i te bočice tih sranja što imaš. Možeš samo da poseduješ jedan dezodorans, jedan parfem i brijač.
- Pena ti ne treba.
- Afteršejv eventualno.
- Ali sigurno i vi koristite penu za brijanje.
- Naravno da koristimo, ali ti si zaglibio. Da bi se vratio, moraš samo najosnovnije da koristiš. Bikov žilet.
- Uf bre.
- Nije to sve. Garderoba koja je uz telo mora da leti u kantu. To je tako pederski.
- I diskovi Sergeja Ćetkovića.
- Nemam Sergejeve diskove.
- Nemoj da nas lažeš. Svi metroseksualci ih imaju. I to originale.
- Imam. Baciću ih.
- Moraš da prestaneš da uljiš tu kosu i da se ošišaš na keca već ujutru.
- Kupanje jednom nedeljno, posle fudbala.
- Možeš da se tušneš ponekad.
- Ali ne dva puta dnevno.
- Vrati meso u ishranu.
- Alkohol je dobar za živce.
- Derbi je u subotu. Ne ideš na zapad.
- Prodaj Smarta i kupi auto.
- Ciklama ne postoji, to je roze i to se ne nosi.
- Stoj dok pišaš.
- Ali oduvek sam stajao dok pišam.
- Opet lažeš. Sigurno te je smarala jer zapišaš okolo, pa si sedeo.
- Jeste.
- Patike za fudbal moraju crne da budu.
- U radnju se ide u pamučnoj trenerci.
- Čivava nije pas.
- Pa stanite ljudi, šta da radim sa Mukicom sada? Ne mogu na ulicu da ga pustim.
- U pravu si. Verovatno bi ga usmrtio komarac ako naleti na njega.
- Dobro, smislićemo nešto tu već.
- Onda, fegetarijana nije pica, tako da molim te od sada da naručuješ picu sa slaninom i kulenom.
- Tribal nije tetovaža.
- Jelena Baćić Alimpić ne piše dobre knjige. Ni Paolo Koeljo.
- Isčlani se iz svih NVO organizacija.
- Prestani da čupaš obrve.
- Možeš malo da bricneš onaj most na sredini i to je to.
- Izbriši brojeve telefona svih solarijuma.
- U jebote ljudi koliko toga ima.
- Da bre. Totalno si se upčkio. Ustaj i oblači jaknu.
- Je l' idemo u pekaru?
- Da. Ali prvo idemo da useremo Caneta Balerinu k'o konja, taman malo da ogladnimo. Polazi.

487 : 43
16 em plus     16 em minus
488 : 43
487 : 44

Čarlišin

Lik Čarli Šina kada bi glumio u nekoj seriji Radoša Bajića

Radašine, ovo je Čarlišin.
Znam Milašine sreto ga u zadruge ima droge zajebao vek

144 : 31
16 em plus     16 em minus
145 : 31
144 : 32

Biciš

Moj biciš. Mislim da niko na svetu više nema takav. I neće nikad imati.

Nije to neki od onih, steroidnih, vrsta koje imaju po sto brzina, i isto toliko dodataka. Ma kakvi. Ni blizu. Moj biciš je od dodataka imao samo dva blatobrana i zvonce, koje nije radilo ni kad smo ga uzeli. Imao je i kočnicu, ali samo zadnju, nožnu.

Sećam se da je u početku bio ljubičaste boje, ali posle toga je farban još sto puta, tako da nisam sasvim siguran. Sećam se da naš prvi susret nije bio onako lep kako bi mnogi pomislili. Kada su sva deca imala nekog BMX-a, ja sam morao da zaglavim njega. Jedna brzina, koju moje tada male noge još nisu mogle da dovoljno isforsiraju. Bio je to veliki ženski biciš koji sam vozio stojeći. Nije bilo vremena da se sedne, jer trebalo je okretati te pedale sa rotacijom prečnika dva metra. Ali, malo po malo navikavali smo jedno na drugo. Kad treba da odem do drugara, a ja na moj biciš i stižem sa sekund. Nisam vam rekao, ali moj biciš je imao prilično tanke gume, i u vreme kad sam malo ojačao niko nije mogao da prestigne moju furiju. Cepao sam cestu na dve pole.

Vremenom je počeo da tandrče prednji blatobran, pa sam ga skinuo, " da ne smeta". Isto tako je ono zvonce otpalo. Kao i zadnji blatobran. Vremenom. Ali on je išao. Čuj išao, leteo. I sećam se da nikad nisam morao da ga nosim kod majstora, kao moji drugari svoje BMX i steroidne biciklove. Padne lanac, s vremena na vreme, ali sam se toliko ispraktikovao, da sam ga namešto u punoj brzini. Nogom. Levom.

Sećam se da je uvek imao neki svoj zvuk prilikom pedaljenja. Međutim, to mi je ubrzo postalo interesantno, čak i neophodno. Jednom sam se uplašio da se pokvarilo nešto jer ga nisam čuo kroz celu jednu ulicu. A onda sam skrenuo, i bilo je sve po starom.

Mnoge godine smo izvojevali on i ja. Moram priznati da nisam nijednu devojčicu vozio na njemu, ali mogu se pohvaliti da sam jednom prilikom vukao četiri džaka kukuruza na njemu. Nije se ni zaljuljao.

Sve je to bilo lepo dok jednog dana nisam video da ga tata rasklapa. Kaže vozio ga i u jednom trenutku mu pukli prednji rogovi. Nije mu bilo spasa. Uzeo je sic i još par stvari i spojio sa još jednim koje je tu dugo stajalo pokvareno, i od njih napravio jedan bicikl.

Setio sam se kako sam plakao kad sam ga prvi put dobio, a sad mi je bilo krivo što nisam ja bio taj koji je sedeo na njemu kad je pukao.

Da se bar drugarski oprostimo.