Prijava · Registracija
53 : 5
16 em plus     16 em minus
54 : 5
53 : 6

Kopačke u boji

Nekada prestiž, a sada seljoberizam. Šmekerica, sa podignutom kragnom i jebačkim pogledom koji na keca skida haljine i haltere, zamenjena je kičericom. Danas svaki pajvan koji misli da je fudbal trčanje niz livadu i šutiranje onog 2r pi sranja suportono od lika iz ekipe što sme rukama da igra, može imati ove kopačke.

U mestimično ispunjenim predelima lobanje ovog čobana nastaje zabluda da će u šarenim kopačkama igrati kao debeli Ronaldo, ako ne i bolje. Stvara se iluzija da se skil sam unapredi za 300 posto. To što bi bangavi dabar sa osteoporozom bolje igrao, nema veze. Važno da je kilo uvoznog gela stavljeno na vudžuglu, da je dres izvučen iz šorca i da šljašte crvene kopačke, ko naložene Mongolke u zimu.

- U, biće zajebano sa ovima.Vidi ga onaj mali što ima kopačke neke brze... Mora da zna nešto...
- Šta?! Ma sad ćemo to da sredimo! Picopevac mali! Zovi Mileta Drvoseču!
- Tu sam! Morao sam pregrizem neku bukvu na brzaka.
- Slušaj Mile, viš onog malog?
- Vidim.
- E, pa čuvaj ga.
- Kako?
- Polomi mu nogu.
- Sekirom ili...?
- Mile bre!
- Dobro. Pitam samo...
:Mile uklizava krvnički. Jedna noga na jednu stranu, druga na drugu:
- Alo bre! Kako to uklizavaš?! Slomio si mi nogu!
- Znam.
- Šta bre znaš? Jesi li normalan?!
- Ne.
- Znaš li ti da sam ja dao 5 golova Bumbarevom Brdu?! I da sam trebao preći u Balkan Bukovicu?!
- Ne. Nego koji su ti broj te kopačke?

127 : 18
16 em plus     16 em minus
128 : 18
127 : 19

Nedrž

Недрж ти је једно посебно стање. Све те некако сврби, не држи те место никако (тако је ово стање и добило име), често не можеш ни да знаш шта ти је тачно, ал знаш да ти је неки андрак.

Младе људе недрж често и обавезно хвата. Негде око двадесете и траје до једно дваеспет година. Момци иду по парковима и кафанама, пију, неки се и бију, праве будале од себе, а девојке телефонирају по цео дан, објављују слике на Фејсу, неке и пију, и мисле да праве будале од себе.

Није недрж у том добу повезан са љубавним јадима. Јок. То се навикаваш на оно што јеси, са благом зебњом од онога што ћеш још мало да будеш, па би да ухватиш још мало од живота за који мислиш да престаје у тридесетој. Зато и претерујеш у свему, мислиш да ће свему ускоро да дође крај. Ал онда, негде око дваеспете, а некад и касније, схватиш да се живети мора и после, нађеш озбиљну везу, завршиш од школе шта си планирао, и онда у живот. Прође и тридесета а ти још жив. Чудо Божије! Има их и који остану, који падну од толиког недржа, ко први и наслабији борци који се шаљу да истроше непријатељску муницију. Шта ћеш, није ни живот за сваког.

Него таман мислиш да си га убио, победио, кад оно...

Други недрж настаје кад те притисну проблеми касније. Жена, деца, негде и швалерка, рачуни, посао, све је на теби, а ти један. Свуда мораш да стигнеш, све да испоштујеш, а само две руке и две ноге. Читао си по оним књигама са двадесетак и кусур година да ће деца да пате ако им не посвећујеш довољно пажње, а знаш да ће жена да прескочи плот ако и њој не посветиш довољно пажње. А на послу нога у дупе ако не радиш и прековремено, има их на бироу колко оћеш. А дан само дваешчетри сата.

Све те сврби поново, ко онда кад си био млад и препун снаге коју ниси имао где да потрошиш. Само што те сад не сврби велика кожа у коју треба да порастеш, сврби те то што ти је све некако тесно и мало, искочио би негде, а не знаш где, вриштао би, ал не мош од света. И зато одеш у кафану. У овом другом недржу није ти битно толико да си у гомили. Некад ти је много и лакше кад си сам са својом муком. Па онда опет сутра, па сутра... Ако се из овог недржа пренеш, пренуће те жена која ће да кука да си постао алкохоличар, или деца која неће много да ти причају, али их брукаш и то јасно видиш. Тешко да можеш сам, није ти више остало довољно снаге. Ако се не пренеш... Нећеш да будеш ни први ни последњи које је живот појео у четреспетој и који је умро у педеспетој сам ко пас.

