dusan1001 - omiljene definicije

Ivan Gavrilović tip

200 на сат... у кривинууу... ее... тај фазон, браћеле. Е сад, нико не воли те типове, курчеве, палчеве. Оно, класично стереотипно сврставање људи у једну категорију али јбг, ипак је то специјалан сој људи, не може да се не генерлизује.

Наравно, тешко је наћи прави придев за дочаравање ове појаве, али лакше контање преко следеће компарације - Пеђа д бој < Ајс Нигрутин < Огњен Короман на креку < Владо Георгиев ака Бугар < Иван Гавриловић. Црнило.

'Начи, озбиљан к'о ученик средње техничке на предавању о хив-у, а дисциплинован као да је део фудбалске репрезентације Србије. Лакше би се контолисало фалширање Јелене Карлеуше него његово понашање кад упадне у флеш и крене да проваљује фазоне.

То је онај лик у друштву што прави спрдње на рачун инвалида, препричива фазоне из емисије Ивана Ивановића, или покушава да имитира стењање Бритни Спирс током порођаја. Увек је пун глупих идеја, типа улетање у специјалну са фантомкама уз повике "Правда за Уроша", или гађање пензоса псећим изметом док чекају у реду за пензије. Добро, ово друго је до јаја, но небитно.

Неће ни први да пусти муда, више је за причу, јер је донекле и свестан да ће тешко неко да га подржи у спровођењу идиотских предлога.

Није духовит ни паметан, а нема ни остале моћне особине, ал' је ипак увек у центру пажње. Све у свему, кад је у друштву, не иде ником изразито на курчину али некад и доведе све до лудила, да се запитају да ли би лакше поднели да им Боки 13 рецитује цитате из књиге Маријане Матеус на увце него да слушају његове приче.

Можда. Али он је увек ту да проваљује и зрачи као Фукушима, а уједно и теши остале како нису највећи кретени у универзуму.

Atlantida

Према причи коју је Ватикан (уз помоћ безброј припадника масонских ложа) продао читавом свету - митско острво које се налазило у Средоземном мору и које је мистериозно нестало у таласима.

Према истинитој причи, коју су покушали да сакрију, Атлантида је била острвска прапостојбина народа који је данас познат као - Срби. По тој причи, у лепа времена, Атлантиодм је владао добри краљ Аламан који је имао два сина. Старији син - Срб, био је храбри ратник који се доказао у многим борбама против освајача који су константно нападали са свих страна. Млађи син - Хит, био је болешљиво дете тако да је већину живота провео на двору, опорављајући се, успут правећи везе са многим, рекло би се, крајње сумњивим личностима које су се мотале око краља.

Једног дана, када је Хит најзад успео да смогне довољно снаге, са својим пријатељима је организовао напад на краља Аламана и замало га и усмртио, што је спречио његов храбри старији брат. Незадовољан неуспешношћу свог плана, Хит се повукао на континентални део Европе и наставио да кује своје зле планове. Како му не би дозволио повратак и нови напад, краљ Аламан је послао Срба у потеру за њим. Срб је, не желевши да се успротиви свом оцу на самрти, покупио двадесетак најбољих ратника и пошао за својим братом.

Две године Срб је трагао за својим братом по читавој континенталној Европи и коначно га је нахватао у областима планине Урал где је успео да га зароби и поведе на суђење у домовину. За собом је оставио половину ратника које су две године потере исцрпеле и који су жудели за одмором и топлим огњиштем. Оно што храбри Срб није знао, било је да су у његовом одсуству Хитови следбеници успели да убију његовог оца и изазову крвави грађански рат који је довео до уништења огромног дела Атлантиде, и помора већине њеног становништва. Жељан освете, Срб је повео своје храбре следбенике у борбу против побуњеничких снага и извојевао величанствену победу коју је прославио егзекуцијом свога брата на главном тргу.

Схвативши да је читаво острво уништено, Срб је одлучио да поведе остатак свог народа на просторе Урала где је оставио половину својих снага како би тамо поново изградили своју величанствену земљу, док су дотадашњу домовину потопили како не би пала у руке злим освајачима исламске вере.

