Prijava · Registracija
18 : 2
16 em plus     16 em minus
19 : 2
18 : 3

Studentske demonstracije 1968. godine

U Beogradu, prvi ozbiljni protivrežimski protesti u posleratnom periodu. Što reče neko, izbili su kao "odraz mode"; jer su se slični odvijali u isto vreme i na zapadu, i na istoku. Na istoku (u Pragu), demonstranti su tražili da se socijalizam zameni kapitalizmom, a na zapadu, da se kapitalizam zameni socijalizmom. Istovremeno, hipici su tražili povlačenje Amerike iz Vijetnama, a crnci u Americi dobili batine, jer su tražili veća prava. Ukratko, malo ko je dobio ono što je tražio- Sovjeti su poslali tenkove na nemirni Prag, Amerika se povukla iz Vijetnama dosta kasnije, crnce i dalje nešto ne vole, kapitalizam je opstao na zapadu, komunizam na istoku.

Što se nas tiče, stvar je veoma paradoksalna. Studenti su tražili da se socijalizam zameni- socijalizmom. Posle nekog vremena niko nije razumeo šta studenti hoće- pa ni Tito, ali je on za svaki slučaj rekao da su studenti u pravu, a onda poslao policiju (aka. "miliciju") da ih dobro izlema. Posle se o tome ćutalo 20 godina, a onda se u vreme borbe protiv Miloševića, ovo proglasilo prvim "antikomunističkim demonstracijama". Na kraju se uopšte ne zna ko se za šta borio, ali je bitno da se izašlo na ulicu... I da su se dobile batine.

180 : 4
16 em plus     16 em minus
181 : 4
180 : 5

Razgovor na kraju Slagalice

Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.

- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.

Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka
end;

- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.

33 : 4
16 em plus     16 em minus
34 : 4
33 : 5

Kći starog krčmara

Jedno isprepadano čeljade, drhtavih ruku, ištipane guzice, ispranih očiju, tamnih podočnjaka a čista, čista, bela krpa skore predaje oko tankog pojasa. Svaki zevzek, krdžalija, badavadžija i džambas baš namerno kroz tu krčmu prođe, a i nema drugde, da se naloče, najede, ispoždriguje svoje pijano postojanje, i isprazni svoje masne upadice na nju, zabode u njeno jastuče duše iskorišćene s obe strane čačkalice ko iskusni akupunkturičar-automehaničar one iglice nehajno, da je izvalja po blatu svojih ubogih rečenica natopljenih žudnjom kad već ne može da je izmasira dlakavom trbušinom negde u mračnom kutku u kratkim trzajima.
A ona, kakva je? Pa, ni neka lepota ni neka ružnoća, prosečno devojče koje ne zna šta ju je snašlo – ona bi naime samo da je puste na miru, neki život, miran, običan - al od tih pogleda tolikih, čežnjivih, od tog masnog duvanskog dima, od muškog znoja koji joj se u međunožje zavlači i štipa to zadremalo slatko oko i šašolji stidljivu međicu, morala je i ona da se raskrupnja da pusti guzove da klapću ko usta šarana na suvom, da mlati sisama (ah devojka je svoje sise klela zar su morale tolike da budu) u hodu nezadržanim, da dobije mučenički izgled ala Mirjana Joković na koji se cede bale muške po pocrnelim stolovima i mešaju sa baricama ostalim od prosipanih pića – psihološki – simbol istečenja u ovom snu.
Eto, premijerno, zarad vernog prikazanja, na trenutak insert iz filma: ona zauzdava izmašnjenu kosu, pramen njen, mrk, jasan, sklanja sa čela dok uzima popijene čaše i nehajno se okreće da čuje drugu porudžbinu – džiber koristi trenutak i povlači joj tkaninu preko grudi još malo na dole, nevešto se brani, ne mož mozak na tri strane; ta njena zbunjenost, rastrzanost, nesreća i onaj pokret ruke koji neuspešno kroti pramen kose za uvo a on se opet vraća i pada nad lice ljuljajući se od pokreta njenog tela, samo još više uspaljuje kočijaše, šegrte, majstore, kovače, rabadžije, terzije, zanatlije; pa i travnički konzul, koji svrati samo tu da uzme kiselu vodu i ratluk za gospođu što napolju pada u nesvest od prizora magareće kurčine, i on, kezi se već zlo i kiselo, jebeš engleske manire, čita se u vazduhu: rastrgnite je, pocepajte je, unizite je, jebite je, cerekajte je – isto kao kad je svetina nekad vikala: raspni je raspni je. Ali ona nije ništa kirva – Pilat umorni reče. Kriva je, žensko je, pičku ima kriva je, kurva je!

