LoneWolf - omiljene definicije

Krajišnici

Ljudi koji ne znaju gde će na prelo.

Krajišnici gdje ćemo na prelo?

Negde ćemo izaći

Srpski univerzalan GPS.

-Jesi li siguran da je ovo prečica?
Ovaj put vodi pravo u šumu.

-Ma vozi bre, negde ćemo izaći.

To mora da je neki znak

Konstatacija narkomana kada prođe pored saobraćajnog znaka.

Nesposoban za armiju

Životni tag i fataliti kobejn u vreme bivše Jugoslavije. Junoša sa ispod šezdeset kila i sa pilećim prsima, magistar matematike sa dioptrijom -12 i +6 koji predstavlja opasnost da mitraljezom pobije vasceli svoj vod, talentovano specijalna lobanja ili jednostavno lelemudanski pametnjaković koji je rešen da izbegne vojnički dvopek i čaj od broma, pred komisijom pecao konzervu ribe u limenom lavoru. O.K., sve u redu, sve pet. Pečat u vojnu knjižicu, i doviđenja druže.

Ali, prc. U nekim afričkim plemenima čovek mora imati sto koza da bi se oženio, pingvin koji nakupi najviše kamenčića primami ženku na plođenje, ali, bato, u zemlji Mirka i Slavka, Valtera, partizanskih žena bombaša iz Bihaća i Maršalovog kera Reksa, u kojoj avliji mater na ispraćaju u vojsku nije postila suzu, u toj neće ni dočekati ni da otrači veselje ženeći sina.

On neće jebati, ustvari možda će jebati sredovečnu seosku učiteljicu, Purgerku na moru, i Ciganku na frankfurtskom autobanu, kad se bude vraćao sa bauštela. Ali oženiti se najverovatnije neće, bar ne curu iz dobre, domaćinske kuće. Ko bi dao kćerku za čoveka koji ne može pušku držati? Jer mentalitet našeg sveta je da se aljkavo busamo u grudi kad je dobro, a kad nedaća udari – dao bog, krivi Masoni i Vatikan. Ipak, valja imati zeta koji će biti sposoban izgine u nekom od ratova, ali prvo ako je moguće da krne par komšija, koji se drugom bogu mole, da ga se ima razloga kvalitetno oplakati.

A sad za kćerku udovicu... jebiga, kolateralna šteta. Dao bog... e sad koji bog od ova tri naša, u koje kao komunisti nismo verovali zarad kauzalne veze crvene članske knjižice, letovanja u Igalu i praseće butke preko sindikata, da ga jebem nesam školovana kasti.

Nećeš biti jebana!

Sabijač. Nabijač. 'Ladan tuš. Ma, šta tuš, vodeni top.
Fraza rezervisana samo za najveće šmekere. Samo za one koji su toliki jebači, da su obrnuli krug i prestali da jebu, jer im to više ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo.
Samo za muškarčine koje mogu, a neće.

Zadimljena kafana... Dve superhot Vukajlijašice sede za šankom... Usamljeni Vukajlijaš sedi sam za stolom u ćošku...

- Ovaj Mr. Moon mi izaziva masivno lučenje vlage... Želim ga!
- Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE.
- Ma, nemoguće, ja sam tako hoćna! Sad ću da ga startujem.

Prilazi...

- Ćao, Mrmunčiću, što si mi lep večeras... Ju, i sisa ti je dodatno porasla, kako je samo čvrsta, a tek biceps... Znaš sama sam večeras, pa sam mislila...
- Žao mi je. Ne zanima me šta si mislila.
- Čekaj, još ti nisam rekla. Želim da...
- Nisi me razumela, ne zanima me šta želiš. Ja pijem sam večeras.
- Ama, 's' ti normalan?! Vidi kako sam dobra riba, bre! Hoću da me jebeš!
- Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE. NEĆEŠ BITI JEBANA! Sevaj!

Usisivači SLOBODA ™ Čačak

Vrsta usisivača poznata po tome što sa njima osim što možeš da usisavaš, možeš i da pucaš, bacaš plamen i obaraš avione. Kese za njega se kupuju u prodavnici lakog naoružanja. Generalni sponzor ghostbustersa.

