Prijava · Registracija
18 : 2
16 em plus     16 em minus
19 : 2
18 : 3

Studentske demonstracije 1968. godine

U Beogradu, prvi ozbiljni protivrežimski protesti u posleratnom periodu. Što reče neko, izbili su kao "odraz mode"; jer su se slični odvijali u isto vreme i na zapadu, i na istoku. Na istoku (u Pragu), demonstranti su tražili da se socijalizam zameni kapitalizmom, a na zapadu, da se kapitalizam zameni socijalizmom. Istovremeno, hipici su tražili povlačenje Amerike iz Vijetnama, a crnci u Americi dobili batine, jer su tražili veća prava. Ukratko, malo ko je dobio ono što je tražio- Sovjeti su poslali tenkove na nemirni Prag, Amerika se povukla iz Vijetnama dosta kasnije, crnce i dalje nešto ne vole, kapitalizam je opstao na zapadu, komunizam na istoku.

Što se nas tiče, stvar je veoma paradoksalna. Studenti su tražili da se socijalizam zameni- socijalizmom. Posle nekog vremena niko nije razumeo šta studenti hoće- pa ni Tito, ali je on za svaki slučaj rekao da su studenti u pravu, a onda poslao policiju (aka. "miliciju") da ih dobro izlema. Posle se o tome ćutalo 20 godina, a onda se u vreme borbe protiv Miloševića, ovo proglasilo prvim "antikomunističkim demonstracijama". Na kraju se uopšte ne zna ko se za šta borio, ali je bitno da se izašlo na ulicu... I da su se dobile batine.

180 : 4
16 em plus     16 em minus
181 : 4
180 : 5

Razgovor na kraju Slagalice

Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.

- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.

Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka
end;

- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.

33 : 4
16 em plus     16 em minus
34 : 4
33 : 5

Kći starog krčmara

Jedno isprepadano čeljade, drhtavih ruku, ištipane guzice, ispranih očiju, tamnih podočnjaka a čista, čista, bela krpa skore predaje oko tankog pojasa. Svaki zevzek, krdžalija, badavadžija i džambas baš namerno kroz tu krčmu prođe, a i nema drugde, da se naloče, najede, ispoždriguje svoje pijano postojanje, i isprazni svoje masne upadice na nju, zabode u njeno jastuče duše iskorišćene s obe strane čačkalice ko iskusni akupunkturičar-automehaničar one iglice nehajno, da je izvalja po blatu svojih ubogih rečenica natopljenih žudnjom kad već ne može da je izmasira dlakavom trbušinom negde u mračnom kutku u kratkim trzajima.
A ona, kakva je? Pa, ni neka lepota ni neka ružnoća, prosečno devojče koje ne zna šta ju je snašlo – ona bi naime samo da je puste na miru, neki život, miran, običan - al od tih pogleda tolikih, čežnjivih, od tog masnog duvanskog dima, od muškog znoja koji joj se u međunožje zavlači i štipa to zadremalo slatko oko i šašolji stidljivu međicu, morala je i ona da se raskrupnja da pusti guzove da klapću ko usta šarana na suvom, da mlati sisama (ah devojka je svoje sise klela zar su morale tolike da budu) u hodu nezadržanim, da dobije mučenički izgled ala Mirjana Joković na koji se cede bale muške po pocrnelim stolovima i mešaju sa baricama ostalim od prosipanih pića – psihološki – simbol istečenja u ovom snu.
Eto, premijerno, zarad vernog prikazanja, na trenutak insert iz filma: ona zauzdava izmašnjenu kosu, pramen njen, mrk, jasan, sklanja sa čela dok uzima popijene čaše i nehajno se okreće da čuje drugu porudžbinu – džiber koristi trenutak i povlači joj tkaninu preko grudi još malo na dole, nevešto se brani, ne mož mozak na tri strane; ta njena zbunjenost, rastrzanost, nesreća i onaj pokret ruke koji neuspešno kroti pramen kose za uvo a on se opet vraća i pada nad lice ljuljajući se od pokreta njenog tela, samo još više uspaljuje kočijaše, šegrte, majstore, kovače, rabadžije, terzije, zanatlije; pa i travnički konzul, koji svrati samo tu da uzme kiselu vodu i ratluk za gospođu što napolju pada u nesvest od prizora magareće kurčine, i on, kezi se već zlo i kiselo, jebeš engleske manire, čita se u vazduhu: rastrgnite je, pocepajte je, unizite je, jebite je, cerekajte je – isto kao kad je svetina nekad vikala: raspni je raspni je. Ali ona nije ništa kirva – Pilat umorni reče. Kriva je, žensko je, pičku ima kriva je, kurva je!

Na kraju po difoltu, filmu i pričama koje su uvek iste, namestiće je lokalni mangupi u jednu vetrovitu nedelju – jugo duva s mora - silovaće je nemi retardirani sluga dok se oni pijani smeju, posle će i oni skoro lenjo to da odrade – više nije to to. Ona će se pokupiti bez reči i nikad nikome neće reći. Udaće je uskoro za siromašnog seljaka iz drugoga sela, živće normalno, bez nekih većih trzavica. Žrtva je učinjena, svet može da krene dalje, na neko vreme.

