ninka_92 - omiljene definicije

Izlizati opanke

Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:

Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.

Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?

А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.

Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.

- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!

Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.

Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...

Hercegovina

Регија богата каменом,каменом и камењем.

Šiptari

Energent u doba Aleksandra Rankovića.
Ako deda zbori istinu.

Ja:Si vido Mančester što izgubi od Čelzija?
Deda:A?
Ja:Mančester?
Deda:Ranković?
Ja:??
Deda:Opasan je bio Ranković jeb'o majku...da vi'š ti kad sam ja radio dole na Kosovu pa nestane struje a Ranković odma' 200 Šiptara založi jeb'o majku ihihih...

Rad je stvorio čoveka

A Radovi navijači ce prebiti tog čoveka.

Ali

Prelomni trenutak u razgovoru kad se sve okrene za 180 stepeni. Ili 360, ako si Zvezda Granda. Obzirniji koriste i "medjutim", mada se sve svodi na isto, naebo si.

-Karamehmetović Siniša?
-Tu sam, razredna.
-Dolazila ti je majka u školu, pričala sam sa pedagogom i direktorom. Svi smo saglasni da si ti jako dobar i pametan dečko, i da je to što si plaknuo muda na času samo izolovani incident, ali ćemo ipak da te izbacimo iz škole.
-Dabogda vam deca slepce vodila!

-Ćao, šećeru, jesi li za malo magije? Ja sam Siniša, drago mi je.
-Džesika, zadovoljstvo je moje. A šta si imao u planu?
-Neko piće, zezanje, pa posle šta se desi xexe
-Desiće se to da ti stojiš uz zid, a ja na kolenima u svojstvu Bore Dugića. I ja bih to volela, ali sam udata.
-Pa, uf, ne smeta meni, mislim...
-Jebiga, više sreće sledeći put. Evo mi ga žmu, ajde paljba. Livada, livada, sanjiva se budi. Prtina čkode!
-U jebem ti kolje!

Muzika koja poziva na nasilje

U Sjedinjenim državama, ali i nekim zemljama Zapadne Evrope striktno rezervisan termin za neke izvođače rok, metal, ali i rep muzike. Ovakvo mišljenje i svrstavanje ovakve muzike pod nasilnom pokazuje samo kakvi su neimači pojma oni sa tog trulog Zapada.

- U današnjoj epizodi ekipa sa Mitbastersa sa Diskaveri čenela je rešila da razotkrije da li ovakvo mišljenje ima bilo kakvih osnova i odlučila da svoj eksperiment izvede u Srbiji(ne mešati sa Sibirom). Danas ćemo posetiti prestižni srpski koledž, koji oni zovu ETF i na kome, po tvrdnjama naših domaćina studiraju veoma inteligentni ljudi. Izabraćemo nasumično nekog od studenata. Hej, hej vi gospodine!

Obratiše se voditelji neuglednom mladiću sa masnom kosom, ćoroskopima i babinim džemperom. Blago pogrbljen momak u ranim dvadesetim, nosi neke knjižurine ispod miške

- Ko, je l' ja?

- Vi, vi!

- Kako se zovete?

- Dragan Guzičić! (prepoznao voditelje iz emisije pa se kezi kao mladoženja pred prvu bračnu noć, ko zna, možda izađe na televizor i napokon pojebe nešto)

- Okej, Dragan. Da li ste voljni da učestvujete u našem eksperimentu?

- Da, vrlo rado!!!

- Okej, pa da počnemo sa pripremama.

Sledeća scena je u nekoj kafani. Dragan sedi za stolom, ispred njega flaša rakija i piksla na kariranom stolnjaku punom rupa. Sa strane stoje Džejmi, Adam, ona crvenokosa riba i onaj Kinez, svi nasmejani i uzbuđeni pred eksperiment.

- Okej, počećemo sa nekim pesmama KISS- a, i kako koja pesma odmiče Dragan će srknuti po gutljaj rakije.

