Prijava · Registracija
22 : 1
16 em plus     16 em minus
23 : 1
22 : 2

Na strah

Na podlozi straha raditi nešto, neoslobođen do kraja, stegnut, da se sve nešto ne desi, da vas ne uhvate, da ne prespavate.

Na strah bre sve krademo umesto ko ljudi da smo privrednici veliki postali devedesettreće.

Uh džaba je bilo kad te joj tu otac, te baba, te brat, te kuče, te paprat neki ogroman u sobi, sve jebem na strah.

Sve spavam na strah da neću da se probudim da uključim bojler na jeftinu.

Na strah sad pišem, bulgakov je aktivan, aj tamo pred zoru ću da izbacim necenzurisanu verziju.

215 : 15
16 em plus     16 em minus
216 : 15
215 : 16

Izlazak na ulice

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.

Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!

Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.

Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.

A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.

Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.

Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.

Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...

I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!

Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.

131 : 8
16 em plus     16 em minus
132 : 8
131 : 9

Podebljavanje imena i prezimena

Традиционална радња у току полагања испита за који сте учили таман колико је ваша баба учила нуклеарну физику.

Циљ овог акта је да слова буду што љепша на крају, јер јелте имате само сат времена да их уљепшате.

56 : 22
16 em plus     16 em minus
57 : 22
56 : 23

Miris bagremovih žila

Izvorni miris pičke. Ali prave pičke, ne ove današnje fensi, izbrijane, glatke i sa raznim frizura. Mora imati žbun. Žbun plus ustajala ceđ daju taj trve miris koji je ujedno i najbolji afrodizijak.
Jedina voda koju je ova pička videla je voda sa potoka s kojom se uzgred zapere dok se sveže opran veš cedi. Ostaje žal što se ovaj miris danas gotovo izgubio. Ni ja ga nisam osetio ali lagao bih kada bih rekao da posle priče nekih starijih ljudi na ovu temu nisam kopao ispod Bagrema u proleće. I mogu vam reći da je nekad sve bilo bolje.

Ako nisi osetio miris Bagremovih žila, nisi jebao!

841 : 122
16 em plus     16 em minus
842 : 122
841 : 123

Omladinski sleng u serijama Siniše i Ljiljane Pavić

Јединствени сукоб простора и времена које касни. Узрокује мањи заплет у серији павићевском методом "који/какав", а обичном посматрачу изазива забезекнуће, бујицу псовки, акутну непријатност и жељу за показивањем голог дупета екрану.

2011. - "Лепше сутра"

Милорад (отац фамилије): Горане, вуци се у собу и ради домаћи! Доста ми је више да идем у школу због тебе!

Горан: Си, шефе!

Абхазија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Побогу, какве су то речи?! Шта ти значи то "си, шефе"?!

Милорад: Шта то значи?! То значи да ћу до краја школске године да га надзирем и да мољакам по школи као џивџан!

Абхазија: Господе Боже! Какав џивџан?!

Милорад: Па обичан џивџан, она ситна птица што једе мрвице што му баце други, док другу маришу и ћоришу!

2015. - "Биће боље"

Драгомир (отац фамилије): Не можеш у томе у град! Лепо ти ћерко мислиш на себе, после ја треба да бринем! Џигерицу ми поједосте!

Жаклина (ћерка): Тата, пусти ме, баш је суперишка!

Аритмија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Драги Боже, какав је то речник?! Драгомире, шта јој то значи?!

Драгомир: То значи да ћете ви, госпођо, у најскоријем року постати баба, јер ће вам ћерка пре или касније донети вест да је закачила!

Аритмија: Господе Боже! Како закачила?!

Драгомир: Лепо, баш као што сте и ви закачили, госпођо, а ако буде закачила ја ћу да се откачим!

2020. - "Лепше време"

Борислав (отац фамилије): ...а ти би сине, уместо што губиш време, коначно могао да завршиш тај факултет, да и ми добијемо неку добру вест, а овако све црња од црње!

Цакани (син): Ћале, шетај!

Артиљерија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Господе! Шта то треба да значи?!

Борислав: То треба да значи да сам ја матор и да треба да идем на ваздух, а најбоље би било да је то у парку неке установе!

Артиљерија: Боже господе! Какве установе?!

Борислав: Па фине установе, оне где се лече овакви као ја, госпођо, они који су мало пошашавили и подилканили! И могу ли ја коначно да на миру попијем своју кафу?!

44 : 10
16 em plus     16 em minus
45 : 10
44 : 11

Asimilacija

Proces usvajanja kulture i običaja zemlje u kojoj migrant žarkom željom ili silom prilika provede duži vremenski period.
Podložni su joj skoro svi tipovi migranta - kako migrant vulgaris tako i Emigrant ili Imigrant ali najopasnija je ipak kod podvrste Omigrant koja teži da obrne pun krug i vrati se u domovinu, šireći u njoj štetne uticaje iz tuđine.

Jedina vrsta migranta koja je imuna na nju je Amigrant koji ustvari i ne ide nikuda već hrabro ostaje na svojoj zemlji čak i po cenu toga da se s njom zauvek sjedini.