Задњи недрж, кад ове раније некако прегрмиш, дође кад схватиш да ти је време да путујеш. Више ти није само тесно, све те некако гуши, не иде ти се још, а видиш да мораш. Одавно пијеш по неколико лекова, брзо се умараш, не мош ни да поједеш ни да попијеш више. Родитељи одавно под земљом, пријхатељи навелико одлазе, оне жене што си се некад окретао за њима или бабе или мртве. Ал не иде ти се још. И крене гушење. Није физичко гушење, за то је одавно нађен лек. Шта да радиш овде где лека нема?

Идеш по парковима, нађеш још једног вршњака у недржу ког не подносиш ко ни он тебе, ал макар нисте сами, јер се самоће плашите. Хтео би да мало успориш време, иако цео дан не знаш шта би са собом од досаде. Хтео би ако може мало и да вратиш, ал си још одавно схватио да то не може, негде крајем оног задњег недржа који си једва преживео, ономад у четрестрећој кад те стрефио инфаркт. Забаксузиш се, сипаш отров свуда око себе и постанеш тежак и себи и свима око себе, којима је остало много више него теби. Или постанеш хипохондар и тераш их да троше то што им је преостало на тебе. Нико не зна или не може и неће да схвати шта те стварно једе, а ти не причаш ником, јер се плашиш. Недрж те стеже и гуши, све мислиш овог тренутка идеш, а живиш још један дан и проклињеш старост и ко је направи.

Од овог задњег недржа спаса нема, овај те прати до задњег дана. Спусти се с тобом под земљу, па кад се увери да те је земља покрила толико да немаш где ван, изађе и нађе неког клинца који тек улази у живот, да и њега овако исцеди.

А ти? Сад знаш. Увек је био ту. Цео живот, само је умео да се прикрије гад. Без њега би живот протекао мирније и без муке, ал и без радости. Без њега би живео много дуже, ал коме треба такав живот? Јест, он ти је и највећи душманин и најбољи пријатељ, како се погодиш с њим тако ти и буде.

Одмори се, одслужио си своје.

232 : 28
16 em plus     16 em minus
233 : 28
232 : 29

Internet

Skup informacija koji se prostire izmedju dva oglasa za povećanje penisa.

41 : 2
16 em plus     16 em minus
42 : 2
41 : 3

golubari

Prosecnog golubara cete prepoznati po zapustenom izgledu, specificnom mirisu, da ne kazem smradu (kombinacija golubijeg izmeta i prasine) i po pogledu konstantno uperenom ka nebu. U stanju je da vam satima prica o nekom odredjenom golubu (iako ih ima na stotine), kako izgleda, koliko je dugo leteo, a odrice se cesto i bukvalno poslednjeg zalogaja hleba za svoje ljubimce. Takodje, tom istom ljubimcu ce bez ikakve milosti zavrnuti siju ako ne ispuni odredjene standarde...

Mnogo zajebana sekta... Pre neki dan gledam komsija poterao golubove da lete, pa razmisljam: Ej, fino mu vuce ovo jato. Ako ovako nastave, za pola sata odose u tacku. Lepo, lepo... Onaj spicasti tikir ih vuce samo tako! Sta je bre ono? Sta radi bre onaj kafenac? Joj, majku ti, alo bre, ovaj ce da obori celo jato! AAAAA!!! AAAAAAAAAAAA!!! Dizi se gore, picka ti materina!!! Ne bio ti ja gazda kad sidjes!
A ne cuvam golubove 15 godina, mislim da vam je sve jasno...

21 : 4
16 em plus     16 em minus
22 : 4
21 : 5

Ko od prečke

n-ti stepen odbijenosti od alkohola.
Kad te sedam dana nakon fešte blam.

- Brate, si živ?
- Ton polako dobijam, slika malo mutnija...
- Zvala me tvoja žena od jutros dva puta da vidi gde si?
- Uf, video sam, imam petnaest propuštenih poziva i od pola jedan iza ponoći do malopre, takođe propušteno. Lagano dižem sistem...
- Bilo veselo kod brata Ćire na slavi?
- Odbili smo se ko od prečke.

