Prijava · Registracija
21 : 6
16 em plus     16 em minus
22 : 6
21 : 7

Smarfon

Telefon u rukama smarača.

20 : 2
16 em plus     16 em minus
21 : 2
20 : 3

Bata i seka

Nadimci koje, skoro po pravilu, dobijaju druga deca u porodici.
Da bi ono prvo shvatilo ko je (ili je možda bolje reći "šta je") taj novi uljez sa kojim će morati da se bori za roditeljsku naklonost, koju dotad nije moralo da deli ni sa kim. I da u toj borbi bude uglavnom bezuspešno.
Inače, kao što drugo dete često dobije nadimak "Bata" tj. "Seka", da ga nosi kroz ceo život, isto tako često prvo dete (pogotovo žensko) zovu "Beba". E, to je zato da bi roditelji lakše shvatili ko je taj mali uljez sa čijim dolaskom im momentalno prestaju mnoga prava i slobode i nestaju sitne životne lagodnosti i radosti.
I dok je "Bata" i "Seka" uglavnom plod očajničkog pokušaja samih roditelja da uvedu kakav-takav red u nastupajući haos, dotle je "Beba" umotvorina nekog od članova šireg okruženja (njeni ili njegovi roditelji, babe, dede, bezdetne tetke, neženjeni ujaci i stričevi...). Autor uglavnom očekuje da mu se ostali dive zbog tolike genijalnosti i originalnosti.

- A zašto komšiju svi zovu "Bata", kad je jedinac, nema ni brata, ni sestre?
- Ne znam zašto, dušo. Da nije možda zato što se zove Bratislav? Šta misliš, a?

25 : 6
16 em plus     16 em minus
26 : 6
25 : 7

Izuzetna moć zapažanja

Kulturan opis nekoga ko misli da će ispasti mnogo pametan u društvu ako naglas prokomentariše baš sve što vidi.
A ne ispadne pametan. Naprotiv.

- Mama, vidi, onaj čika nema nogu!
- Pst, Nikola, to nije lepo da se kaže!
*
- Mama, vidi, čovek bez noge!
- Pst, Mladene, to nije pristojno da se kaže!
- A kako onaj Nikola može?
- Nikola ima četiri godine, a ti, konjino mamina, 27.

58 : 10
16 em plus     16 em minus
59 : 10
58 : 11

Zvezda repatica

Nebeska pojava koja je odvajkada raspaljivala maštu onih koji maštu imaju. Pokušavajući da protumače poruku belog traga na beskrajnom svodu, razne kulture su ga različito čitale. Danas je preovladalo materijalističko tumačenje, pa će samodovoljni Zapadnjak, videvši zvezdu repaticu (kometu, padalicu), gramzivo pomisliti ili reći: "Make a wish!". Poželi nešto novo iz kategorije "Must have", da bude samo tvoje, da utoliš tu neutoljivu glad za posedovanjem bar do sledećeg "Must have" oglasa.
A Srbin? Srbin će reći nešto što dvodimenzionalnim umovima, uronjenim u materiju, zvuči kao nerazumljiv sklop reči. Kazaće: "Za grm, brale!". Kakav sad brale, za koji grm? Bez brige, zna ko treba da zna: onaj koji je rekao, onaj na koga se odnosi i Bog, kome su te reči mile.
Jer Srbin vekovima i pokolenjima veruje da zvezda repatica oglašava da je upravo tog trenutka, negde na svetu, neki nepravedno zatočeni sužanj utekao iz tamnice. Pa, ne mogući da mu konkretnije pomogne (jer ne zna ni ko je begunac, ni gde se bekstvo dešava), on mu, ozarenog lica, misaono upućuje savet: "Za grm, brale!". Il'za trn, il' za grm, skloni se pred poterom.

Pre neku noć, na vedrom nebu se ocrtao beli trag. A ja sam ga video. Iako gravitacija odavno vuče pogled nadole, još uspevam da se podsetim kakva sam vrsta živog bića, još uvek čelo traži da bude usmereno tamo gde treba - pravo i uvis, a ne u zemlju. I video sam beli trag na nebu, otpratio ga u svoj njegovoj raskoši.
Pre nego što je ono racionalno u meni stiglo da reaguje: "Ma daj, zar ti stvarno veruješ u...?!", ono iskonsko je uradilo svoje: "Za grm, brale!", prošaputah, radujući se onako kako to samo dete ume. Beži, sklanjaj se, i znaj da za tebe navija čitav kosmos, na čelu sa samim Bogom, kome su te reči mile, jer je bezbroj puta pokazao da, kada ga ljudi primoraju da se svrsta na stranu progonjenog ili progonitelja, On uvek izabere onog prvog.

25 : 4
16 em plus     16 em minus
26 : 4
25 : 5

Bajanje kuće

Tako Cigani kažu za svećenje vodice.

Na Trgu je sve spremno za početak predizbornog mitinga. Stotinak metara odatle, u jednom pasažu okuplja se grupica džeparoša.
- A dee Duško mali, šo nie došo na poso?
- Neda mu čale. Če im dodže pop, da im bae kuču.
- A dobro, ajde idemo ovi počinju...

69 : 6
16 em plus     16 em minus
70 : 6
69 : 7

Hokejaš

Čilager sa štapom, kada zbog nečeg žuri.
NJegovo viđenje tog "žuriti" drastično se razlikuje od onoga kako to doživljava okolina. On svim silama nastoji da požuri, ali, kakve sile - takav i rezultat. Godine čine svoje, srce 'oće, al' dupe klokoće...

