Prijava · Registracija
53 : 5
16 em plus     16 em minus
54 : 5
53 : 6

Kopačke u boji

Nekada prestiž, a sada seljoberizam. Šmekerica, sa podignutom kragnom i jebačkim pogledom koji na keca skida haljine i haltere, zamenjena je kičericom. Danas svaki pajvan koji misli da je fudbal trčanje niz livadu i šutiranje onog 2r pi sranja suportono od lika iz ekipe što sme rukama da igra, može imati ove kopačke.

U mestimično ispunjenim predelima lobanje ovog čobana nastaje zabluda da će u šarenim kopačkama igrati kao debeli Ronaldo, ako ne i bolje. Stvara se iluzija da se skil sam unapredi za 300 posto. To što bi bangavi dabar sa osteoporozom bolje igrao, nema veze. Važno da je kilo uvoznog gela stavljeno na vudžuglu, da je dres izvučen iz šorca i da šljašte crvene kopačke, ko naložene Mongolke u zimu.

- U, biće zajebano sa ovima.Vidi ga onaj mali što ima kopačke neke brze... Mora da zna nešto...
- Šta?! Ma sad ćemo to da sredimo! Picopevac mali! Zovi Mileta Drvoseču!
- Tu sam! Morao sam pregrizem neku bukvu na brzaka.
- Slušaj Mile, viš onog malog?
- Vidim.
- E, pa čuvaj ga.
- Kako?
- Polomi mu nogu.
- Sekirom ili...?
- Mile bre!
- Dobro. Pitam samo...
:Mile uklizava krvnički. Jedna noga na jednu stranu, druga na drugu:
- Alo bre! Kako to uklizavaš?! Slomio si mi nogu!
- Znam.
- Šta bre znaš? Jesi li normalan?!
- Ne.
- Znaš li ti da sam ja dao 5 golova Bumbarevom Brdu?! I da sam trebao preći u Balkan Bukovicu?!
- Ne. Nego koji su ti broj te kopačke?

128 : 18
16 em plus     16 em minus
129 : 18
128 : 19

Nedrž

Nedrž ti je jedno posebno stanje. Sve te nekako svrbi, ne drži te mesto nikako (tako je ovo stanje i dobilo ime), često ne možeš ni da znaš šta ti je tačno, al znaš da ti je neki andrak.

Mlade ljude nedrž često i obavezno hvata. Negde oko dvadesete i traje do jedno dvaespet godina. Momci idu po parkovima i kafanama, piju, neki se i biju, prave budale od sebe, a devojke telefoniraju po ceo dan, objavljuju slike na Fejsu, neke i piju, i misle da prave budale od sebe.

Nije nedrž u tom dobu povezan sa ljubavnim jadima. Jok. To se navikavaš na ono što jesi, sa blagom zebnjom od onoga što ćeš još malo da budeš, pa bi da uhvatiš još malo od života za koji misliš da prestaje u tridesetoj. Zato i preteruješ u svemu, misliš da će svemu uskoro da dođe kraj. Al onda, negde oko dvaespete, a nekad i kasnije, shvatiš da se živeti mora i posle, nađeš ozbiljnu vezu, završiš od škole šta si planirao, i onda u život. Prođe i trideseta a ti još živ. Čudo Božije! Ima ih i koji ostanu, koji padnu od tolikog nedrža, ko prvi i naslabiji borci koji se šalju da istroše neprijateljsku municiju. Šta ćeš, nije ni život za svakog.

Nego taman misliš da si ga ubio, pobedio, kad ono...

Drugi nedrž nastaje kad te pritisnu problemi kasnije. Žena, deca, negde i švalerka, računi, posao, sve je na tebi, a ti jedan. Svuda moraš da stigneš, sve da ispoštuješ, a samo dve ruke i dve noge. Čitao si po onim knjigama sa dvadesetak i kusur godina da će deca da pate ako im ne posvećuješ dovoljno pažnje, a znaš da će žena da preskoči plot ako i njoj ne posvetiš dovoljno pažnje. A na poslu noga u dupe ako ne radiš i prekovremeno, ima ih na birou kolko oćeš. A dan samo dvaeščetri sata.

Sve te svrbi ponovo, ko onda kad si bio mlad i prepun snage koju nisi imao gde da potrošiš. Samo što te sad ne svrbi velika koža u koju treba da porasteš, svrbi te to što ti je sve nekako tesno i malo, iskočio bi negde, a ne znaš gde, vrištao bi, al ne moš od sveta. I zato odeš u kafanu. U ovom drugom nedržu nije ti bitno toliko da si u gomili. Nekad ti je mnogo i lakše kad si sam sa svojom mukom. Pa onda opet sutra, pa sutra... Ako se iz ovog nedrža preneš, prenuće te žena koja će da kuka da si postao alkoholičar, ili deca koja neće mnogo da ti pričaju, ali ih brukaš i to jasno vidiš. Teško da možeš sam, nije ti više ostalo dovoljno snage. Ako se ne preneš... Nećeš da budeš ni prvi ni poslednji koje je život pojeo u četrespetoj i koji je umro u pedespetoj sam ko pas.

