Prijava · Registracija
51 : 9
16 em plus     16 em minus
52 : 9
51 : 10

Sakupljač opušaka

On ne haje za hranu, pa čak ni za novac, on je klošar posebne vrste. Brižljivo analizira asvalt, pločnike, stepeništa, javne površine. Svaka napuštena, nepotpuno dogorela cigareta njegov je plen. A takvih bude pregršt na buskoj stanici, gde po nepisanom pravilu vozilo nailazi malo po paljenju pljuge. Ili ispred lokala i prodavnica, gde radnice usred cupkanja sa šoljicom kafe u jednoj i cigaretom u drugoj ruci, bivaju prekinute potencijalnom mušterijom, te odbacuju zadimljeni opušak.

On ih revnosno sakuplja, sklapa i montira celine - cigarete, koje posle slasno pali. NJegovi prsti poput vitkih crva izranjaju iz rukavica i motaju tobako-frankeštajna, himeru Vinstona, Besta i slim-Karelije.

Zavisnost jača i širi se njegovim telom sa svakim podignutim duvanskim patrljkom, sakupljanje postaje njegov lajfstajl. On živi od žurbe drugih, njihovo vreme prepušteno je njemu i on ga oberučke preuzima, oblikuje i troši. Na kraju, sam duvan postaje nebitan. Nikotin je tu samo da pruži alibi sakupljanju delića odbačene stvarnosti, koja postaje njegova jedina i prava svrha.

Vidim ga na peronima. Blago poguren, netremice skenira betonsku zaravan. Čini mi se da bi ga pristajući autobus lako mogao iznenada udariti dok se gega po ivičnjaku, ali on na sluh manevriše, ne čekajući da šofer legne na sirenu. Sakuplja opuške, jedan po jedan. Neke odbacuje, neke zadržava, po samo njemu znanom kriterijumu. Napipavam u džepu skoro punu paklicu 57. Ionako rešavam da batalim pušenje, a tih petnaestak cigareta unutra sigurno mogu zameniti nekoliko desetina sa mukom sakupljenih opušaka. Prilazim mu i pružam paklu, mrmljajući neko smešno opravdanje. On podiže pogled. Malo se mršti, mutne rožnjače se napinju u pokušaju da shvati. Prihvata paklu bez reči. Ubacuje je u unutrašnji džep izlizanog kaputa. Okrećem se i vraćam na svoj peron. Nije baš ”dobro delo”, ali opet, bar sam se rešio pljuga. Hladno je, uvlačim glavu u okovratnik jakne. Bacam ponovo pogled unazad. Desetak koraka dalje, sakupljač se usporeno saginje i podiže novi ulov.

233 : 53
16 em plus     16 em minus
234 : 53
233 : 54

Tarzanija klub Vol. 4

Budim se u znoju.

Sve ono sam samo sanjao. Osećam se kao kraljevski pingvin koji je upravo proveo dva minuta u mikrotalasnoj na maksimali.

Sve je delovalo stvarno. Nikada nisam jebao, ali mislim da to ovako izgleda, kao u snu koji sam imao. Klub, pičke, muzika, alfa mužijak, piće, droga. Blogerke. Kop. Osam evra po tekstu.

Odlazim da se umijem. Nema vode. Pritiskam dugme na sekretarici. Poruka od Frenkija da dođem u redakciju u Marinkovoj Bari. Brzo oblačim roze jaknu, somotske pantalone i duboke patike na lepljenje. Gledam u novčanik, osam evra. Koji trip. K'o u snu. Do jaja. Kupiću usput Zaza čokoladicu i Rosu. Nabio sam sluške u uši. Pustio sam čuvenu Eltonovu pesmu sekrifajs. Navlačim kapu sa kićankom i spreman sam da krenem. Otvaram vrata, a ispred mene stoji neki klinac.

- Čiko jeste li vi sa Tarzanije?
- Da, izvolite....to jest...khm....jesam mali. Šta 'oćeš?
- A je l' mogu ja da napišem nešto za vas? Imam super tekst o sedamdeset dva mesta na koja možeš da sakriješ sunđer u školi.
- Ne može. Mlad si suviše. Koliko godina imaš uopšte?
- Dvanaest. A molim vas čiko. U mom razredu vas svi čitaju, iako sedmaci kažu da ste sranje.
- Reci ti njima da nikada neće jebati i to snažno, kurcem u pičku.
- Rećiću im čiko.
- I da bace dvojku na Evertona sutra. Čista k'o suza. Tvoj tekst ide odmah pošto izbacimo tekst o četrdeset pet načina kako da smuvaš engleskog gabora na Egzitu. Idem sada da jebem.
- Hvala čiko, ali teško ćete jebati ako vas neko vidi u toj jakni.