Šofer (pošto ih je sačekao koliko za dve dužine autobusa): Ajde, ajde, samo polako, nemojte sad, u finišu, sve da uprskate! (NJih dvojica pomažu jedan drugom da se popnu, mlataraju rukama na sve strane da se za bilo šta uhvate; gledaju majstora, hoće da mu zahvale, ali nemaju daha.) Dva sam semafora propustio zbog vas, i još bih, red je da vas ispoštujem kad se toliko trudite. I još im lepo ostavio i zadnja, i srednja, al jok, to tako naučeno još u Brozovo vreme: "ulaz samo na prednja vrata"! Alo bre, umro Ćopavi, umro Kardelj, još onomad, niko vam nije javio? Ajde, omladino, dva mesta za hokejaše, da mi se ne prostru tu po podu; posle da odgovaram ko za čoveka!

24 : 4
16 em plus     16 em minus
25 : 4
24 : 5

Žensko groblje

Čest toponim po pitomoj Šumadiji (Rudnik, Jasenica i kojekude još), iz doba kada su istorijske okolnosti nalagale svakom pravom Srbinu da se bavi oslobađanjem vere, roda i otečestva od robovanja mrskom otomanskom zavojevaču, stičući, onako usput, protivpravnu imovinsku korist (a jedini pouzdan i proveren način da se to dvoje istovremeno izvodi, bio je, je l' da, hajdučija).

E, tada su na seoskim grobljima sahranjivane isključivo žene, deca, sumašedši i drugi sa raznim "belezima", a tek neeegde-negde poneki starac koji je, nekim neobjašnjivim čudom, pretrajao zdrav i prav i poživeo do "lepih godina". Razlog? Jednostavan: zdravo muškinje, iole borbeno sposobno, listom je skončavalo ili po 'ajdučiji, ili na robiji.

(Iz tog doba potiče izreka: "Buni se kao Grk u apsu", definisana ovde više puta, ali nigde ne piše da se osnovano vezuje za tamnovanje i umorstvo pesnika, revolucionara i sanjara Rige od Fere (1757-1798) u kuli Nebojši. Narodu kome je robija bila nešto što se podrazumevalo "kao dobardan", jednostavno nije moglo da bude jasno zašto bi se neko bunio u apsu.)

- A odakle ti ono beše, zemljak?
- Kačerac, mo' brajko, srce Šumadije! Rudnik, Venčac, Bukulja...
- Znam, znam, Kozelj, Trudelj, Dragolj... Tamo, bejade, ima samo ženska groblja?
- (mrmlj)

41 : 8
16 em plus     16 em minus
42 : 8
41 : 9

Lala Land

Banat

25 : 7
16 em plus     16 em minus
26 : 7
25 : 8

Slojevito oblačenje

Vrlo korisno u ovim meteorološki nezgodnim danima.

(Zemun, februar, veče)
Sin:
E, kevo, brate, idem ja neš'o!
Majka: Ako, ako. Jesi se obukao slojevito? Znaš šta kaže teta Nada...
Sin: Aesam, kevo, evo divi (pokazuje): majica, pancir, duks, jaša, sve brate, ae!

40 : 4
16 em plus     16 em minus
41 : 4
40 : 5

Mali šraf brže vrti

Kada ti treba neko da završiš nešto, često ćeš to pre uspeti preko čoveka na nižoj, nego na višoj poziciji. Oni gore jesu neuporedivo moćniji, ali su se, na tim svojim visinama, odrodili od "baze" i izgubili osećaj da nekome mogu nešto da pomognu, da učine - zašto bi?
A portir, šofer, niži referent, potrčko... jesu na prvi pogled sićušni i nemoćni, ali su često u prilici da mnogo učine, zahvaljujući onim alternativnim međuljudskim odnosima u kolektivu, koji ostaju skriveni od očiju javnosti, ali besprekorno funkcionišu i mogu da daju fantastične rezultate kad se čovek najmanje nada.

- Je li, svega ti, prođe toliko godina, a ja nikako da te pitam: kako si izveo da dobiješ prekomandu u Požarevac?
(Žene već kolutaju očima, ali kasno: izdalo ih šesto čulo, nisu odreagovale na upozoravajuće slovo "V", i sad gotovo. Keyword "vojska" je puštena iz boce, dalji tok sedeljke je određen, bez mogućnosti promene).
- Kako to misliš, kako sam izveo? (Šatro ne razume, a već se sladi.)
- Nemoj da se praviš blesav, znaš dobro na šta mislim! Regrutovani smo zajedno, istog dana dobili poziv, istog dana se javili u kasarnu i obojica bili viđeni da ostanemo tamo kaplari i ostavimo mošnje u onoj hercegovačkoj vukojebini!
- Pa ti i jesi ostao...
- Ali ti nisi! Sat vremena pre polaska voza, javili su ti da se razdužiš i spakuješ, da ideš u prekomandu.
- Aaa, to tebe zanima: kako ti nisi uspeo da izvedeš to isto, iako su ti se svi rođaci, kumovi, prijatelji itd. rastrčali da nađu vezu da pređeš u Srbiju? I to sve na nivou: ništa ispod generalštaba! E, vidiš, zato ništa nisu ni uradili.
- A ko je tebi sredio?
- Jedan vodnik prve klase, tamo, u kasarni.
- E, sad me već...
- Taman posla, najozbiljnije ti kažem. Upoznao čoveka tamo, doneo mu dvatriput pivo iz kantine, učio ga da svira "Crnog leptira" i "Ostani đubre do kraja" i - zbogom Čapljino, zbogom kršu, odoh ja u moju Srbijicu!
- Ma daj, vodnik prve klase?! Mali šraf...
- Eee, burazeru, tolike si godine sprcao u dupe, a ništa nisi naučio: mali šraf brže vrti. Vodnik, vodnik, ali kumče majora iz SSNO-a, onog što pravi raspored za prekomandu...
- Au, jebem te srećnog!