Prijava · Registracija
67 : 6
16 em plus     16 em minus
68 : 6
67 : 7

Hokejaš

Чилагер са штапом, када због нечег жури.
Његово виђење тог "журити" драстично се разликује од онога како то доживљава околина. Он свим силама настоји да пожури, али, какве силе - такав и резултат. Године чине своје, срце 'оће, ал' дупе клокоће...

Шофер (пошто их је сачекао колико за две дужине аутобуса): Ајде, ајде, само полако, немојте сад, у финишу, све да упрскате! (Њих двојица помажу један другом да се попну, млатарају рукама на све стране да се за било шта ухвате; гледају мајстора, хоће да му захвале, али немају даха.) Два сам семафора пропустио због вас, и још бих, ред је да вас испоштујем кад се толико трудите. И још им лепо оставио и задња, и средња, ал јок, то тако научено још у Брозово време: "улаз само на предња врата"! Ало бре, умро Ћопави, умро Кардељ, још ономад, нико вам није јавио? Ајде, омладино, два места за хокејаше, да ми се не простру ту по поду; после да одговарам ко за човека!

22 : 3
16 em plus     16 em minus
23 : 3
22 : 4

Žensko groblje

Чест топоним по питомој Шумадији (Рудник, Јасеница и којекуде још), из доба када су историјске околности налагале сваком правом Србину да се бави ослобађањем вере, рода и отечества од робовања мрском отоманском завојевачу, стичући, онако успут, противправну имовинску корист (а једини поуздан и проверен начин да се то двоје истовремено изводи, био је, је л' да, хајдучија).

Е, тада су на сеоским гробљима сахрањиване искључиво жене, деца, сумашедши и други са разним "белезима", а тек нееегде-негде понеки старац који је, неким необјашњивим чудом, претрајао здрав и прав и поживео до "лепих година". Разлог? Једноставан: здраво мушкиње, иоле борбено способно, листом је скончавало или по 'ајдучији, или на робији.

(Из тог доба потиче изрека: "Буни се као Грк у апсу", дефинисана овде више пута, али нигде не пише да се основано везује за тамновање и уморство песника, револуционара и сањара Риге од Фере (1757-1798) у кули Небојши. Народу коме је робија била нешто што се подразумевало "као добардан", једноставно није могло да буде јасно зашто би се неко бунио у апсу.)

- А одакле ти оно беше, земљак?
- Качерац, мо' брајко, срце Шумадије! Рудник, Венчац, Букуља...
- Знам, знам, Козељ, Трудељ, Драгољ... Тамо, бејаде, има само женска гробља?
- (мрмљ)

41 : 8
16 em plus     16 em minus
42 : 8
41 : 9

Lala Land

Банат

25 : 7
16 em plus     16 em minus
26 : 7
25 : 8

Slojevito oblačenje

Врло корисно у овим метеоролошки незгодним данима.

(Земун, фебруар, вече)
Син:
Е, кево, брате, идем ја неш'о!
Мајка: Ако, ако. Јеси се обукао слојевито? Знаш шта каже тета Нада...
Син: Аесам, кево, ево диви (показује): мајица, панцир, дукс, јаша, све брате, ае!

40 : 4
16 em plus     16 em minus
41 : 4
40 : 5

Mali šraf brže vrti

Када ти треба неко да завршиш нешто, често ћеш то пре успети преко човека на нижој, него на вишој позицији. Они горе јесу неупоредиво моћнији, али су се, на тим својим висинама, одродили од "базе" и изгубили осећај да некоме могу нешто да помогну, да учине - зашто би?
А портир, шофер, нижи референт, потрчко... јесу на први поглед сићушни и немоћни, али су често у прилици да много учине, захваљујући оним алтернативним међуљудским односима у колективу, који остају скривени од очију јавности, али беспрекорно функционишу и могу да дају фантастичне резултате кад се човек најмање нада.

- Је ли, свега ти, прође толико година, а ја никако да те питам: како си извео да добијеш прекоманду у Пожаревац?
(Жене већ колутају очима, али касно: издало их шесто чуло, нису одреаговале на упозоравајуће слово "В", и сад готово. Keyword "војска" је пуштена из боце, даљи ток седељке је одређен, без могућности промене).
- Како то мислиш, како сам извео? (Шатро не разуме, а већ се слади.)
- Немој да се правиш блесав, знаш добро на шта мислим! Регрутовани смо заједно, истог дана добили позив, истог дана се јавили у касарну и обојица били виђени да останемо тамо каплари и оставимо мошње у оној херцеговачкој вукојебини!
- Па ти и јеси остао...
- Али ти ниси! Сат времена пре поласка воза, јавили су ти да се раздужиш и спакујеш, да идеш у прекоманду.
- Ааа, то тебе занима: како ти ниси успео да изведеш то исто, иако су ти се сви рођаци, кумови, пријатељи итд. растрчали да нађу везу да пређеш у Србију? И то све на нивоу: ништа испод генералштаба! Е, видиш, зато ништа нису ни урадили.
- А ко је теби средио?
- Један водник прве класе, тамо, у касарни.
- Е, сад ме већ...
- Таман посла, најозбиљније ти кажем. Упознао човека тамо, донео му дватрипут пиво из кантине, учио га да свира "Црног лептира" и "Остани ђубре до краја" и - збогом Чапљино, збогом кршу, одох ја у моју Србијицу!
- Ма дај, водник прве класе?! Мали шраф...
- Еее, буразеру, толике си године спрцао у дупе, а ништа ниси научио: мали шраф брже врти. Водник, водник, али кумче мајора из ССНО-а, оног што прави распоред за прекоманду...
- Ау, јебем те срећног!