Eksperiment počinje, KISS gruva sa zvučnika, Dragan srknuo rakiju i sedi mirno. Polako se prelazi na Metaliku, neka dugačka pesma u pičku materinu, Draganu poznata ali se ipak vidi da ga je smorila jer nije za ovu priliku. Prošlo je veće pola sata i vidi se umor na Draganovom licu jer Menson, Kredl of filt i neki Finci koji su pevali o silovanju creva ubijene device nisu izazvali nikakav efekat a i Dragan je popio već tri čašice, što je za njega mnogo pa je zaspao za stolom... Mitbastersi kao popišani, uvek vesela ekipa izgleda kao da je pošla na sahranu i počinju da se pakuje.

- Nažalost, dragi gledaoci, izgleda da je ovaj mit bez ikakvih osnova.

U trenutku dok je Džejmi ovo izgovorio u kafani je došlo do predaje smene pa je konobar mahinalno uključio lokalni radio sa kojeg je počela da gruva melodije svima već poznate pesme.

I onda se dogodilo nešto čudno. Dragan, koji je do sada spavao iznenada skače kao oparen i počinje da puca prstima i uživa. Mistbastersi, koji su upravo krenuli, okreću se kao jedan i spuštaju kofere na zemlju, prilaze Draganu kao suncem ozareni i uživaju sa njim . Adam prilazi konobaru i traži od njega da ne menja stanicu. Sa krajem prve pesme stiže i sledeća , prašte gitare, peva brat Šmrkas i vidno euforični Dragan počinje da skače po kafani i razbija čaše. Raspoložena ekipa se smeje jer je napokon nastupila dobra atmosfera. Piči muzika dalje a na Draganovom licu se vide suze, počinje da lupa pesnicama o sto uz reči 'kurvo'. Džejmi pokušava da ga malo primiri ali mu Dragan otima beretku nazivajući ga 'pičkom engleskom'. Ekipa je uvidela da je vrag odneo šalu ali već je za sve kasno jer je Toma Zdravković putem radio prijemnika zaposeo Draganovu dušu. Nekada povučeni i mirni Dragan sada cepa haljine sa crvenokose Kari, sevnuše sise i obrijana đana. Adam i Džejmi probaše da ga zaustave da oplodi Kari ali je prvi dobio polomljenu flašu u stomak a drugi vašarsku fintu preko džigerice. Kinez naravno pobegao. Pička. Ostali članovi ekipe se razbežali kud koji dok na udarnim vestima ide direktan prenos Draganovog divljanja. Javili i da mu se baba šlogirala kada je čula šta je uradio. Za nepunih pola sata su kafanu opkolili specijalci ali ih je Dragan rasterao ražnjem i umalo Ivicu Dačića nabio na isti, ali ga je spaslo to što je za dlaku ušao u blindirani Audi te naš hrabri ministar odbrane pobeže u pičku lepu materinu. Na kraju je vojska uletela tenkom u kafanu i petsto vojnika je nekako uspelo da veže Dragana nakon što je naneo teške telesne povrede pedesetorici njihovih kolega. Kari je na kraju završila u sigurnoj kući Žena u crnom. Ovaj nemili događaj je izazvao burnu reakciju svih svetskih medija ali i državnih zvaničnika.

TIME: Srpska muzika iz pakla(na naslovnoj Satana, Rade Lacković, Aca Lukas i Toma Zdravković).

Kurir: Jeбao engлeцku noviнarkу u дuпе усrеd kaфane уjeo је за sиsу i tуko noвiнarи Mythbusters.

Blic: Ministar Dačić besan jer je prekinut usred tamanjenja pečenog vola i Jagodinske ružice zajedno sa Mrkonjićem na svečanom otvaranju puta za Jovin prnjavor. Pomahnitali student ga umalo nabio na ražanj.

Вечерње новости: Жарко Обрадовић: Сад морамо да повећамо школарине за 500%!

