Prijava · Registracija
26 : 2
16 em plus     16 em minus
27 : 2
26 : 3

Otvoreno pismo

Taman kada je "SENZACIONALNO" dosadilo čak i autorima izopačenih tekstova u Bljucu - stigla je adekvatna zamena. U principu, ove reči služe da isprazno palamuđenje nepoznatog autora, čija su osećanja iz nekog trećeg razloga povređena, dobije ime koje ga pretvara u eliksir mudrosti i poziv na razmišljanje o sopstvenim delima i smislu života.

Međutim, posebnu dimenziju ovim rečima dao je Željko Mitrović, čiji ispadi nose ovaj naziv, za koje bi u paralelnom univerzumu pravde dobio svoje ćoše u rudniku, nakon zloupotrebe nacionalne frekvencije za reklamiranje svoje nepresušne vulgarnosti.
No u ovom svetu, uprkos činjenici da se i bubuljičavi osnovci maštovitije prozivaju, Željko nastavlja da piše "otvorena pisma" sa svakom promenom vremena.

Otvoreno pismo jedne gojazne osobe:
Dragi ljudi, dok nas gledate gadljivo zbog našeg viška kilograma, mislite li kako je nama?! Razmišljate li o tome da svaki put kad nekog nazovete "debelim" on možda nije debeo jer je to njegov izbor, već ima poremećaj metabolizma ili teške kosti?! Zapitajte se kako je nama, dok trpimo poglede sa visine kad obučemo prekratke šortseve jer znamo da biti različit nije sramota i kao vi i mi imamo pravo na to! O problemima sa kostima da ne pričam, sa kičmom...
- A, kako mi ide?
- Dobro je za sad, samo taj deo s kostima razvuci na 15 redova barem i pojačaj još malo patetiku, ima dokone babe da morališu do jutra. Sad otvaraj taj Velnes da nahranim salo, crkoh gladna.
-------------------------------------------------------------
- Gospodine Mitroviću, bivši radnik je dolazio da se žali da mu dugujete neke pare, preti da će vas tužiti!
- Hm! Šmokljan, orgijanje, vašljivac, manipulator, crvotočina, izbljuvak...
- Gospodine Mitroviću?!
- Ajde, šta bleneš, daj papir vamo, vidiš da inspiracija nadolazi! Vreme je za Otvoreno pismo! Opajdara, drznik, neandertalac...

107 : 21
16 em plus     16 em minus
108 : 21
107 : 22

Spaliti Jevreje

Promeniti evre u menjačnici.

- Aj samo stani kod ovog znaka da spalim Jevreje, minut jedan.
- Šta da uradiš?!

67 : 9
16 em plus     16 em minus
68 : 9
67 : 10

Komarnik

Mlađi i perspektivniji brat vrata. Luksuzna mrežica selektivne prirode, koja ne dozvoljava komarcima da narušavaju prijatne trenutke izležavanja u toplini troseda doma svoga, čemu i duguje svoje ime.
U prenesenom značenju - suptilna brana protiv nasrtljivih krvopija, u kojoj katkad ostaju zarobljeni neiskusni vonabi osvajači.

Dok te ljubim u pazuho meko
A komarnik otkačen landara
Ja osjetih da sam opet neko
Damo moja jača od žandara
_____

- Kako prođe, ako smem da pitam?
- Ma ništa, samo smo pričali dugo i to je sve.
- Komarnik, znači.
- A?
- Ma ništa, kao naleteo si na komarnik, kao to je sad sleng, kapiraš, u primeru si i tu ide primena izraza.
- Ti si zao čovjek.

26 : 10
16 em plus     16 em minus
27 : 10
26 : 11

Vrata

Predmet, ne, uređaj, ne, sprava, pa nije ni sprava, vrata su ajmo reći mehanizam koji se montira na kuće ili neke druge objekte i koji služi da se ta kuća ili neki drugi objekat načini prolazno ulaznim, odnosno da se može ući i izaći. Vrata se sastoje iz dovratka, praga i samih vrata ili vrata u užem smislu. Vrata u užem smislu imaju bravu kao bitan komponent svoga postojanja. Rukovanjem tom ''bravom'' a brava je obično ručka jedna zvana kvaka (na površini) ali treba reći da je brava i mehanizam brave (sakriven u vratima) dolazi do ulaženja jednog, ajmo reći jezička, koji ulazi u rupu na dovratku i tako se vrata zatvaraju. Što se tiče otvaranja isto je samo jezičak izlazi iz tog ležišta i onda se vrata otvaraju.