- Dobar dan, dame i gospodo. Nalazimo se u hangaru 144 Beogradskog pristaništa gde već duži vremenski period grupa nevoljnika s Bliskog istoka čeka svoju priliku da se otisne dalje na put. Pokušaćemo da stupimo u kontakt s jednim od njih... dobar dan gospodine, kojim dobrom?
- Dobar dan i vama. Eto, muka me je naterala, pobegao sam da spasim goli život.
- Razumem, kako se zovete i odakle dolazite?
- Ime mi je Ahmed Ibn Fahlan i dolazim iz Sirije.
- Recite nam kako živite ovde, ima li nekih problema?
- Eto, nije ni tako loše, nego što me ubi ova promaja u hali. Nisam video svojim očima ali kažu da je Nusret iz hangara 112 preksinoć zaboravio da pritvori prozor i zaspao, evo baš ovako, i probudio se s ustima, da prostite, na dupetu.
- Strašno, zaista. Primate li ikakvu pomoć od države?
- Redovno nam donose hranu i piće, nekad odeću i ćebad ali i druge stvari.
- Kao recimo šta?
- Eto baš nedavno dobili smo dve kutije magneta za frižider 'Beograd na vodi'.
- Jesu li vam bili od neke koristi?
- Onako. Prednji deo je od stiropora su pa smo ih dali ludom Ibrahimu da se zanima da ne bi digao nešto u vazduh.
- SPORT ZA ZUBE! SPORT ZA ZUBE!
- E, u redu je Ibrahime, samo opušteno! Šta sam ono počeo, da, magnetit je krt i ima solidna balistička svojstva pa ga lomimo i stavljamo u...
- Fascinantno. Hvala vam na razgovoru, a naš generalni sponzor 'Pekara Halal' poslao vam je ovaj paket da se počastite.
- Blagodarim, podeliću ga s mojim sabor... saputnicima, šta je u pitanju?
- Deset kilograma prvoklasnog bureka sa sirom, najboljeg u gradu a i šire.
- ...
- Ne brinite, naš sponzor koristi isključivo guščju mast...
- Burek je samo s mesom! ALAHU AKBAR!
- VAISTINU AKBAR!!!

43 : 11
16 em plus     16 em minus
44 : 11
43 : 12

Milan Babić

Gospodin čovek

Čovek koga babe vole i iznose mu slatko a on ima vitrinu zastarelu koju nosi svuda sa sobom i suprugu Snežanu na crno beloj fotografiji u novinama: oni sede u dnevnoj sobi na kauču prekrivenom jambolijom ona mu je oslonila ruku na koleno njegovo prekršteno on je prekstrio noge i nosi sako ne vidi se ali pretpostavljamo neke tamno ljubičaste boje, nasmešen je, podignute jedne obrve, uzdržanog osmejka.
Zaista nema većeg gospodina od Milana Babića a pritom čovek pevao nardonjake nije neki operski pevač ili neka gospođa noblica ali dostojanstvo koje izbija iz njegovih pokreta i stava, to jednostavno nema veze, mogao je i šloser da bude ili vodoinstaleter opet bi bio gospodin, pa onda taj topli glas koji nema potrebe da viče dok peva dubok i širok kao Morava njegova zapadna u kojoj se praćakaju debeli šarani zlatni to je njegov glas, ne ide ne ide sunce moje malo nije nam se dalo da zajedno gradimo svoj dom baš mi se ne da dušu da smirim.

Vrhunski reprezent onog dinarskog cvijićevog čoveka gospodina izvornog časnog.

Milani Babići umiru sredovečni i od srca, dostojanstveno.

Milan Babić je dolazio jedno jutro, sećam se, devedeset treće, kod mojih na slatko, seo je na kauč i tačno su mu pantalone otkrile crne čarape s romboidom i bele nesunčane krakate noge ispod, nosio je neke široke pantalone malo prekratke u skladu s tadašnjom modom, ali ne, ništa to nije kvarilo njegovoj gospodstvenosti čak je i dodavalo, temeljno je lizao kašičicu od meda i hvalio slatko - tolka je bila njegova moć sugestije gospodstva da niko nije ni primetio da nije ni tako slatko od šumskih jagoda nego se meda uvatio i kusao kusao sve dok dno tegle nije video, onda je uzeo od mene ono čime se prave baloni od sapunice – sipali smo tu tečnost za suđe i vodu i duvajući u to napravio od mehura divnu repliku kredenca.
U taj kredenac sam odmah ušo i igrao se celo popodne sve dok nije nestao gore pod obalcima.

Žao mi je, nikada neću biti gospodin kao Milan Babić.

112 : 13
16 em plus     16 em minus
113 : 13
112 : 14

Zeleno

Reč kojom se označava da neko voće ili povrće nije zrelo.Istovremeno veoma zbunjujuće po decu.

-Tata,koje je ono voće?
-To su bele šljive.
-A zašto su onda plave?
-Zato što su zelene.

93 : 13
16 em plus     16 em minus
94 : 13
93 : 14

Kaži

U slengu umišljenih pojedinaca ovo bi trebalo da znači "halo".Verovatno smatraju da je svaki njihov trenutak toliko dragocen da nema potrebe trošiti ga na nebitne likove poput nas.

-Halo,druže šta radiš?
-Kaži...
-Marš u pičku materinu!

169 : 25
16 em plus     16 em minus
170 : 25
169 : 26

Pašćeš!

Univerzalno roditeljsko objašnjenje zašto malo dete ne sme ništa da uradi ili pipne.

Ne diraj čašu,pašćeš!