Na kraju po difoltu, filmu i pričama koje su uvek iste, namestiće je lokalni mangupi u jednu vetrovitu nedelju – jugo duva s mora - silovaće je nemi retardirani sluga dok se oni pijani smeju, posle će i oni skoro lenjo to da odrade – više nije to to. Ona će se pokupiti bez reči i nikad nikome neće reći. Udaće je uskoro za siromašnog seljaka iz drugoga sela, živće normalno, bez nekih većih trzavica. Žrtva je učinjena, svet može da krene dalje, na neko vreme.

A ostaće pesma skoro bajkovita na neko lepše i srećnije vreme kada se znalo... Šta se znalo?

- Eh kako je to nekad bilo lepo vreme, slušaj stih - ko to pali sveće i po krčmi šeće... Daj još jedan litar... a mi sad živimo po ovim gradovima ko govna...

131 : 11
16 em plus     16 em minus
132 : 11
131 : 12

Žena sa tetovaže

Žena čije ime nikom ne spominješ. Ljubav koju su pre četvrt veka skrio ispod kože i zelenog mastila. Kada te unuk pita: Deda Radoje, je l' to baba Milunka na slici? samo klimneš glavom i po ko zna koji put osetiš svaki ubod šnajderske igle u ruku. Koja kurčeva tvoja baba?! Džabaiso sam ti dva 'ektara što mi dao pokojni tast čim sam je doveo, ljutito pomisliš u sebi, pa ti opet bude žao tvoje Milunke, jer ona mučenica nije ništa kriva. S' jeseni kad pečeš rakiju pustio si tranzistor da ti buni, čuješ Šabanovu pesmu sa njenim imenom, pojačavaš ga do daske, za'vaćaš prvenac i uz krčanje pesme koja ti cepa grudi sipuješ ga zavrat. Trebaju ti ta 28 grada više nego ižednelom voda. Da utrniš, da ne osećaš više ove igle dušu što ti bodu.

94 : 8
16 em plus     16 em minus
95 : 8
94 : 9

Psihodelična dvojka

Muzička podloga rezervisana za onaj period na svadbi koji počinje u vreme kada je i poslednji svesni (trezni, polupijani ili kontrolisano pijani) gost otišao, a konobari već uveliko rasklanjaju otpatke i slažu stolice na većini stolova.
Od orkestra su aktivni samo bubnjar koji jednom rukom čita poruke a drugom daje spori ritam, harmonikaš koji sedi, glavom oslonjenom na harmoniku i drema dok svira i matori pevač, toliko utrnuo da mu se čini da bi ovako mogao do prekosutra.
Za dva stola sede po trojica mortus pijanih i po jedan trezan koji čeka da ih vozi, a ispred pevača, zagrljeni starojko i mladin komšija, ljuljaju se i mumlaju nešto što bi trebalo da zvuči kao "Zaraaasleeeee su staaaaaze mooooje..."

116 : 17
16 em plus     16 em minus
117 : 17
116 : 18

Tačka

Mrlja na platnu, krug radijusa 5 milimetara u kojoj je virtuoz sa četkicom u rukama naslikao neku tugu, sreću ili svrhu postojanja koju samo on može da vidi i shvati. Bela pozadina sa brabonjkom u sredini. K'o klot pasulj.

