Prijava · Registracija
129 : 12
16 em plus     16 em minus
130 : 12
129 : 13

Standardizovana pivska flaša

Ideal u nestajanju. Podsetnik na neka bolja i jednostavnija vremena.

A danas? Ne, nije dovoljno što su cene sve više i više, što kvalitet piva postaje ravan mačećoj pišaćki, već povrh svega moraju da ti nepotrebno zagorčaju život i tom povratnom ambalažom.
Raznovrsnost flaša čini se nikada nije bila veća: Lav, Staropramen, Beks, Zaječarac novi/stari, razni Hainekeni, kurci palci... Sve različito. Samo oću jedan vops, alo! Pa 'de da ti nađem ambalažu od 0.6 za Apatinsko, seme ti jebem krvavo? Neću da ti plaćam kauciju, a svakako ne dolazi u obzir klošarenje ispred prodavnice dok se ne iskapi željena količina. Šta ka'eš, da uzmem od dva litra? Mrš bre! Zašto ne mogu lepo kao čovek da pazarim Laško, bez nepotrebnih zavrzlama? Da li zaista mnogo tražim? Zar je sve do tog stepena otišlo u majčinu?!

Flaša. Jednostavna, dosadna. Braon ili zelena. Zapremine 0.5 litara. Hladna, savršena. Dovoljna.

265 : 12
16 em plus     16 em minus
266 : 12
265 : 13

Bolje malo pivo nego veliko hvala

Izraz koji se najčešće koristi kada sagovorniku želite da stavite do znanja da bi bilo lepo da zahvalnost za trud koji ste uložili da mu pomognete bude materijalizovana makar nečim tako simboličnim kao što je malo pivo. Može se koristiti i u širokom spektru drugih situacija - od uzrečice i poštapalice pa sve do životne filozofije.

- Brate, hvala ti ovoliko…
- Hm… Bolje malo pivo nego veliko hvala….
- He he, pa ono jes’.
- Pa da…

(muk i neprijatna tišina…)

283 : 19
16 em plus     16 em minus
284 : 19
283 : 20

Nema na čemu

Ima na čemu, al' da se ne proseravamo.

27 : 10
16 em plus     16 em minus
28 : 10
27 : 11

Miss pešačkog prelaza

Najlepše stvorenje na drugoj strane raskrsnice u koje gledate dok čekate zeleno.

193 : 8
16 em plus     16 em minus
194 : 8
193 : 9

Postanite deo našeg tima!

"Dozvolite nam da vam veštim korporativnim jezikom nabijemo smrdljiv ukiseljen kurac toliko duboko u usta da se nećete izlečiti od gastritisa do kraja života!"

Motivaciona idiotarija novog doba koja, van gore navedenog iskrenog prevoda, znači "potrebni radnici" i ništa više. Koriste je firme željne jahanja mahom mladih mozgova, zatupljenih sintagmom "volontiraj, do jaja je, upoznaćeš mnogo kul ljudi uz nezaboravan provod".

Najkorisniji proizvod kapitalizma za šišanje ovaca još od nazivanja čistačica "menadžerima za patos" (floor manager) da bi se i pored plate od 50-80 evra osećale bitnim za opstanak firme.

-Ćale, vidi šta sam smislio za kafanu, postavio sam jutros na grupi, čitaj!

"KAFANA "RILE I LUDA MEČKA" JE ZRELA ZA POJAČANJE! TRAŽE SE MLADE I ATRAKTIVNE RADNE SNAGE NA POZICIJAMA KELNERICA, ŠANKER, VOKALNA SOLISTKINJA I KORG OPERATER, PORUKE ZAINTERESOVANIH UZ FOTOGRAFIJU CELE FIGURE SAMO NA INBOKS, POSTANITE DEO NAŠEG TIMA!!!"

-Sine, niko neće tamo da radi. Pacovi su veliki kao mačke, klozeti su izlomljeni, zidovi premazani govnima i ko zna čime još, a strikova domaća rakija od ambijenta pravi Ragnarok sat i po od otvaranja.
-Jesi lud ćale bre, pa pogledaj koliko mi je poruka stiglo!
-Jebote bog. Daj ovu sisatu dovedi kol'ko popodne!

3255 : 206
16 em plus     16 em minus
3256 : 206
3255 : 207

Platna kartica sa slikom po želji

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!

-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!

183 : 15
16 em plus     16 em minus
184 : 15
183 : 16

Stranac u Beogradu

Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

I da ti još ovo kažem, rođeni.

Nekaka me je tamo nelagoda pritiskala, baško da sam s neba pao. Osjećo sam se ko potpuni stranac, al' valjda to tako treba. Tamo su ti, meščini, i domaći jedni drugim stranci.

98 : 7
16 em plus     16 em minus
99 : 7
98 : 8

A koliko si ih imala do sad?

Nije ljubomora, već logično pitanje koje lebdi kao posledica upravo završenog prvog poljupca. Sve ide glatko, sviđa ti se, a i ona tebe želi (pa kako 'drukše'?), ne moraš više da baronišeš, mala je pala, odvojio si je u stranu. Desnom rukom joj provlačiš prste kroz kosu, a levom je hvataš za bradu koju, sa sve rupicom, privlačiš k sebi, dok je netremice gledaš u oči, sve do časa kada oboje zažmurite...
I krljaš je jezikom što najbolje znaš, sve pazeći da je tvoje bale, prouzrokovane žlezdom ''nejebičarkom'', ne uguše ili ne izađu napolje. Uši ti se crvene koliko se ona dobro ljubi, manta ti se u predelu čeone režnjače gde je nekad bio mozak, a sad je samo sivkasta kaša koja centrifugira. Misliš da si se zaljubio. Odmičete glave sa blaženim polusomehom i ti je već vidiš kako mesi slavski kolač dok je dva odojčeta vuku za kecelju, a nozdrve para miris iskipele kafe sa šporeta smederevca... Voliš je!