Zadnji nedrž, kad ove ranije nekako pregrmiš, dođe kad shvatiš da ti je vreme da putuješ. Više ti nije samo tesno, sve te nekako guši, ne ide ti se još, a vidiš da moraš. Odavno piješ po nekoliko lekova, brzo se umaraš, ne moš ni da pojedeš ni da popiješ više. Roditelji odavno pod zemljom, prijhatelji naveliko odlaze, one žene što si se nekad okretao za njima ili babe ili mrtve. Al ne ide ti se još. I krene gušenje. Nije fizičko gušenje, za to je odavno nađen lek. Šta da radiš ovde gde leka nema?

Ideš po parkovima, nađeš još jednog vršnjaka u nedržu kog ne podnosiš ko ni on tebe, al makar niste sami, jer se samoće plašite. Hteo bi da malo usporiš vreme, iako ceo dan ne znaš šta bi sa sobom od dosade. Hteo bi ako može malo i da vratiš, al si još odavno shvatio da to ne može, negde krajem onog zadnjeg nedrža koji si jedva preživeo, onomad u četrestrećoj kad te strefio infarkt. Zabaksuziš se, sipaš otrov svuda oko sebe i postaneš težak i sebi i svima oko sebe, kojima je ostalo mnogo više nego tebi. Ili postaneš hipohondar i teraš ih da troše to što im je preostalo na tebe. Niko ne zna ili ne može i neće da shvati šta te stvarno jede, a ti ne pričaš nikom, jer se plašiš. Nedrž te steže i guši, sve misliš ovog trenutka ideš, a živiš još jedan dan i proklinješ starost i ko je napravi.

Od ovog zadnjeg nedrža spasa nema, ovaj te prati do zadnjeg dana. Spusti se s tobom pod zemlju, pa kad se uveri da te je zemlja pokrila toliko da nemaš gde van, izađe i nađe nekog klinca koji tek ulazi u život, da i njega ovako iscedi.

A ti? Sad znaš. Uvek je bio tu. Ceo život, samo je umeo da se prikrije gad. Bez njega bi život protekao mirnije i bez muke, al i bez radosti. Bez njega bi živeo mnogo duže, al kome treba takav život? Jest, on ti je i najveći dušmanin i najbolji prijatelj, kako se pogodiš s njim tako ti i bude.

Odmori se, odslužio si svoje.

233 : 28
16 em plus     16 em minus
234 : 28
233 : 29

Internet

Skup informacija koji se prostire izmedju dva oglasa za povećanje penisa.

41 : 2
16 em plus     16 em minus
42 : 2
41 : 3

golubari

Prosecnog golubara cete prepoznati po zapustenom izgledu, specificnom mirisu, da ne kazem smradu (kombinacija golubijeg izmeta i prasine) i po pogledu konstantno uperenom ka nebu. U stanju je da vam satima prica o nekom odredjenom golubu (iako ih ima na stotine), kako izgleda, koliko je dugo leteo, a odrice se cesto i bukvalno poslednjeg zalogaja hleba za svoje ljubimce. Takodje, tom istom ljubimcu ce bez ikakve milosti zavrnuti siju ako ne ispuni odredjene standarde...

Mnogo zajebana sekta... Pre neki dan gledam komsija poterao golubove da lete, pa razmisljam: Ej, fino mu vuce ovo jato. Ako ovako nastave, za pola sata odose u tacku. Lepo, lepo... Onaj spicasti tikir ih vuce samo tako! Sta je bre ono? Sta radi bre onaj kafenac? Joj, majku ti, alo bre, ovaj ce da obori celo jato! AAAAA!!! AAAAAAAAAAAA!!! Dizi se gore, picka ti materina!!! Ne bio ti ja gazda kad sidjes!
A ne cuvam golubove 15 godina, mislim da vam je sve jasno...

21 : 4
16 em plus     16 em minus
22 : 4
21 : 5

Ko od prečke

n-ti stepen odbijenosti od alkohola.
Kad te sedam dana nakon fešte blam.

- Brate, si živ?
- Ton polako dobijam, slika malo mutnija...
- Zvala me tvoja žena od jutros dva puta da vidi gde si?
- Uf, video sam, imam petnaest propuštenih poziva i od pola jedan iza ponoći do malopre, takođe propušteno. Lagano dižem sistem...
- Bilo veselo kod brata Ćire na slavi?
- Odbili smo se ko od prečke.