27 : 2
16 em plus     16 em minus
28 : 2
27 : 3

Zaulareni

Сорта homo sapiens-а којој су, услед неуспешног еволутивног експеримента, почели да расту каблови из ушију. Каблови се у једној тачки спајају и воде негде у одећу око појаса.
Јединке се могу препознати по карактеристичном понашању на јавним местима. Неке говоре у ходу, као да разговарају са самима собом; друге, опет, ништа не говоре, него ритмично мрдају главом лево-десно, често жмурећи. На пар метара од њих, из улара се могу чути продорни звуци који им разарају бубне опне и оно мало преосталих функционалних ћелија у централном органу нервног система.
Због таквих својих карактеристика, зауларени имају веома сужену свест о околини, од које , ваљда, очекују да о дешавањима на јавним површинама води рачуна и у њихово име, а не само у своје. Уколико им се околина испречи на путу - утолико горе по околину. Јер, они само користе своја загарантована права и слободе.
И тако је улар постао симбол слободе...

туцс туцс туцс туцс...
"Јеер ја сам слободна да радим шта хоћу..."
туцс туцс туцс туцс...

- Јесте, злато, у фрижидеру ти је шунка. Зашто стално питаш, кад знаш?
туцс туцс туцс туцс...
"Буди сам на улици, буди сааам..."

- Ало, стоко зауларена, гледај куд идеш, јебо те тај Будисав, те те јебо!!!

21 : 4
16 em plus     16 em minus
22 : 4
21 : 5

Tepati

Један глагол, један језик - два света.

- Што ја волем моју жену! Млого је волем, па је мазим, па јој тепам...
- И ја моју, земчо, и ја моју...

56 : 4
16 em plus     16 em minus
57 : 4
56 : 5

Ekološka ulica

Стрма уличица у предграђу. Споредна, толико завучена да у њу тешко може и да се залута. Није слепа, али није ни транзитна, кроз њу се ретко пролази за негде даље. У њу се само увече уђе, да би се ујутру изашло.
Еколошка улица је органска, непрскана. Не зна за ђубретаре и путаре, за метлу, со, ризлу и остале неприродне начине одржавања. Од лишћа и ђубрета се чисти кад удари кошава, од снега и леда на пролеће, кад ојужи. До тада се деца санкају. И нису саможива, пуштају и децу из оних очишћених, важнијих, приоритетних улица да се и она санкају у њиховој уличици. Разумеју их.

14 : 4
16 em plus     16 em minus
15 : 4
14 : 5

Pad pred ciljem

Ситуација када говорник, у жељи да што дуже држи реч (мислећи, однекуд, да ће тако испасти паметан у друштву), крене од Кулина бана о нечему што се може исказати у неколико речи. На крају се углавном испостави да његова речитост није у стању да испрати његову мисао, па, као што се у тркама падови много чешће дешавају пред самим циљем него негде на средини стазе, тако и овде изостане оно најважније "што је песник хтео да каже", а оставио је за сам крај - да би што дуже "држао банку".
Да ли је од тога неко умро, као од погрешно преписаних лекарских рецепата или новинских савета који су (као да већ сами по себи нису довољно небулозни) током редактуре претрпели одређене измене – не знам. Није искључено.

- Што си тако снуждена, сејо мила?
- Јој, не знам шта да радим, почела коса да ми се тањи и проређује.
- Сад ће тебе твоја сеја да научи шта да радиш, ти знаш кога увек треба да питаш за такве ствари. Пази добро: сада иде, за две недеље, биће, је л' да, Велики петак, је л' тако?
- Тако је...
- Не прекидај ме! Значи, Велики петак. Е, сад слушај добро и пази све да урадиш како ти ја сад будем казала: иде Велики петак. Кад буде био Велики петак, пази добро, ово је проверено, кад, дакле, дође Велики петак, ти ћеш на тај дан лепо да опереш косу и... Је ли, је л' вама долази поп да свети водицу?
- За славу дође, а за Ускрс понекад и прескочи...
- Е добро, сипаш онда и мало свете водице кад будеш прала косу на Велики петак, па опереш косу, али дообро, и онда је до догодине до Великог петка више не переш...
- Чекај, значи на Велики петак оперем косу, сунем мало свете водице... А је л' сме шампон?
- Аман жено, не прекидај ме кад ти кажем! Нормално да сме, само ти уради како сам ти рекла и ништа се не секирај, има коса да ти буде к'о у девојчице!
- Добро, кад ти тако велиш...

После пар недеља, почели укућани да се згледају. И све нешто мрдају носевима, као мачка на сланину. Па онда почело дискретно кашљуцкање, па налажење разлога да се побегне из собе, па даље редом, помињање злостављања у породици, тражење броја телефона надлежних...
Јок, она тера своје и никоме не говори зашто.
А све би то било избегнуто да брбљива саветодавка, заневши се у своју причу и дивљење самој себи колико је паметна, није пропустила да заврши реченицу: "и онда је до догодине до Великог петка више не переш
петком ".

13 : 11
16 em plus     16 em minus
14 : 11
13 : 12

Plutopis

Путопис бродоломца који је пре спасавања данима плутао морем/океаном.
Под условом да га пре спасилаца нису спасле ајкуле. У супротном, остајемо без плутописа.