- Na drugom kraju nebeskog svoda, između dva paralelna univerzuma, protutnjala je neka čudna svetlost. Sa sobom je nosila izvesnu količinu žuto-narandžaste boje sve dok, konačno, nije nestala negde u daljini. Bila je to zvezda koja se sakrila u crnom plaštu noći a ja sam se pitao da li na njoj, možda, postoji nekakav reljef, nekakva reka koja prkosi vremenu. Vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da čovek mora bežati dok ona plavi sve iza njegovih leđa. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima ćemo ga nazvati, ipak će biti beznadežno neadekvatne. I tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o svemu što smo propustili. Ali ono što smo proživeli bilo je zaista lepo. To je poruka koju ova slika nosi.

- Šta kenjaš, bre?! To je jebena, obična TAČKA!

910 : 101
16 em plus     16 em minus
911 : 101
910 : 102

Crveno slovo u crkvenom kalendaru

Najgori dan za lekare opste prakse po selima.Dan kad babe i dede nista ne rade i obavezno idu kod lekara.

41 : 3
16 em plus     16 em minus
42 : 3
41 : 4

Notar

Javni beležnik. Državin čovek od poverenja.
Otkad se narod izbezobrazio i poč'o bezočno da laže, pa nema više ''na reč'' i ''na obraz'', ustanovljena je rola javnog beležnika, koji će za malu, cenovnikom utvrđenu nadoknadu, posvedočiti da je nešto verodostojno, istinito, pošteno.

A kako nam Otadžbina grabi krupnim koracima napred, tako i preskačemo sve dosada poznate linearne progresije, pa više nema potrebe da težimo pravnoj državi, već ćemo odmah postati Notarska država i postaviti nove standarde u civilizaciji.
Ukinućemo opštine, regione, mesne zajednice, javne servise, socijalno, zdravstveno, medije, internet i sve te pomodarske institucije nenotarske provincijencije.

Svaki Notar će dobiti parohiju i propovedati volju Državnu.
Šta god da ti zatreba, a ti lepo kod Notara. Ako se desilo, on je pribeležio, ti samo treba bezrezervno da veruješ.

Smernošću episkopa zvorničko-tuzlanskog, on će pregledati ponuđena mu dokumenta, pasti u dubok trans čojstva i pravdoljublja, poglediti sebe iznutra, pa u dokumenat, pa iznutra, pa u dokumenat i tako 11 puta zbog DŽajine žrtve zarad poštenja, te bogougodnom, isposničkom ručicom koja nikad nije ni digla ništa teže od olovke, overiti izgužvani papir prepredenom seljaku u kome ovaj nažvrlja da svu svoju imovinu ostavlja sinu jedincu.

Narodu nebeskom Država na nebu. Notar na zemlji.

- Dobar dan, trebaju mi rezultati druge holandske.
- Cela liga 15 evra, 5 evra po paru.
- Aha, pa dajte mi onda samo Kambur - Den Boš.
- Notirano 1:2, poluvreme 0:0. Je l' ti došlo?
- Piih, nije.
- Onda 5 evra, ne treba da častiš.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
-----------------------------------------------------------------------------
- Izvinitie, možete da mi overite ovu kopiju...
- Trenutak, mladiću. Khm :pali kandilo i kadionicu, zauzima joga stav, udara se drvenim čekićem po čelu i pada u trans: Ammmmmmm O presveta Justicijo, matero naša, s povezom preko očiju i kantarom u ruci, u haljini lepršavoj skrojenoj samo za tebe, koja si od pravde stvorena, a od ljudi nepatvorena...
- Ako biste mogli samo malo brže, deca su u kolima, ovaj manji pojeo neku čajnu...
- Ne prekidaj zapovest državnu! ...Iii koja si na zemlju poslala beležnike javne, da notiraju promene vrste svakojake, i da se reč njihova poštuje, kao i tvoja, i koji smo od države proistekli i koji ćemo se jednoga dan njoj i vratiti...
- Evo, platiću ekstra, samo požurite, ističe mi parking...
- :pogled preko naočara, bezvoljan pečat, potpis, primopredaja, nastavlja za svoju dušu: …ulicom Bačvanskom, gde pravednici ne počivaju, ali boli nas patka, dok traje, nek traje, jer nema onoga ko ne greši...