По доласку у "обећану земљу" Срб је преминуо а народ који је повео из уништене домовине у његову част узео је име Срби. Свој језик и своје обичаје никада нису заборавили, те су их чак и наметнули словенском становништву које је ту боравило. Потомци српског народа који је потекао са Атлантиде заједно са Словенима мигрирали су у шестом веку на Југ, ка просторима Балкана где и данас живе и попут свог храброг прародитеља Срба јуначки се боре против злих нападача.

Историчари су можда овај део српске историје изоставили из прича, али он и данас живи у срцима сваког потомка племенитог краља Алмана и његовог сина Срба.

Ekatarina velika

Bend vodjen velikim ljudima. Ljudima koji su zajedno cinili spoj neceg neponovljivog i divnog (u pravom smislu te reci). Ljubav, um, snaga, krhkost, velicanstvenost, moc, emocije, ranjivost. Mala horda vodjena PESNIKOM - COVEKOM, pravednikom, koji se protiv svih spoljasnjih necistoca borio bistrinom svoga uma, patio postojanjem svoje duse. Horda pracena zenom - krhkoscu i snage njenih reci, pozeljnog tela, gladnih ociju, vestih prstiju, lepote. Glasne zice trosene su snaznim emocijama koje su se radjale u petnim zilama, lecene neznim notama koje su nastajale negde oko trosnog srca. Na svom putu zaustavljeni lepotom poroka, uzasom smrti, ali nikad izgubljena lepota se cuva u dobro zakljucanim trezorima riznice morala i ljubavi.

http://www.youtube.com/watch?v=jppu-Uhdeh8

Radio Televizija Vojvodine

Медијска кућа која својом политичком коректношћу зрачи скоро целу планету и прети да освоји млечни пут.
Суперлатив од политички коректан.

Дневне вести за становнике Ковиља:
Поштовани Ковиљчани данаске ће шором дувати здраво ладан ветар обавезно обуците декин кожу' или пршњак, толико је ладан ветар да ни дудара не помаже.

Дневне вести за Египћане:
Поштована браћо Египкљани пардон Египћани данас ће се у сеоском дистрибутивном центру делити летећи ћилими поклон од амбасаде краљевине Катара браЦком пардон братском народу напаћеном Египатском препоручује се да дођете што пре, акција траје док трају залихе.

Дневне вести за Кинезе при Црногорској Православној Цркви:
Поштовани Змајеви јуначкога кова шјутра са матицом Кином склапамо стратешки план о коначном уништењу Јапанског лобија у Дебељачи, с вером у бога и Брус Лија до победе!

Дневне вести за Херцеговце:
Ојој војој јој војој ојој ојој ал је зима јојој

Дневне вести за Сремачке Индијанце Сијукс племена:
Поштоване биљке животиње сестре и браћо велики Пастув који не хрче упутио је поздраве свим Сремачким Сијуксима да у новој години наоштре томахавке мало боље и да не одустају од једностраног проглашења независне Сијушке Фрушке Горе.

Дневне вести за Клинглонце при Ромској Сајентолошкој цркви:
Драги Клингоци Том Круза је обећао да че дође сас своји буразери оди код нас у Блангадеш да жека тајну поруку од великог Ел Рољ Харварда
и да пожели сретан мисим порватак у матичну галаскију.

Savremena srpska poezija

Лирско-епски побачаји на задату тему. Пишу их анонимуси бомбастичних имена или псеудонима ("Петар Ф. Петровић", "Хаџи-Јован Јовановић", "Павле Павловић - Свемир") којима су локална библиотека или друштво скрибомана издале књигу, а додатак "Култура" у "Вечерњим новостима" им је врхунски домет. Када једном доспеју дотле, ређају се посвете ("Сенима Дантеа, мога духовнога праоца", "Пери Ф. Петровићу, Песнику и Човеку") или тематски циклуси длаке из носа Попајеве Оливе као метафоре моралних апорија данашњице.