A ostaće pesma skoro bajkovita na neko lepše i srećnije vreme kada se znalo... Šta se znalo?

- Eh kako je to nekad bilo lepo vreme, slušaj stih - ko to pali sveće i po krčmi šeće... Daj još jedan litar... a mi sad živimo po ovim gradovima ko govna...

131 : 11
16 em plus     16 em minus
132 : 11
131 : 12

Žena sa tetovaže

Žena čije ime nikom ne spominješ. Ljubav koju su pre četvrt veka skrio ispod kože i zelenog mastila. Kada te unuk pita: Deda Radoje, je l' to baba Milunka na slici? samo klimneš glavom i po ko zna koji put osetiš svaki ubod šnajderske igle u ruku. Koja kurčeva tvoja baba?! Džabaiso sam ti dva 'ektara što mi dao pokojni tast čim sam je doveo, ljutito pomisliš u sebi, pa ti opet bude žao tvoje Milunke, jer ona mučenica nije ništa kriva. S' jeseni kad pečeš rakiju pustio si tranzistor da ti buni, čuješ Šabanovu pesmu sa njenim imenom, pojačavaš ga do daske, za'vaćaš prvenac i uz krčanje pesme koja ti cepa grudi sipuješ ga zavrat. Trebaju ti ta 28 grada više nego ižednelom voda. Da utrniš, da ne osećaš više ove igle dušu što ti bodu.

93 : 8
16 em plus     16 em minus
94 : 8
93 : 9

Psihodelična dvojka

Muzička podloga rezervisana za onaj period na svadbi koji počinje u vreme kada je i poslednji svesni (trezni, polupijani ili kontrolisano pijani) gost otišao, a konobari već uveliko rasklanjaju otpatke i slažu stolice na većini stolova.
Od orkestra su aktivni samo bubnjar koji jednom rukom čita poruke a drugom daje spori ritam, harmonikaš koji sedi, glavom oslonjenom na harmoniku i drema dok svira i matori pevač, toliko utrnuo da mu se čini da bi ovako mogao do prekosutra.
Za dva stola sede po trojica mortus pijanih i po jedan trezan koji čeka da ih vozi, a ispred pevača, zagrljeni starojko i mladin komšija, ljuljaju se i mumlaju nešto što bi trebalo da zvuči kao "Zaraaasleeeee su staaaaaze mooooje..."

116 : 17
16 em plus     16 em minus
117 : 17
116 : 18

Tačka

Мрља на платну, круг радијуса 5 милиметара у којој је виртуоз са четкицом у рукама насликао неку тугу, срећу или сврху постојања коју само он може да види и схвати. Бела позадина са брабоњком у средини. К'о клот пасуљ.

- На другом крају небеског свода, између два паралелна универзума, протутњала је нека чудна светлост. Са собом је носила извесну количину жуто-наранџасте боје све док, коначно, није нестала негде у даљини. Била је то звезда која се сакрила у црном плашту ноћи а ја сам се питао да ли на њој, можда, постоји некакав рељеф, некаква река која пркоси времену. Време није само река, која се непрестано излива из корита, тако да човек мора бежати док она плави све иза његових леђа. Понекад савладамо страх од спотицања и окрећемо се да погледамо последњи пут, јер не разумемо то непознато што нам иде у сусрет, и речи којима ћемо га назвати, ипак ће бити безнадежно неадекватне. И тако бежимо од разарања времена, уназад, док не постанемо ништа друго до прича која говори о свему што смо пропустили. Али оно што смо проживели било је заиста лепо. То је порука коју ова слика носи.

- Шта кењаш, бре?! То је јебена, обична ТАЧКА!

910 : 101
16 em plus     16 em minus
911 : 101
910 : 102

Crveno slovo u crkvenom kalendaru

Najgori dan za lekare opste prakse po selima.Dan kad babe i dede nista ne rade i obavezno idu kod lekara.

41 : 3
16 em plus     16 em minus
42 : 3
41 : 4

Notar

Јавни бележник. Државин човек од поверења.
Откад се народ избезобразио и поч'о безочно да лаже, па нема више ''на реч'' и ''на образ'', установљена је рола јавног бележника, који ће за малу, ценовником утврђену надокнаду, посведочити да је нешто веродостојно, истинито, поштено.

А како нам Отаџбина граби крупним корацима напред, тако и прескачемо све досада познате линеарне прогресије, па више нема потребе да тежимо правној држави, већ ћемо одмах постати Нотарска држава и поставити нове стандарде у цивилизацији.
Укинућемо општине, регионе, месне заједнице, јавне сервисе, социјално, здравствено, медије, интернет и све те помодарске институције ненотарске провинцијенције.

Сваки Нотар ће добити парохију и проповедати вољу Државну.
Шта год да ти затреба, а ти лепо код Нотара. Ако се десило, он је прибележио, ти само треба безрезервно да верујеш.