Al' ne lezi vraže. Idilu prekida podla misao koja je sve vreme bila tu, potiskivana trenutnim uživanjem i veštačkim stavom progresivnog, evropejski orijentisanog omladinca koji bi da raskrsti sa srednjevokovnim kultom mačo-balkanikusa. Simpatična je tebi hipi-komuna i muzika iz tog perioda, kapiraš da je dvaesprvi vek, da je konzervatizmu i fundamentalizmu odzvonilo , da su svetske tendencije iznad tog malograđanskog licemerja i lažnog moralisanja... Pogled ti luta ka zidu i ostaje prikovan za ikonu Svetog Georgija Velikomučenika kako ubija aždahu. Božji znak! Obrve ti se skupljaju, čelo se mršti i bujica kreće. Dalje nećeš moći. Sindrom ''Drugog'' te je uzeo pod svoje.

''Mozak mi je zavrtela, tu nisu čista posla. Mora da joj je baba vračara ili bar priča s mrtvima? Kako je moguće da se ovako dobro ljubi, a tek joj je dvadeset prva? Vidi se da ima iskustva. Šta - iskustva? Može da drži predavanje iz felacija. Koliko li ih je samo progutala? Đavo će ga znati. Sećam se da ju je vozao Miki Bajker na onom raspalom apeencu, dakle: jeftina je.
A nešto je šetao i Željko Smradina, ako je njemu blajvila onda stvarno ne bira, tip je štrokaviji od šoferšajbne na šleperu. A tek na studijama u Beogradu i život po domovima? Auuu, pa to nije moglo da prođe bez četir' prekodrinska međeda, tri kršna krajišnika iz atara Knin - Benkovac, a o beogradskim pajdomanima koji nose više zaraznih bolesti nego što je Infektivno sposobno da identifikuje, da i ne mislim. Šteta, pametna je i slatka, matorci joj fini ljudi. Ali ne vredi. Šta treba, da mi se smeje pola varoši sutra kad je izvedem u grad?
Biće najbolje da se okrenem i odem bez reči. I da odmah popijem pola litra absinta, da se dezinfikujem. Čini mi se da mi dlaka zapinje u grlu. Gušim se! Mora da je sa mudiju turskog gastarbajtera iz Nemačke koga je jutros ustopirala na putu za ovamo! Aaaaaaaaaaaa...''
:hraaaaaaaaaaaaaaak:

- Nije ti dobro? A da me ispratiš kući, kasno je? :trep, trep:
- Murš, droljo!

296 : 8
16 em plus     16 em minus
297 : 8
296 : 9

Nismo kod kuće

Izraz koji upotrebljavaju žene po slavama/veridbama/rođendanima/kućnim veseljima i proslavama kada im se muževi raspojasaju te im se javi npr. staroslovenski atavizam - glasno podrigivanje k'o stoka posle jela u čast dobre domaćice ili glasno bistrenje politike praćeno psovkama, upotrebom "Ja da ti kažem!" i udaranjem sastavljenim kažiprstom i srednjakom o površinu stola. Koristi se diskretno, šaputanjem na uvce uz široki osmeh i ponekad poljubac u obraz.

- Ja da ti kažem, ova' Dinkić je lopovčina je'na belosvecka, jebo mu... (indiskretan podrig) - svaka čast, snajka, musaka da poližeš prste! - za Dinkića sam počeo...
(Žena se lagano naginje ka mužu sa osmehom na licu, grli ga, poljubac u obraz i šapuće:)
- Dragomire, stoko, ponašaj se, nismo kod kuće...

156 : 16
16 em plus     16 em minus
157 : 16
156 : 17

Princip akvarijuma

Ukoliko ribicu koja je živela u akvarijumu prebacimo u more, ona će dugo vremena samo plivati gore dole u zamišljenim okvirima prethodnog kaveza. Isto je sa ljudima koji poput konja sa štitnicima na očima žive svoj mali i bedni život nesvesni granica koje su sami sebi postavili.

Taman da stignu do ostvarenja svog cilja i konačne slobode, udare u zamišljenu barijeru i vrate se nazad. I tako u krug, danima, mesecima, godinama... Nikada ne povuku ručnu i zapitaju se šta zapravo upravlja njihovom sudbinom, oni sami ili naučeni obrasci ponašanja. Tek tako se prepuste plimi da ih nosi i vrti u krug.

Retki se samo probude i odluče da pruže ruku izvan rešetki straha, prvo bojažljivo, pa sve smelije i smelije. Mozak počinje da radi i štancuje nove ideje, izašao si iz začaranog kruga. Razvijaš nove veštine i oko tebe se širi svetlost koja svojom toplotom ubija bacile preživele iz prošlog vremena.

Konačno ti vertikala lica stoji normalno prema horizontali zemlje. Uspeo si. Postao si čovek.

A: Nećeš valjda?
B: Jok ti ćeš!