ПРАСИЈАДА И ОПРАСЕЈА
Антигони Штрбац - Рамадановски

Прасе
У космосу
Са ражњем
Оваплоћеном
Замишљеном
Осом на кори
Меридијани
Упоредници
Копно и море
И јабука као Месец
На који гледа заљубљени пар
На тамној страни прасета
Чија ће љубав трајати
До смака прасета

Прасе суштино спрасна
Сруши се дом истине
Прасну гром кроз еоне
И ничег не оста
Тек блато
Да ти је лог

Пођох с прасетом на извор
У ледени зимски дан
И нож у зденац забих
Погледах прасе
Љубав
И братство
Му задобих

Улицом људи кућама журе
Ми писмо свемир
Из чаше на извору
Над нама Ботичелијева
Прасад анђеоска
Ватромет прасећи

Гле
Свиће Прасећи дан
И Велико Прасе градом корача
Милост у процесији дели
Њушке папци браћа у вечности

Прасост љубав
Праство судбина
Прасенство живот

У праскозорје
Опрасја нова
Слутим

Slušač muzike na mobu bez sluški

Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

СТАВИ ЈЕБЕНЕ СЛУШКЕ И ИЗВУЦИ СЕ!

Domaći überfilm

Јебе кеву и рођен за цитирање. "Експендаблс" не може да буде куљи од њега. Зајебан до сржи.

(Терен за кошарку негде у блоковима. Која и Бјела одмарају, пију пиво. Зајебани обојица.)

Која: Хмгмбргрм. Рат.
Бјела (зајебано издише дим од цигаре): Бргебрм. Рат.

(Гледају се зајебано, пуни братства и уважавања. Долазе Драган Јовановић, Драган Петровић - Пеле, Жика Тодоровић и Манда са YASSA дресом СФРЈ и Рашица знојницом на челу.)

Манда: Екекеле-кекеле-пичке материне-јајца!

(Сви се смеју.)

ДЈ: Блаблабла, баскет!
Пеле: Курац мој!
ДЈ: Једи говна!
Жика ('оће да бије Пелета): Баболеску хртљике, џиберу!
Манда: Мугурегереге, пичка вам материна! Шк!

(Смире се. Близу њих се зауставља мерцедес са Микијем Манојловићем у Армани оделу који вози две пичке у виду Иване Михић и Ане Софреновић.)

Мики (отвара прозор): Зизуке, деца, ватанабе опудикте, јебете нешто? (Пелету:) Прцокана паре! Петак!
Пеле: Петак, џинџероџерс, кеве ми!
Мики: Вартексвараждин, ти сломим коленца!

(Неочекивано али суверено наилазе Драган Николић и Лаза Ристовски, прилазе Микију, ватају га за нос и уши и кроз прозор извлаче из кола. Ивана Михић незаинтересовано и зајебано жваће жваку.)

ДН: Крке коленца, пичке материне, а? Крке коленца?!
Мики (кука): Ааааа, не, не!
ЛР: Мрш у пичку материну!

(Мики оде, али прстом запрети Пелету. Која и Бјела се гледају са ДН и ЛР зајебано и са пуно уважавања и братства.)

ДМ: Хмгмбргрм. Рат.
Бјела: Србија гегелоку срање.
ЛР: Е, срање... Дркеђоне ратиште. Е то је срање.
Која: Мангулињо пичке!

(Сви се гледају зајебано. Са прозора се јавља Бата Живојиновић.)

Бата: Фрдике, децо! Гургусиште бобињаре Хитлер... Гургустиште ово срање.

(Сви га гледају зајебано и са уважавањем, сломљени зајебаношћу тренутка.)

crnačka muzika

амерички звук пропаганде, фашизма и садизма. полако је напредовао преко океана, и без упозорења по родитеље, неприметно и лукаво се увукао у уши наше деце.