95 : 11
16 em plus     16 em minus
96 : 11
95 : 12

Ti čuvaj kuću

Fora kojom roditelji pale klinca koji ima veće šanse da napiše ćirilični komentar na sajtu B92, nego da ga roditelji vode sa sobom u goste.

-Sine, idemo mi malo na kafu kod Maje i Branka. Budi dobar!
-A ja? Šta ću ja da radim ovde saaam? :kmee:
-Sine, pa ti sedi ovde i čuvaj kuću! Mora neko da čuva kuću!

181 : 5
16 em plus     16 em minus
182 : 5
181 : 6

Razgovor na kraju Slagalice

Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.

- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.

Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka
end;

- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.

124 : 23
16 em plus     16 em minus
125 : 23
124 : 24

Dobro se ljubi

U svoj nezanimljivosti same floskule, zanimljivo je da je od muškarca čuti nećeš. Oni optuženi da razmišljaju kurcem kurcem ne razmišljaju ništa više nego li šačica presudi umaklih manevrista, ali svoje rašlje u potrazi za lučenim tečnostima ne kriju iza paravana sledbeništva Majakovskog, već prosto u gaćama. A i to samo zato što već ispod 20°C nije svejedno. Međutim, njihova novopridošla spoznaja različitosti od berača cveća i čuvača druge polovine žvake/Mozart kugle/sarme u džepu ipak ih utoliko hendikepira, što u uspostavljanju jedinog kriterijuma da partner za razmenu tečnosti tečnost zaista i luči, u sunovrat padaju sva ostala očekivanja od života kojima ga inače sebično uslovljavamo - jer, zaimeboga, spavati je toliko različito od živeti.

Zašto pisači pesama svoju težnju ka nevremenskom i zarobljavanju visokih perceptivnih sintaksi u ispod nokta svojih života iz svakog svog udisaja sele još i u seks, a zašto krkači praseta ispred televizora i razumevači cikličnosti života odbijaju da svoja nadahnuća i svoje snove uključe u ma koju ćeliju tkiva koje između seksa i promišljanja u osami ritmično raste i truli, ostaje na budućima da odgovore. U međuvremenu, okupimo se nad "kako", jer oni koji to ne iskušavaju, ne iskušavaju ga jer znaju šta je i sebi to ne žele, dok ga preostali proživljavaju čitavim duhom, a strahujući od koračanja stranom puta za manjine - te ne pominjući ga. Strana A ili strana B, diskvalifikacija dogme ploče u celosti odjekuje:
da se ljubi ne ume niko.

U nekom trenutku, sretnete se na istom pravcu. Malo je više da a malo manje ne, kao i sve druge. Godinama si zaljubljen u nju, ili si je upoznao pre četiri minuta, to ne igra ulogu; poljubac ima sopstvenu dinamiku i vremensku jedinicu. Porineš ka njenom potiljku kroz nju samu, ili pretopiš topli dah u skliz preko usana, a skliz preko usana u izjavu kojoj će uslediti feedback. Ti pomiluješ, ona ugrize i ne puštajući izdahne. Ti je priljubiš uza sebe i udahneš, ona rasprsne grč i razlije ti se po naručju. Dotakneš joj jagodice na prstima svojima i brzo legneš na njeno mesto, odgurujući njen torzo ka nebu u diminuendu. Ti se pridigneš i pomiluješ, ona ugrize. Ti hoćeš regal iz IKEA-e, ona antičku komodu. Ti se odseliš da bi stizao na oba posla, ona ipak shvati da joj ne znači baš toliko kakvi su vrtići i pridruži ti se sa decom. Ti hoćeš u Rusiju, ona iznajmi ceo serijal "House MD" i ostane kod kuće u subotu uveče sa kokicama i psom. Ti umreš, ona te još voli.

"Meeeni je važno da se dečko dobro ljubi, i jebiga, TAKVA sam!"

Ae važi. A ja sam strelac i volim plavo, šta?

38 : 3
16 em plus     16 em minus
39 : 3
38 : 4

Da igra u školskoj predstavi, bio bi drvo

Oličenje nebitnosti. Nije super a nije ni heroj ali zato ima jednu moć - nevidljiv je. Ko zna, možda bi zbog svoje neprimetnosti u nekom drugom univerzumu bio dobar profesionalni ubica ili tajni agent. U ovom je, jebiga, statista. Igra na životnoj poziciji levog smetala i treća je postava. U drugom timu. Često ga porede sa rezervnim točkom, osim što od točka ima neke koristi.