Za njega je Kirby pičkin dim.

Obrnuta psihologija

Kada napucanu ribu koja je izbacila sise, nijednom ne pogledaš u iste, već je pustiš da se zapita šta nije uredu i zašto joj nisi gledao u dekolte na izvolte, ne bi li ti, tako zbunjena, možda dala pičke.

Disnotor

Старински назив за покољ свиња. Понекад се користи, додуше ређе, као метафорички израз за клање људи.

---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА

Ne laži!

Zapovest, koju treba apsolutno poštovati. Nema potrebe da lažete, prospite im istinu baš onakvu kakva je, baš kada biste da slažete, i niko vam neće verovati. Važno je samo dobro podesiti ton.

"Ženo, šta si ti to radila na poslovnom putu?"
"Pa šta se inače radi na poslovnom putu? Sklapala nove ugovore i jebala se sa šefom, šta bi drugo?"
"Hahahaaaa, znaš zašto te volim? Zato što me uvek nasmeješ!"

Brđanka

Naziv za čeljade koje živi na selu u kojem kad vide auto donose vode da ga napoje, a kada je najveći baja u selu, inače švercer, kupio prvi crno-bijeli TV, za njih je to bilo čudo neviđeno, pa ga nisu znali ugasiti, nego pokrivali ćebetom.

A ona, jedra, mlada, u dojkama ima kubikaže k'o u posavskih seljaka silaže za bikove. U školi uvijek sjedi u zadnjim redovima. Kada progovori, ispušta neartikulisane zvukove tako da zvuči k'o freza kad joj se da gasa uz omanje brdo.
Prava fergusonka.
Prsti su joj smeđe boje, jerbo je skoro brala orahe, a pete ispucale k'o norveški fjordovi. No, unatoč svemu tome, ona je i dalje porno ikona za mlađane seljake koji, dok okopaju k'ompir, zaostaju u retku i nadviruju joj se u guščurdu. Svojim jedrim guzovima, otvrdlim od sjedenja na sadilici za duvan i razvijenim bedrima od nošenja vode uz brdo, polupa bledunjave gradske momke olako k'o traktor Džon Dir kad u trećoj brzohodnoj uleti u mlad kukuruščić...
Izlazi u diskoteke u kojima momci nose crne Dolce & Bregana majice sa zmajem na leđima. Obično se udaje veoma rano, oko svoje 17-18. godine, jerbo kod njih postoji mit da ih kasnije neće niko ženiti.

Za gradske momke, brđanka predstavlja metu koju mogu osvojiti sa napucanom Džetom dvojkom u kojoj odzvanja Rade Lacković, ali takođe se i zgražavaju na pomisao da je žene. Jok, samo taslačenje, tarabljenje, jebačina.
Uz to, nikada ne izlaze sa ovakvim čeljadetom na otmjena mjesta zbog mogućnosti susretanja sa ortacima koji bi odmah primijetili roktanje kada se ona nasmije.

Za seljake pak, ona je neko s kim se može normalno popričati, fino izgleda, zna razvit' pitu i potrijebit' po kući. Kod nje prolazi džiberski ulazak, tipa: "Đes' maco, ko te prati kući?", dok u ustima miješaš čačkalicu i drpaš se u predjelu međunožja.

Njen repertoar riječi nije kurtoazan niti obogaćen šljaštećim dijapazonom anglosaksonso-romanskih izraza, ali kada nešto kaže, pogađa pravo u centar, direktno... Zato se gradski momci boje, a gradske djevojke joj zavide na jedrini dojke i rumenim obrazima, dok će prave preldžije i bećari, lole sa seoske pilane, znati cijeniti ovu amazonku, vrstu žene i seksualne boginje koja nažalost zamire pod naletom kletog hipsterluka i modnih trendova, skrojenih od žabarskih gejeva koji favorizuju izgled anoreksičnog dječaka, a ne jedre, zdrave i stabilne žene.