Политика: Драганове комшије у неверици. Сви за њега кажу да је био миран и повучен младић и узоран студент са свим десеткама. Увек се јављао комшијама.

Rezolucija

Po etimologiji reči rezolucija bi trebalo da znači odluku koja razrešava stvari. Umesto toga, u stvarnosti, nazivanje odluke rezolucijom samo izaziva nove probleme i komplikacije.

Rezolucija – UN: Odaberite broj, može bilo koja. Ajde 242 iz 1967, o postizanju mira na Bliskom istoku

Stvarnost: 40 godina kasnije, najduži zid za grafite još od Berlinskog stoji žalosno neiskorišćen: Banksy je nabacio par stensila, tu su poneki „Hamas“ ili „Fatah“ na arapskom i jedna usamljena kurčina ispod koje piše „ТОРПЕДО МОСКВА“.

Rezolucija - Informbiroa: iz 1948, koja poziva Jugoslovensku komunističku partiju da se dovede u red tj. da ne talasa.

Stvarnost:
Staljin: Druže Brože, mnogo se kurčiš. Zna se ko je medved u ovoj vezi.
Tito: Ne ćujem te, druže Džugašvili
Staljin: Kažem, mojne šamaram
Tito: Ne ćujem te... Kao da... Kao da nešto pišti majktibožju!
Staljin: Da nisi ostavio samovar na štednjaku?
Tito: Ah, ne, sad shvatam što je! PIŠTI MI JAJCE!

Rezolucija – novogodišnja: Od prvog prelazim na Atkinsovu dijetu, jedem samo proteine!

Stvarnost: mrtva krava, poluoglodanog buta, nađena na imanju PKB kod Zrenjanina u noći 28. februara, od strane čuvara koji se umal nije šlogirao i sada putem suda potražuje invalidsku penziju od grada. Veštak je ustanovio 30% zakrečenje arterija i preporučio Atkinsovu dijetu.

Da mogu vratiti vreme...

Кукање за непроменљивом прошлошћу, очајни вапај људског бића који обележава тренутак у коме схватиш да је могло бити много дугачије да си, кад је то било могуће, био мало мањи кретен. Ситуација у којој се кисело осмехнеш, свестан да си за своје идиотске поступке крив само ти и нико више, те овога пута не дозвољаваш себи да разлоге неуспеха тражиш у нечему другом, као што си то до сад радио, почевши од првог одласка у играону кад си псовао тастатуру јер су те урокали после једва целог минута на кантеру, не желећи да се помириш са сопственим незнањем.

Тако помислиш да је ипак требало да послушаш маторце, одеш у Каменицу да учиш за пандура, имаш после средње сигуран посао и да ти цвиле јаја, а не да запињеш око одласка на Академију ликовних уметности јер лепо црташ, после чега чекаш актуелног профу да оде у пензију, како би сутрадан губио живце око двадесет и кусур идиота који нису понели блок петицу.
Тако исто схватиш да је према бившој цури требало да будеш мало другачији. Мало мање љубоморно псето и тврдоглави коњ који је био у трипу да ће по сваку цену променити њене навике које ти нису биле по вољи, уместо да зажмуриш и будеш задовољан јер је имаш. Схватиш оног тренутка кад је видиш са другим, након чега ти током пријатељског разговора каже да јој пружа оно што ти ниси.

Све би то променио да можеш вратити време, али курац, јер чаробњаци који ће те послати у прошлост помоћу препеличиног јајета не постоје.

Седиш, циркаш пиво, вадиш последњу пљугу из пакле и мислиш да ћеш убудуће о својим поступцима пар пута да размислиш пре него што направиш потез. Бар се надаш...

Ribe koje čitaju Murakamija u tramvaju

Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.

Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.

"Jebote, iskenjaću govno težine novorođenčeta kada stignem kući"

Srbi iz Krajine

Narod koji plaća kamate za gotovinu.