E sad, da me neko pita zašto je to tako - tri blage nemam šta bih mu rekao. Genetika? Mentalni sklop? Možda je previše mekano umešen? Da nije stidljiv na čukun babu Radunku? Ili je glavni i odgovorni krivac nemogućnost da se nametne?
Možda ništa od toga, a možda i sve zajedno. Jedno je sigurno - pored takvih stabala prolazite svaki dan.

Nikada se nisam izdvajao. Možda zato što sam užasno tih. Od kad znam za sebe, progovaram samo kad moram, kad me nešto pitaju. Lakonski govor, Sparta i taj fazon. Ali drugi to ne vide tako, zovu me Muto. U školi sam znao odgovor na svako pitanje, ali koliko god visoko da podignem ruku, nastavnica me nije prozivala. U trećem razredu sam na školskoj priredbi bio drvo. Nije to bio nimalo lak zadatak, c! Morao sam da mašem rukama koje su u stvari predstavljale grane. Molio sam onog gore da me drvoseča secne pa da se stropoštam posred bine, bar bih tako došao do izražaja. Al' ne lezi vraže - stavila me učiteljica u sam ćošak. Čak je i mala Maja bila Sunce, i imala je puno rečenica da izgovara. Zavideo sam joj na tome, mada sa ove tačke gledišta priznajem da mi se sviđala. Čujem udala se i napravila karijeru. A ja, Muto... ništa. Evo i sada, dok mašem rukama kao nekad granama imam osećaj da me niko ne jebe ni dva posto. Pogađate, saobraćajac sam.

Definicija napisana za takmičenje ''Komparejšn kompetišn'', krug II.

393 : 74
16 em plus     16 em minus
394 : 74
393 : 75

Vodokotlić

Najveća pritoka reka crnomorskog sliva.

49 : 10
16 em plus     16 em minus
50 : 10
49 : 11

Ćazim

Lik koji je uspeo da prebrodi svoj neugledan stas, lepotu Vjerice Radete napete na vece šolji posle dve nedelje opstipacije i poreklo koje implicira incestuoznu vezu dauna i koze. On je prešao preko svega toga, trudio se, radio i postao jebač.
Da, jebač.

Od malena je znao da neće jebati zahvaljujući izgledu ili govoranciji a nije hteo da kao svoji preci vreba četvoronoge zverčice koje nevino brste bagrem, hteo je nešto više, hteo je da udari recku u takozvane prepičke. I kako je to uspeo? Pa jednostavno, zaradio je gomilu para i tako nabacio obilan šarm svojoj neuglednoj pojavi, a to je jelte najvažnije, taj šarm. I gle čuda, sa parama dođe i neodoljivi šarm, i gle, konj beo i na njemu princ, i oka pšenice za groš, on jeba.Autor teksta koncept prepičke ne priznaje i ne podržava ni kao ideju.

Kako si mogla? Kako? Reci meni, reci svima nama, kako? Ćazimu? Ej, liku koji se zove Ćazim da daš pičke? Ptaršiju? Pa zar ti nije žao mene, nas, koji smo ti milion puta skidali vinovu lozu i zamišljali šta ima ispod? Ja, mi, koji smo besomučno rasipali telesne tečnosti misleći na tebe, uzdižući te u nebesa? Ako ti nije bilo žao nas, zar ti nije bilo žao sebe? Ćazimu? Reci da je zbog para, to bih i bismo razumeli, je l zbog para? Kako? Zašto? Ćazimu? Zar te nije bilo blam da kažeš nekome da ideš da se vidiš sa Ćazimom? Da ideš da se jebeš sa Ćazimom? Posle onakvog cara sa Ćazimom? Zašto si razočarala? Sa Ćazimom? Ćazim? Ćazim.

39 : 2
16 em plus     16 em minus
40 : 2
39 : 3

Pasti

Dogoditi se.

- I, sinoć jel' palo karanje?
- U mudima jedne gospođe. Čuva je k'o Krajšnik obrve.
------------------------------------------------------------------
- Kad ti je slava? Želim da ti ove godine sveca ispoštujem metodom noge pod sto, jedi dok se pupak ne razveže.
- Ove godine pada u srijedu. Tako da, riba i papula.
- Zmaj.

52 : 5
16 em plus     16 em minus
53 : 5
52 : 6

Za svoj groš

Merak koji priuštite sebi, onako, samo za vašu dušu, ne obazirući se preterano ni na prisutne, a ni na trenutne okolnosti u životu.

- "Sinoć svi odoše kući, ostah sam u kafani... e onda sam pozvao muziku, naručio deset pesama, sedeo, pio i uživao... onako... za svoj groš!"