Смерношћу епископа зворничко-тузланског, он ће прегледати понуђена му документа, пасти у дубок транс чојства и правдољубља, погледити себе изнутра, па у докуменат, па изнутра, па у докуменат и тако 11 пута због Џајине жртве зарад поштења, те богоугодном, испосничком ручицом која никад није ни дигла ништа теже од оловке, оверити изгужвани папир препреденом сељаку у коме овај нажврља да сву своју имовину оставља сину јединцу.

Народу небеском Држава на небу. Нотар на земљи.

- Добар дан, требају ми резултати друге холандске.
- Цела лига 15 евра, 5 евра по пару.
- Аха, па дајте ми онда само Камбур - Ден Бош.
- Нотирано 1:2, полувреме 0:0. Је л' ти дошло?
- Пиих, није.
- Онда 5 евра, не треба да частиш.
- Довиђења.
- Довиђења.
-----------------------------------------------------------------------------
- Извинитие, можете да ми оверите ову копију...
- Тренутак, младићу. Кхм :пали кандило и кадионицу, заузима јога став, удара се дрвеним чекићем по челу и пада у транс: Аммммммм О пресвета Јустицијо, матеро наша, с повезом преко очију и кантаром у руци, у хаљини лепршавој скројеној само за тебе, која си од правде створена, а од људи непатворена...
- Ако бисте могли само мало брже, деца су у колима, овај мањи појео неку чајну...
- Не прекидај заповест државну! ...Иии која си на земљу послала бележнике јавне, да нотирају промене врсте свакојаке, и да се реч њихова поштује, као и твоја, и који смо од државе проистекли и који ћемо се једнога дан њој и вратити...
- Ево, платићу екстра, само пожурите, истиче ми паркинг...
- :поглед преко наочара, безвољан печат, потпис, примопредаја, наставља за своју душу: …улицом Бачванском, где праведници не почивају, али боли нас патка, док траје, нек траје, јер нема онога ко не греши...

15 : 6
16 em plus     16 em minus
16 : 6
15 : 7

Humanističke doktrine

U mračno doba, rob je znao da je rob, i ta je spoznanja bila prvim uslovom njegovog oslobođenja, ali ga, barem, niko nije ubeđivao da je slobodan i da je najslobodniji upravo onda kada je u najvećem ropstvu, a danas od tih shvatanja žive i tzv. humanističke doktrine.

19 : 3
16 em plus     16 em minus
20 : 3
19 : 4

Svaka Mica nađe sebi nekog Sofronija

- Мицо, шта ти је то у корпи? Да није муж?
- Јес', овај, јесте!

...Или нароЦки речено, нађе врећа закрпу.

Чудни су путеви Господњи, чудни у реалном, а још чуднији у виртуелном свету. Елем... Појавом друштвених мрежа, многе девојке које на свој биолошки часовник гледају као пешчани сат чије свако зрно песка, које цури кроз узани пролаз, опомиње пролазак још једне неискоришћене овулације, нашле су ефикаснији и јефтини начин да пронађу мушкарца својих снова. Пошто је све мање пара за изласке, шминку и одржавање тела, а бора (а и сала) је све више и више, пошто родитељи чекају унуке, а родбина свадбу и пошто је велика конкуренција по клубовима и дискотекама, Интернет је постао најјефтинија, али и ефикасна варијанта за ловљење мужа.

Између два читања женских часописа, хороскопа, одлазака код врачара, гледања "Секса и града" и сличних образовних садржаја, слушања песама Пинкових и Грандових звезда и звездица и наравно између две порције најсвежијих аброва уз гледање у шољу, (дојучерашње) чавке одједном постају лешинарке маскиране у паунице, голубице и пилиће које траже великог орла, надајући се да је паметан као гусан и да му је патка бржа од очију и мозга. Свака од њих је сада мало жуто пиле које жели крај неког орла да спава. Углавном ти орлови и соколови су Интернет филозофи и књижевници, ничим изазвани неустрашиви борци за правду и сви који и у највећим курвама налазе трагове Девице Марије па делују као иделани плен. Међутим, ти орлови и соколови су само обични лајави крелци... овај певци огрнути перјем високолетача који траже пажњу. Лешинарке обневиделе глађу за браком... овај љубављу на то не обраћају пажњу, ваде оружје и крећу у бој... Не, није оклагија, то долази касније... После праве епске битке лајковима, патетичним објавама, мегабајтовима .ЈПГ формата махом голишавог садржаја, преко низа слатких речи и коначно неколико излазака, крунисане писањем оловком без гумице која ће довести до излегања сина Небојше за 9 месеци, вечера је коначно на столу! Она мисли да је ухватила орла, а он да је смотао мало пиле.

Ал' што би наши стари рекли: еве им мојега!

На крају епа она увиђа да је уместо орла или сокола добила лајавог крелца... овај певца који више кукуриче него што је гази, па се иза његових леђа претвара у чавку, а неретко и у кукавицу, ако ме разумете. А с друге стране он, несвестан ситуације, и даље верује да крај себе има пиленце.

Лудо, буразере, лудо...