Hranislav nije smeo nikad da kaže zatvori ta vrata ili e zatvori bre duva jednostavno bila mu je reč zatvoriti zabranjena za izgovor (o razlozima zabrane drugom prilikom) pa je on morao uvek da koristi varijante i da improvizuje da se snalazi kako zna i ume kao na primer: ej ej vrata, ili ej ej Ratko jesi li nešto zaboravio da uradiš pri izlasku iz kuće, ili ej ej duva bre duva ajde ukloni razlog duvanja razumeš me, ili ajde ta vrata ajde ih znaš već dovedi u pređašnje stanje, ili ajde ajde ta vrata otvori samo suprotno od toga i tako dalje i tako dalje.

68 : 4
16 em plus     16 em minus
69 : 4
68 : 5

Odozgo

Ono što kapne preko neke već ugovorene isplate. Dodatak. Čas'.

- Kad smo preneli rigips ploče na šesti sprat budućeg Sosijetea, šef svima iskešira još po dva soma odogzo.

24 : 4
16 em plus     16 em minus
25 : 4
24 : 5

Samo da uzmem nešto

Pokušaj maskiranja pravog razloga za ulazak u prostoriju u kojoj se desavaju neke zanimljive radnje.

deda prodao prasice, pa daje unucima koji dinar

-Eve tebi i sestri, pa podelite to, da vam se nadje.
-Hvala deda!

ulazi u sobu

-Eve ga i ovaj, ko da je namiris'o.
-He he ma ja dosao sam nesto da uzmem nešto, neku knjigu.
-Drži i ti. Ne moraš sve odma' da potrošiš.
-Opaa, hvala lepo.
--------------------------------------------------------------------------------------------

bataljen od alkohola u pola noci ulazi u sobu kod keve i ćala

-Joooo aaaa. Ne moraš da budeš... tgd tgd tgd...
-Šta radiš to jebo te bog ludi?!
-Tih kevo, preeepade me. Šta bre radiš u mojoj sobi?
-Kakva tvoja soba? Gledaj kako se napio ne zna ni gde mu je soba.
-Nisam bre pijan, kevo, samo sam huuuu došao nešto da uzmem.
-Ih, kako smrdiš na rakiju budalo.
-Vinjak je u pitanju.

97 : 15
16 em plus     16 em minus
98 : 15
97 : 16

da ne poželiš žensko dete da imaš

Vrhunac glorifikacije seksualnog umeća neke žene ili devojke. To je ona žena ili devojka koja te natera da se postidiš na samu pomisao na to šta sve ume, može i želi kad je seks u pitanju i koliko je perverznija čak i od tebe. To je ona koja je u stanju da ostvari tvoje najprljavije i najskrivenije seksualne fantazije koje godinama unazad potiskuješ negde duboko u malom mozgu i od kojih se povremeno čak i sam plašiš.

A: ''Brate, bio sam pre neko veče onom plavom sa Pravnog! Bilo je...Uh... Mislim, ono...
B: ''Zezaš! I kakva je? Pričaj! Ne mogu da verujem da si je odradio! A meni se činila da je pravo nevinašce.''
A: ''Ma, brate, mislio sam da ću ja nju da odradim, ali je ona odradila mene. Bukvalno! Šta sve ume u krevetu, to je da ne poveruješ. Voli stvari za koje sam bio uveren da to mogu samo one iz pornića da rade. Kad pomisliš na to kako se trpa, a ovamo kad pomisliš da je i to nečija ćerka, prosto ti dođe da ne poželiš žensko dete da imaš.''

80 : 12
16 em plus     16 em minus
81 : 12
80 : 13

Žuta osa

Šesnaesta generacija alkoholičara.

37 : 2
16 em plus     16 em minus
38 : 2
37 : 3

Na strah

Na podlozi straha raditi nešto, neoslobođen do kraja, stegnut, da se sve nešto ne desi, da vas ne uhvate, da ne prespavate.

Na strah bre sve krademo umesto ko ljudi da smo privrednici veliki postali devedesettreće.

Uh džaba je bilo kad te joj tu otac, te baba, te brat, te kuče, te paprat neki ogroman u sobi, sve jebem na strah.

Sve spavam na strah da neću da se probudim da uključim bojler na jeftinu.

Na strah sad pišem, bulgakov je aktivan, aj tamo pred zoru ću da izbacim necenzurisanu verziju.

216 : 15
16 em plus     16 em minus
217 : 15
216 : 16

Izlazak na ulice

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.

Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!

Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.

Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.

A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.

Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.

Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.

Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...

I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!

Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.