да бисмо више попричали о црначкој музици, познатијој код омладине под именима реп и хип-хоп (што јасно асоцира на опа-цупа, даклем вођење љубави), прво ћемо морати да се позабавимо самим извођачима ове црначке заразе прерађене у музику. просечан црначки извођач (у даљем тексту жидовски назван - репер) је обично младић од 15 до 25 година. црне је пути, има дредове или је ћелав. носи златне зубе или протезе, а облачи се као да му је беби дол модни саветник. долази из богате и угледне (читајте:масонске) породице, јер другачије и не би имао новац за албуме. ипак, он то крије, и у јавности се представља као клошар или просјак, неретко и као сводник. говори да је из некаквог гета, такозованог сиромашног дела града. текстови му говоре о насиљу, курвама, убиствима, парама, с много псовања и директног вређања политичара (иако га исти финансирају). спотови илити музички клипови му не пролазе без лаких и претпостављам необразаних девојака, које се бацакају као весна змијанац на марихуани, и труде се да угурају своје облине у сваки кадар. ту обично има и брзих кола, као и неретког хватања репера за међуножје чиме показује да има полни орган.

све ово се јако брзо пренело и на наше просторе. домаћи "репери" су прекопирали колеге од преко океана, осим што мање носе дредове и немају толико пара за скупе спотове. ипак, и поред тога су популарни, слободно гостују у тв емисијама и изводе своје погрдне песме пред ширим аудиторијумом, без страха од затворске казне.

део из мојих истраживања "сретен и црначки утицај на музику"

црначки покрет
у своме пуном сјају
долази да преотме
и сруши српску славу

неуспешни да то ураде
кроз векове многе
измислили су музику
у нади да нас сломе

не желим да гледам то
и да се после кајем
зато им сад директну
и јасну поруку шаљем

не испирајте нам мозак
о курвама и о дроги
наша деца су чиста
и остају верна слоби!

Idi slušaj Cecu i Brenu

Најчешће коришћени израз од стране "обожавалаца" неке групе, који користе као главни аргумент за одбрану од сваког ко бар мало покушава да спусти савршену слику о њиховим омиљеном бенду.

Банални примери:

- Добар је Плави Оркестар али су им неке песме много геј...
- Ко је бре, геј? Иди слушај Цецу и Брену, ниси паметнији за друго...

- Били су одлични, штета што се Чипи продао и почео да снима оваква срања.
- Ко се прод'о, а??? Па шта ти знаш шта је музика, мајмуне? Они су и даље рокери до сржи. Иди слушај ону твоју муљаву Цецу! Чуј га, продали се... Јаоо, како погађа... тече вино црвено, јее... шта он хејтује...

- Један од најбољих бендова, штета што су рикнули од дроге...
- Аааааааа које дроге, дебилу? Па Маги је умрла од салмонеле, Бoјан од рака дојке, а Милан јер му је експлодирао мозак у сред превелике инспирације. Наркомани су они твоји сељаци из Гранда, иди шмрчи са Лукасом и Цецом, јебали те они! Ааааааа... Милане, врати се!!!

Internet zaljubljenost

Можда сам луцкаста и живим у неком свом свету, али чини ми се да је ово стање у које сам једноставно упала. Због њега пишем ћирилицом, иако се једва сналазим. Због њега сам отворила профил на Вукајлији. Због њега сам почела да пратим фудбал. Због њега не одем на време у кревет, само да бих читала његове коментаре, дефиниције, постове на форуму...

Иако не знам како изгледа, ипак осетим неке лептириће у стомаку кад год угледам његов ник на екрану. Пожелим да сам ту поред њега, да му видим израз лица док чита, пише, дефинише, свађа се са људима по сајту. Чини ми се да бих могла до краја живота да будем с њим, само зато што је интересантна личност, па може да има дрвену ногу, вештачки кук или неку неизлечиву болест( ДАЛЕКО БИЛО) физички изглед ми можда по први пут у животу није на првом месту. Иако он мисли да сам ја некакав трол, или шта већ, желим да му поручим да сам само једна обична, нормална девојка, која се заљубила, и не видим шта је ту страшно... Можда је мало луцкасто што је то овако, преко интернета, али побогу! Живимо у таквом времену, и мислим да то полако постаје нормална појава. Надам се само да ме нећеш мрзети после овога што сам написала, претрпећу огроман блам, (свесна сам тога у потпуности) кад људи прочитају ово, али било је јаче од мене. Извини, и мојим те да ме не игноришеш после овог текста. А на кога мислим, види се јасно по мом надимку на Вукајлији.

- дај ми само једну шансу...