43 : 2
16 em plus     16 em minus
44 : 2
43 : 3

Klepanje

Hladno kovanje tanke gvozdene površine alata da bi se dobila precizna oštrica. Za razliku od brušenja kojim se metal troši, klepanjem se navlači metalna masa i oblikuje prema potrebi.
Oklepana alatka se naknadno može još naoštriti, popularno izvući žica, čime se dobija veća preciznost reza nauštrb otpornosti sečiva. Taj proces se izvodi sa kosom tokom košenja trave, dok se motika samo dobro oklepa i koristi da se njome trebi sitniji korov po njivama.
Za najneprecizniji rad, kidanje najotpornijeg i najtvrđeg korova koristi se neoklepan alat, motika ili budak jer dozvoljava upotrebu maksimalne snage bez trošenja alatke.

- Deda, šta radiš to?
- Klepam kosu.
- Zašto?
- Spremam je za košenje, prvo spremam, poslije stavim na babicu i oklepam klepcem, pa brusom navučem žicu...
- A što si motiku spremio, to ono narodno kad se digne kuka i motika....
- A ne bogami sinko, za to dizanje ima deda neklepanu motiku, samo reci kad ti zatreba.

215 : 15
16 em plus     16 em minus
216 : 15
215 : 16

Izlazak na ulice

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.

Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!

Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.

Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.

A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.

Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.

Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.

Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...

I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!

Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.

169 : 20
16 em plus     16 em minus
170 : 20
169 : 21

Ne gurajte ga

Rečenica koja se koristi u fudbalu kao pružanje moralne podrške saigraču koji se strmopizdio na sred terena, ničim izazvan.

198 : 4
16 em plus     16 em minus
199 : 4
198 : 5

Zastavnik

Najluđi lik u kasarni. On je na kraju karijere, vidi na šta je straćio život, zna da je kasno, prošao voz, to što nije hteo da se guziči još četiri godine po Vojnoj akademiji ga je koštalo dve i po sobe pri dodeli stana, upola manje plate, a za godinu-dve i penzije, i konstantnog zajebavanja od strane oficira koji bi mogli da mu budu sinovi. Doživljena spoznaja izaziva različite psihičke poremećaje.
Za dozvolu za izlazak, najbolje je ipak pitati baš zastavnika...

Zastavnik A, Smederevska Palanka - Turetov sindrom ograničen na reč "kurac":

- I šta kurac, ti meni kurac, po petnaesti put uvaljuješ dežurstvo, kurac, na KPS-u kurac. A ti kurac, misliš da ja nisam video, kako ti i onaj kurac Kole kradete benzin iz Pinca kurac?
- Gospodine Zastavniče...
- Šta je koji kurac!?
- Je l' možemo da izađemo u grad?
- Terajte se u kurac!!!

Zastavnik M, Senta - delta alkoholičar, zadnji stadijum:

- A za Lađom, tudom tudom... Mađarica mlaaaada... De ste jebači...
- Gospodine Zastavniče, je l' možemo u grad?
- Samo ako će da jebete pičke. Je l' oćete?
- Hoćemo, gospodine Zastavniče!
- Dooobro! Al' dooobro da ih jebete da vas zapamte! Ništa nisi uradio ako te HIK, ne zapamte. U dupe je jebi, o zavesu ga briši i isteraj je napolje GOLU hehe...
- Razumemo, gospodine zastavniče!!!
- Aj Mađarice svršim ti na lice, oj Zoro Zoriceee...

Zastavnik Ž, Niš - Diogenov sindrom:

- I tako ja otišo na odmor i oni zamenili fekalnu pumpu, a staru BACILI! A reko sam onom pederu da mi takva treba za navodnjavanje na placu! Šta 'oćete vas dvojica? U grad možda?
- Pa je l' možemo Gospodine Zastavniče?
- Možete, samo prvo imate jednu gomilu crepova i one stare oluke što su menjali da mi utovarite u Ladu, pitao sam komandanta da uzmem. I kad se vraćate, neko je ostavio bojler pored kontejnera na raskrsnici, pa mi i to ponesite.

299 : 18
16 em plus     16 em minus
300 : 18
299 : 19

Motorka

Motorna testera.
Ponos i dika svakog brđanina.
Uz novije modele dobijate ključ za svećicu, jedan ključ 10/11 i gratis privezak za ključeve sa 10 rezervnih prstiju od najkvalitetnije gume.
Krasi je karakterističan zvuk, i dok svi ostali koji slušaju mole Boga da je majstor ugasi, rukovaoc je sretan jer on ritmički kontroliše taj njemu prijatan zvuk dodajući gas ili opterećenje.

Spada u robijaški alat, a najponosnije asove motorke mozete prepoznati jer u kafani 4 piva naručuju sa dve ruke.

Najpoznatiji, epski model motorke je Štilovka.