15 : 6
16 em plus     16 em minus
16 : 6
15 : 7

Humanističke doktrine

U mračno doba, rob je znao da je rob, i ta je spoznanja bila prvim uslovom njegovog oslobođenja, ali ga, barem, niko nije ubeđivao da je slobodan i da je najslobodniji upravo onda kada je u najvećem ropstvu, a danas od tih shvatanja žive i tzv. humanističke doktrine.

19 : 3
16 em plus     16 em minus
20 : 3
19 : 4

Svaka Mica nađe sebi nekog Sofronija

- Mico, šta ti je to u korpi? Da nije muž?
- Jes', ovaj, jeste!

...Ili naroCki rečeno, nađe vreća zakrpu.

Čudni su putevi Gospodnji, čudni u realnom, a još čudniji u virtuelnom svetu. Elem... Pojavom društvenih mreža, mnoge devojke koje na svoj biološki časovnik gledaju kao peščani sat čije svako zrno peska, koje curi kroz uzani prolaz, opominje prolazak još jedne neiskorišćene ovulacije, našle su efikasniji i jeftini način da pronađu muškarca svojih snova. Pošto je sve manje para za izlaske, šminku i održavanje tela, a bora (a i sala) je sve više i više, pošto roditelji čekaju unuke, a rodbina svadbu i pošto je velika konkurencija po klubovima i diskotekama, Internet je postao najjeftinija, ali i efikasna varijanta za lovljenje muža.

Između dva čitanja ženskih časopisa, horoskopa, odlazaka kod vračara, gledanja "Seksa i grada" i sličnih obrazovnih sadržaja, slušanja pesama Pinkovih i Grandovih zvezda i zvezdica i naravno između dve porcije najsvežijih abrova uz gledanje u šolju, (dojučerašnje) čavke odjednom postaju lešinarke maskirane u paunice, golubice i piliće koje traže velikog orla, nadajući se da je pametan kao gusan i da mu je patka brža od očiju i mozga. Svaka od njih je sada malo žuto pile koje želi kraj nekog orla da spava. Uglavnom ti orlovi i sokolovi su Internet filozofi i književnici, ničim izazvani neustrašivi borci za pravdu i svi koji i u najvećim kurvama nalaze tragove Device Marije pa deluju kao idelani plen. Međutim, ti orlovi i sokolovi su samo obični lajavi krelci... ovaj pevci ogrnuti perjem visokoletača koji traže pažnju. Lešinarke obnevidele glađu za brakom... ovaj ljubavlju na to ne obraćaju pažnju, vade oružje i kreću u boj... Ne, nije oklagija, to dolazi kasnije... Posle prave epske bitke lajkovima, patetičnim objavama, megabajtovima .JPG formata mahom golišavog sadržaja, preko niza slatkih reči i konačno nekoliko izlazaka, krunisane pisanjem olovkom bez gumice koja će dovesti do izleganja sina Nebojše za 9 meseci, večera je konačno na stolu! Ona misli da je uhvatila orla, a on da je smotao malo pile.

Al' što bi naši stari rekli: eve im mojega!

Na kraju epa ona uviđa da je umesto orla ili sokola dobila lajavog krelca... ovaj pevca koji više kukuriče nego što je gazi, pa se iza njegovih leđa pretvara u čavku, a neretko i u kukavicu, ako me razumete. A s druge strane on, nesvestan situacije, i dalje veruje da kraj sebe ima pilence.

Ludo, burazere, ludo...