43 : 2
16 em plus     16 em minus
44 : 2
43 : 3

Klepanje

Hladno kovanje tanke gvozdene površine alata da bi se dobila precizna oštrica. Za razliku od brušenja kojim se metal troši, klepanjem se navlači metalna masa i oblikuje prema potrebi.
Oklepana alatka se naknadno može još naoštriti, popularno izvući žica, čime se dobija veća preciznost reza nauštrb otpornosti sečiva. Taj proces se izvodi sa kosom tokom košenja trave, dok se motika samo dobro oklepa i koristi da se njome trebi sitniji korov po njivama.
Za najneprecizniji rad, kidanje najotpornijeg i najtvrđeg korova koristi se neoklepan alat, motika ili budak jer dozvoljava upotrebu maksimalne snage bez trošenja alatke.

- Deda, šta radiš to?
- Klepam kosu.
- Zašto?
- Spremam je za košenje, prvo spremam, poslije stavim na babicu i oklepam klepcem, pa brusom navučem žicu...
- A što si motiku spremio, to ono narodno kad se digne kuka i motika....
- A ne bogami sinko, za to dizanje ima deda neklepanu motiku, samo reci kad ti zatreba.

215 : 15
16 em plus     16 em minus
216 : 15
215 : 16

Izlazak na ulice

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.

Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!

Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.

Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.

A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.

Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.

Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.

Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...

I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!

Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.

169 : 20
16 em plus     16 em minus
170 : 20
169 : 21

Ne gurajte ga

Rečenica koja se koristi u fudbalu kao pružanje moralne podrške saigraču koji se strmopizdio na sred terena, ničim izazvan.

197 : 4
16 em plus     16 em minus
198 : 4
197 : 5

Zastavnik

Најлуђи лик у касарни. Он је на крају каријере, види на шта је страћио живот, зна да је касно, прошао воз, то што није хтео да се гузичи још четири године по Војној академији га је коштало две и по собе при додели стана, упола мање плате, а за годину-две и пензије, и константног зајебавања од стране официра који би могли да му буду синови. Доживљена спознаја изазива различите психичке поремећаје.
За дозволу за излазак, најбоље је ипак питати баш заставника...

Заставник А, Смедеревска Паланка - Туретов синдром ограничен на реч "курац":

- И шта курац, ти мени курац, по петнаести пут уваљујеш дежурство, курац, на КПС-у курац. А ти курац, мислиш да ја нисам видео, како ти и онај курац Коле крадете бензин из Пинца курац?
- Господине Заставниче...
- Шта је који курац!?
- Је л' можемо да изађемо у град?
- Терајте се у курац!!!

Заставник М, Сента - делта алкохоличар, задњи стадијум:

- А за Лађом, тудом тудом... Мађарица млаааада... Де сте јебачи...
- Господине Заставниче, је л' можемо у град?
- Само ако ће да јебете пичке. Је л' оћете?
- Хоћемо, господине Заставниче!
- Доообро! Ал' доообро да их јебете да вас запамте! Ништа ниси урадио ако те ХИК, не запамте. У дупе је јеби, о завесу га бриши и истерај је напоље ГОЛУ хехе...
- Разумемо, господине заставниче!!!
- Ај Мађарице свршим ти на лице, ој Зоро Зорицеее...

Заставник Ж, Ниш - Диогенов синдром:

- И тако ја отишо на одмор и они заменили фекалну пумпу, а стару БАЦИЛИ! А реко сам оном педеру да ми таква треба за наводњавање на плацу! Шта 'оћете вас двојица? У град можда?
- Па је л' можемо Господине Заставниче?
- Можете, само прво имате једну гомилу црепова и оне старе олуке што су мењали да ми утоварите у Ладу, питао сам команданта да узмем. И кад се враћате, неко је оставио бојлер поред контејнера на раскрсници, па ми и то понесите.

299 : 18
16 em plus     16 em minus
300 : 18
299 : 19

Motorka

Motorna testera.
Ponos i dika svakog brđanina.
Uz novije modele dobijate ključ za svećicu, jedan ključ 10/11 i gratis privezak za ključeve sa 10 rezervnih prstiju od najkvalitetnije gume.
Krasi je karakterističan zvuk, i dok svi ostali koji slušaju mole Boga da je majstor ugasi, rukovaoc je sretan jer on ritmički kontroliše taj njemu prijatan zvuk dodajući gas ili opterećenje.

Spada u robijaški alat, a najponosnije asove motorke mozete prepoznati jer u kafani 4 piva naručuju sa dve ruke.

Najpoznatiji, epski model motorke je Štilovka.